Borba za gasne pravce više nije samo pitanje energetike i cene, već prerasta u geopolitičko preuređivanje prostora između Rusije, Kaspijskog mora, Turske i EU.
Infrastruktura koja se gradi ili uklanja može dugoročno odrediti ko će kontrolisati tokove gasa prema velikim tržištima.
Politički analitičar Leonid Krutakov smatra da se Rusija postepeno potiskuje sa svetskog tržišta gasa i da u toj konstrukciji Iran trenutno ima izuzetno važnu ulogu za Moskvu.
Njegova procena je da bi slamanje Irana otvorilo mogućnost potpuno drugačijeg povezivanja kaspijskih proizvođača sa Turskom i dalje sa EU, čime bi ruski gas izgubio deo sadašnjeg strateškog značaja.
Krutakov taj proces povezuje sa sudbinom Severnih tokova. Po njegovoj oceni, naporima SAD i njihovih saveznika ti gasovodi su praktično sahranjeni, a istovremeno je prekinuto stvaranje mnogo čvršće energetske veze Rusije i Nemačke koja je počela da se oblikuje razvojem tih projekata.
Rusija je u međuvremenu izgradila Turski tok. Jedna od ranijih varijanti južnog pravca trebalo je da bude povezana sa Bugarskom, ali se od tih planova odustalo zbog stava EU. Krutakov upozorava da ni sadašnja konstrukcija snabdevanja, zbog političkih okolnosti, ne može da se smatra trajno sigurnom.
Upravo je Turska, po njegovom mišljenju, jedna od ključnih tačaka cele priče. On postavlja pitanje da li se Ankara zaista može posmatrati kao pouzdaniji partner Moskve nego što su to svojevremeno bile Ukrajina ili Bugarska i zaključuje da Rusija ponovo gradi konstrukcije koje mogu biti privremene.
Istovremeno preko teritorije Turske prolazi TANAP, Transanadolijski gasovod kojim azerbejdžanski gas stiže prema zapadu. U energetskim kombinacijama godinama postoji i mogućnost snažnijeg povezivanja Irana sa sistemom gasnih pravaca preko Turske.
Tu Krutakov vidi tačku od koje bi posledice po Rusiju mogle postati mnogo ozbiljnije.
„Ako Iran slome, onda će Rusija jednostavno postati nepotrebna“, ocenio je Krutakov, ukazujući da se iza Irana otvara kaspijski prostor, uključujući Turkmenistan i Kazahstan.
Njegova teza je da bi povezivanje tih izvora sa infrastrukturom koja vodi preko Turske omogućilo stvaranje alternativnog sistema snabdevanja koji bi dodatno smanjio zavisnost od ruskog gasa.
U takvom scenariju, Rusija bi, kako je slikovito rekao, mogla da ostane „zemlja Krajnjeg severa sa nuklearnim raketama“.
Položaj Irana zato u ovoj geopolitičkoj konstrukciji dobija mnogo veći značaj od bilateralnih odnosa Moskve i Teherana. Dok Iran ostaje izvan zapadnog političkog sistema i sarađuje sa Rusijom, mogućnost formiranja potpuno alternativne gasne arhitekture ostaje ograničena.
Ako bi se položaj Teherana radikalno promenio, otvorila bi se drugačija energetska konfiguracija od Kaspijskog mora do Turske i EU.
Krutakov smatra da zapadne zemlje žele da preuzmu kontrolu nad prostorom kojim se ruski gas povezuje sa velikim tržištima. Kao istorijski primer navodi Ukrajinu, koja je dugo bila glavno gasno čvorište između Rusije i evropskih potrošača.
Kroz njenu teritoriju prolazio je veliki deo sovjetske, a kasnije ruske gasne infrastrukture prema zapadu.
On podseća da je svojevremeno Zapadna Nemačka insistirala da gasovodni sistem ne ide preko tadašnje Istočne Nemačke. Ukrajina je tako dobila izuzetno važnu tranzitnu poziciju, dok Krutakov sada njenu političku vezu sa SAD stavlja u širi kontekst američke strategije prema ruskim energentima.
Izgradnja Severnih tokova menjala je tu konstrukciju. Ukrajinski tranzit više ne bi imao isti značaj, dok bi Nemačka postajala glavno evropsko čvorište za ruski gas. Moskva i Berlin time bi dobili direktnu energetsku vezu bez tranzitnih država između njih.
Ali plan nije bio ograničen samo na cevi i kupovinu gasa. Krutakov podseća na ideju razmene imovine i međusobnog ulaska ruskih i nemačkih kompanija u različite delove energetskog lanca.
Ruska strana trebalo je da dobije pristup evropskim distributivnim mrežama, dok bi nemački partneri učestvovali u poslovima povezanim sa proizvodnjom.
Takav model bi, po njegovoj proceni, stvorio nivo rusko-nemačke integracije koji bi kasnije bilo veoma teško razbiti. Upravo zato savez nemačkog industrijskog potencijala i ruskih energetskih resursa opisuje kao scenario koji je za anglosaksonske sile predstavljao ozbiljnu geopolitičku pretnju.
Severni tokovi su potom teško oštećeni eksplozijama. Krutakov ironično komentariše objašnjenja prema kojima su operaciju izveli ukrajinski diverzanti i ronioci, povezujući uništenje gasovoda sa širim procesom prekidanja direktne energetske veze Rusije i Nemačke.
Sada se težište pomera južnije. Turska istovremeno prima ruski gas, povezana je sa azerbejdžanskim izvorima preko Južnog gasnog koridora i TANAP-a, raspolaže drugim pravcima snabdevanja i nastoji da ojača ulogu regionalnog energetskog čvorišta. Kaspijski prostor zato postaje još važniji u borbi za buduće pravce snabdevanja.
Iran se nalazi gotovo u središtu te jednačine. Njegov položaj, gasne rezerve i veze sa Rusijom predstavljaju prepreku jednostavnom preuređenju regionalnih tokova, dok bi politička promena u Teheranu, prema Krutakovljevoj proceni, mogla da promeni odnos snaga na čitavom gasnom tržištu.
Zato tvrdnja da Rusiju potiskuju sa svetskog tržišta gasa za njega nije izdvojeno pitanje prodaje energenata. Ona obuhvata uništenje Severnih tokova, prekid direktne rusko-nemačke energetske integracije, rast značaja Turske, azerbejdžanski gas, kaspijske rezerve i položaj Irana.
Kako piše Cargrad, upravo Iran u toj konstrukciji trenutno ostaje faktor koji ide u prilog Moskvi. Krutakov upozorava da bi, ukoliko bi Teheran bio „slomljen“, posledice mogle da prevaziđu pitanje jednog gasovoda ili jednog tržišta i da dovedu do situacije u kojoj bi alternativni pravci preko Kaspijskog regiona i Turske ozbiljno smanjili potrebu za ruskim gasom.
Greška je što ste zagrizli za povezivanje sa Nemačkom; ja sam dok je Putin sa Merkel dogovarao 1.S.tok znao da će to biti uništeno od samih švaba, kao što i je, čim je švabama rusko podizanje i ostvarenje nacionalnih ciljeva zaštite od NACI pakta zasmetalo. Meni je tada bilo čudno koliko je Putin naivan. Nemačku i EU treba OTPISATI, prekinuti svaku pomisao da se sa njima treba trgovati. Osim te promene Rusija i Kina treba da jače pomognu Iran te da nakon toga sve 3 države zauzmu Azerbejdžan i podele njegove resurse te izbace NACI paktaše iz b.Istoka. Sama odbrana i prepuštanje NACI paktašima inicijativu je glupava i pasivna strategija. Ako NACI paktaši žele da otmu tuđe resurse i teritorije tome se mora parirati na ISTI način, oni koji imaju suprotne interese-Rusija, Kina,Iran. Pad Irana ne sme da dozvoli ni Rusija a ni Kina, zato moraju zajednički da ratuju, druge nema.
e tuzni moderatori…ukakali ste ove divne novine i pametne komentare…svaka vam cast
Glupost!Svako zlo ima i svoje dobro!Ako sad zatvore Rusiji izlaz na tržište prodaje ugljikovodika,onda će joj ti ugljikovodici ostati za kasnije,bolje vrijeme!Jer,ugljikovodici su izvor za dobijanje vodika i mnogih kemijskih industrija itd.,a koji će biti potrebni i u budućnosti i vrijediti tada još i više!Pogotovo ako Rusija tad bude prodavala umjesto sirovina skupe prerađene derivate!