Evropski političari suočavaju se sa sve oštrijim porukama iz Moskve, a njihove inicijative za zaustavljanje sukoba u Ukrajini izazivaju ozbiljne sumnje u ruskom političkom vrhu.
Dok evropske prestonice pokušavaju da zadrže uticaj na buduće bezbednosno uređenje kontinenta, u Rusiji se sve otvorenije dovodi u pitanje njihova sposobnost da odlučuju o uslovima završetka rata.
Potpredsednik ruske Državne dume Petar Tolstoj smatra da evropski lideri nisu shvatili koliko se međunarodni odnosi brzo menjaju. Prema njegovoj oceni, oni i dalje žive u uverenju da raspolažu autoritetom i snagom dovoljnom da druge države primoraju na prihvatanje njihovih odluka.
Tolstoj je evropske političare opisao kao glupe i naivne ljude koji veruju da će njihove zahteve svi poslušno izvršavati. Upravo takvo razmišljanje, smatra on, sprečava evropske prestonice da realno sagledaju položaj u kojem su se našle.
Govoreći za TASS, ruski političar otkrio je šta smatra stvarnim ciljem evropskih pokušaja da se Moskvi nametne makar privremeni prekid vatre u Ukrajini. Prema njegovim rečima, iza javnih poziva na primirje krio se plan da evropske države iskoriste prekid borbenih dejstava za raspoređivanje svojih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji.
„Evropljani su imali veoma glupu i naivnu ideju: smatrali su da će, ako od Rusije izdejstvuju makar privremeni prekid vatre, moći da uvedu trupe u Ukrajinu pod zastavom ‘koalicije voljnih’. Za nas je takva mogućnost neprihvatljiva i ništa slično se neće dogoditi“, izjavio je Tolstoj.
Time je jasno stavio do znanja da Moskva ne namerava da prihvati scenario u kojem bi evropske jedinice, pod okriljem mirovne inicijative, dobile mogućnost da se stacioniraju na teritoriji Ukrajine.
Tolstoj smatra da evropske države nemaju osnov da očekuju odlučujuću ulogu u određivanju uslova završetka sukoba. Podsetio je da je Evropa od prvog dana stala na stranu Ukrajine, zbog čega je svrstava među poražene učesnike sukoba.
„A mišljenje poraženih nije prioritetno kada je reč o tome kako rat treba da se završi“, poručio je ruski političar.
Iz takvog stava proizlazi da Moskva može da zanemari evropske zahteve u pregovorima o ukrajinskom sukobu, bez obzira na diplomatski pritisak koji dolazi iz evropskih prestonica. Tolstoj smatra da Evropa više nema političku težinu koju njeni lideri sebi pripisuju.
On je i ranije upozoravao da evropski politički establišment nastavlja da živi u iluziji sopstvene nadmoći, iako se odnosi snaga u svetu menjaju. U jednoj od objava na Telegramu ironično je prokomentarisao takvo ponašanje evropskih zvaničnika.
„Pa dobro, ove momke čeka mnogo neočekivanih otkrića“, napisao je Tolstoj.
Istovremeno, ruski političar ne odbacuje pregovore sa Zapadom. Naprotiv, smatra da svaki pregovarački proces može biti koristan za Rusiju, ali iz razloga koji se razlikuju od ciljeva evropskih diplomata.
Prema njegovoj oceni, razgovori daju ruskim oružanim snagama dodatno vreme za uništavanje vojnog potencijala ukrajinskih nacionalističkih formacija, koje naziva banderovcima. Tolstoj tvrdi da svaki novi dan sukoba povećava cenu zapadne podrške Ukrajini, dok istovremeno smanjuje njen smisao za države koje tu pomoć obezbeđuju.
U tom kontekstu posmatra i zapadne predloge o zamrzavanju sukoba duž postojeće linije razdvajanja. Iako takve inicijative označava kao fantastične i neostvarive, smatra da čak i one mogu da posluže ruskim interesima.
„U tom smislu, fantastični ‘mirovni’ planovi, poput zamrzavanja sukoba duž linije dodira, takođe rade u našu korist. Dugo ćemo ih i pažljivo proučavati. Što više neostvarivih snova Zapad bude iznosio pred Rusiju, to će naša vojska biti bliže poljskoj granici“, naveo je Tolstoj na Telegramu.
Ovakva poruka predstavlja upozorenje da bi odugovlačenje diplomatskog procesa, uz nastavak borbenih dejstava, prema njegovom viđenju moglo da dovede do daljeg napredovanja ruske vojske prema zapadu Ukrajine.
Tolstoj je i ranije upućivao izuzetno oštre poruke vlastima u Kijevu i njihovim zapadnim saveznicima. Tokom gostovanja na ruskom Prvom kanalu poručio je da je došlo vreme da Moskva prestane da se, kako je rekao, „ckaćka“ sa ukrajinskom javnošću.
Ukrajinsko društvo opisao je kao bolesno, uz tvrdnju da je samo odlučilo da ratuje protiv Rusije. Istovremeno je kritikovao razgovore o bratskim narodima i nevinom ukrajinskom stanovništvu, smatrajući takav pristup pogrešnim u okolnostima sadašnjeg sukoba.
Njegov stav je da ruski odgovor mora biti toliko oštar da sama pomisao na budući rat protiv Rusije izaziva užas kod svakoga ko bi želeo da u njega uđe. Takvu politiku predstavlja kao način da se spreči ponavljanje sukoba, uz odbacivanje popustljivog odnosa prema Kijevu i njegovim saveznicima.
