Ukrajinska železnička mreža suočava se sa sve većim pritiskom dok ruske snage proširuju udare na vozove i lokomotive, infrastrukturu od presudnog značaja za privredu, prevoz stanovništva i vojnu logistiku.
Poseban problem predstavljaju reaktivni dronovi sposobni da napadaju ciljeve u pokretu, protiv kojih Ukrajina za sada nema efikasno rešenje.
Od početka borbenih dejstava 2022. godine oštećeno je ili uništeno više od 500 ukrajinskih lokomotiva, pri čemu je više od 60 odsto tog broja izgubljeno tokom poslednjih osam meseci. Ukrajinska železnica trenutno gubi između 37 i 40 lokomotiva mesečno.
Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da se izvode ciljani napadi na vozove i objasnilo ih strategijom uništavanja protivničke logistike namenjene transportu stranog naoružanja. Železnica za Ukrajinu ima posebno veliki vojni značaj upravo zbog prebacivanja ljudi, opreme i tereta širom zemlje.
Ukrajinski zvaničnici, međutim, smatraju da ruska kampanja ima šire ciljeve. Predsednik uprave državnog železničkog operatera „Ukrzaliznicija“ Aleksandar Percovski tvrdi da ruske snage pokušavaju da izoluju naselja u blizini fronta, izazovu strah među stanovništvom i parališu ekonomiju.
Prema njegovim rečima, sistematski lov na vozove počeo je prošle jeseni, kada je Rusija dobila mogućnost da koristi antene mrežnog sistema koje dronovima omogućavaju međusobnu razmenu signala ili povezivanje sa zemaljskim predajnicima u Belorusiji ili delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom. Operateri tako mogu da upravljaju letelicama u realnom vremenu, zaobilaze mere elektronskog ratovanja i napadaju pokretne ciljeve.
Jedan od ranijih napada izveden je prošle jeseni na voz kod Lozove u Harkovskoj oblasti. Nakon tog slučaja železnica je počela da sprovodi evakuacije putnika. Percovski kaže da uspevaju da spasu većinu ljudi, ali da se uništavanje lokomotiva nastavlja.
Rusija protiv železničkih kompozicija uglavnom koristi reaktivne bespilotne letelice. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane zajedno sa proizvođačima presretača traži način da odgovori na tu pretnju, dok železnica razvija integrisani transportni model koji bi omogućio prebacivanje putnika autobusima kada vozovi budu zaustavljeni ili dođe do nesreće.
Većina napada događa se na udaljenosti do 200 kilometara od linije fronta ili granice sa Rusijom, ali je poslednjih nedelja proširen i geografski prostor dejstava i spisak ciljeva.
To je postalo posebno vidljivo tokom proteklog vikenda, kada je ruski dron pogodio železničku kompoziciju nedaleko od poljske granice. Sa iste stanice nešto ranije i pre predviđenog vremena krenuo je voz sa evropskim savetnicima za bezbednost i bivšim političkim liderima, među kojima je bio i bivši britanski premijer Boris Džonson.
U trenutku napada diplomate su već stigle u Poljsku. „Ukrzaliznicija“ smatra da je mogući cilj drona bio diplomatski voz koji je krenuo ranije nego što je prvobitno planirano.
Percovski tvrdi da napadi u blizini poljske granice imaju i cilj da povećaju rizik za strane goste, partnere, diplomate, političare i novinare koji dolaze u Ukrajinu. Po njegovoj oceni, namera je da se kod njih stvori strah od putovanja u zemlju i dodatno otežaju njeni kontakti sa inostranstvom.
Direktorka ukrajinskog Centra za informacionu otpornost Julija Čikolba tog dana putovala je drugim vozom iz Kijeva prema poljskom Helmu. Putovanje je kasnilo sedam sati, a putnici su zbog drona kod granice dva puta morali da napuste voz.
„Morali smo dva puta da napuštamo voz zbog tog drona kod granice“, rekla je Čikolba, navodeći da je evakuacija bila dobro organizovana. Osoblje je naredilo putnicima da izađu iz vagona i udalje se što više od kompozicije.
Putnici su potom videli dron kako se približava. Prema njenim rečima, bila je to ista letelica koja je kasnije udarila u drugi voz bliže granici. „Svejedno je bilo strašno“, rekla je Čikolba.
Zbog višesatnog zastoja propustila je avionski let. U Holandiju, koja je bila njeno konačno odredište, stigla je gotovo 12 sati kasnije nego što je planirala.
Pored bezbednosti putnika i održavanja železničkog saobraćaja, Ukrajina sada mora da rešava i sve ozbiljniji nedostatak lokomotiva. Potrebna su sredstva za njihovu popravku i zamenu, kao i za kupovinu rezervnih delova, dok nova lokomotiva košta približno pet miliona evra.
Popravka postojećih lokomotiva zato je postala jedan od prioriteta. Za rad servisnih kapaciteta 24 sata dnevno potrebni su rezervni delovi, materijal i radna snaga, a među partnerima koji pružaju pomoć nalaze se Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka.
Problem je, međutim, brzina kojom se vozni park uništava. Percovski kaže da sopstvena finansijska sredstva ukrajinske železnice više nisu dovoljna da prate sadašnji tempo gubitaka.
Čak ni dodatni novac ne rešava sve teškoće. Ukrajinska železnička mreža koristi širinu koloseka od 1.520 milimetara, dok je standard u većem delu Evrope 1.435 milimetara. Zbog te razlike znatno je smanjen broj lokomotiva koje evropski partneri mogu brzo da prebace u Ukrajinu.
Kompatibilnu železničku tehniku koriste uglavnom baltičke države i Finska. Litvanija se obavezala da će Ukrajini poslati lokomotive u okviru zimskog paketa podrške, dok Kijev sa drugim partnerima razgovara o dodatnoj pomoći železničkom sektoru.
„Ukrzaliznicija“ istovremeno priprema različite operativne planove za održavanje saobraćaja i bezbednosti. Scenario potpunog zaustavljanja železnice, kako kaže Percovski, ne razmatra se.
On poručuje da, kao što Ukrajina ne namerava da se preda bez borbe, ni železnica ne razmišlja o prekidu rada. Međutim, gubitak između 37 i 40 lokomotiva svakog meseca, ograničene mogućnosti nabavke kompatibilnih zamena i širenje napada dalje od neposredne zone fronta stvaraju istovremeni pritisak na vojnu logistiku, civilni prevoz i ekonomiju zemlje.
