Politička scena Ujedinjenog Kraljevstva ulazi u novu fazu ustavne neizvesnosti, dok se u Kardifu priprema sastanak koji bi mogao da pojača pritisak na London oko pitanja budućnosti države.
Lideri tri britanske nacije prvi put zajednički nastupaju sa istim ciljem – da potvrde pravo na odlučivanje o sopstvenoj budućnosti.
Premijeri Škotske, Velsa i Severne Irske sastaće se u hotelu „St Dejvid“ u Kardifu, gde će potpisati zajedničku deklaraciju kojom će zatražiti pravo svojih naroda na održavanje referenduma o nezavisnosti.
Na sastanku će učestvovati i Meri Lu Mekdonald, predsednica Šin Fejna i liderka opozicije u Republici Irskoj, kako bi razgovarali o pokretanju nove zajedničke kampanje za nezavisnost.
Povod za ovu inicijativu postala je izjava britanskog premijera Endija Bernama u parlamentu da bi novi referendum o nezavisnosti Škotske mogao da bude održan ukoliko za njega postoji jasan konsenzus u javnom mnjenju. Upravo tu izjavu nacionalistički lideri žele da iskoriste kao osnov za dodatni politički pritisak na vladu u Vestminsteru.
Škotski premijer Džon Svini ocenio je da se Ujedinjeno Kraljevstvo nalazi pred istorijskim preokretom.
„Po prvi put ikada, Škotsku, Vels i Severnu Irsku vode premijeri koji podržavaju nezavisnost. Ne može biti jasnijeg znaka da status kvo nije održiv i da Vestminster mora da se pripremi za budućnost bez Ujedinjenog Kraljevstva. Zamah ka ozbiljnim ustavnim promenama je neporeciv. Endi Bernam sada mora da se suoči sa idejom da će u istoriji ostati upamćen kao poslednji premijer Ujedinjenog Kraljevstva. Sutra u Kardifu se radujem razgovoru o boljoj budućnosti sa partnerima sa svih strana ostrva, a ona može doći samo sa novim početkom koji donosi nezavisnost.“
Prema informacijama iz političkih izvora, deklaracija neće imati pravno obavezujući karakter, ali će formalno potvrditi pravo tri nacije na samoopredeljenje i predstavljati koordinisani zahtev za raspisivanje referenduma kada se za to steknu politički uslovi.
Bernam je tokom rasprave u Donjem domu naglasio da isti princip važi i za Severnu Irsku. Podsetio je da Sporazum na Veliki petak predviđa mogućnost referenduma o ujedinjenju Irske ukoliko postane verovatno da bi većina građana Severne Irske glasala za izlazak iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Dodatnu političku težinu celoj situaciji dala je i izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je tokom posete Dablinu rekao da bi voleo da vidi ujedinjenu Irsku. Ocenio je da bi pripajanje Severne Irske Republici Irskoj bila „sjajna stvar“ i zapitao se kako bi takav ishod mogao da bude loš.
Promene u odnosu političkih snaga posebno su vidljive posle poslednjih izbora. Loš rezultat laburista u Velsu doveo je do toga da se prvi put u istoriji na čelu Škotske, Velsa i Severne Irske nalaze vlade koje otvoreno podržavaju nezavisnost svojih teritorija.
U Velsu je Partija Velsa ostvarila veliki izborni proboj i postala najveća politička snaga u parlamentu Sened, dok je njen lider Rin ap Jorvert preuzeo funkciju premijera. U Škotskoj je Škotska nacionalna partija zadržala dominantnu poziciju uprkos gubitku šest poslaničkih mesta u Holirudu, dok su Reformistička stranka i Zeleni ostvarili značajan napredak.
U Severnoj Irskoj Šin Fejn je još 2022. pobedio na izborima za Stormont, ali je zbog bojkota Demokratske unionističke partije Mišel O’Nil funkciju premijerke preuzela tek 2024. godine. Političke procene ukazuju da bi ta stranka mogla da zadrži vlast i na narednim izborima, što dodatno jača mogućnost buduće rasprave o referendumu za ujedinjenje Irske.
