Ruski general otkrio krajnji cilj: Ukrajini stižu najgore vesti

Napadi bespilotnim letelicama postali su jedan od problema koji sve snažnije utiču na tok sukoba između Rusije i Ukrajine. Odbrana više ne zavisi samo od sposobnosti da se dronovi obore, već i od mogućnosti da se njihova upotreba ograniči pre nego što stignu do ciljeva duboko iza linije fronta.

Ukrajinski dronovi gotovo svake noći pokušavaju da probiju rusku protivvazdušnu odbranu, a u napadima se pominju i rakete „Flamingo“. Desetine, a tokom pojedinih udara i stotine bespilotnih letelica bivaju uništene, ali čak i jedan ili dva projektila ili drona koji prođu kroz odbranu mogu da izazovu veliku štetu.

Zbog toga se u Moskvi sve otvorenije govori o tome da protivvazdušna odbrana sama po sebi ne može trajno da ukloni pretnju. Kao dugoročno rešenje razmatra se pomeranje linije sa koje Ukrajina može da izvodi napade što dalje od ruske teritorije.

Bivši komandant 58. armije i član Odbora za odbranu Državne dume, general-potpukovnik Viktor Soboljev, smatra da bi ruska vojska morala da izvede nekoliko ofanzivnih operacija i napreduje sve do zapadnih granica Ukrajine. Time bi, prema njegovoj proceni, sadašnja ideja „tampon zone“ bila proširena do krajnjih granica ukrajinske teritorije.

Soboljev tvrdi da ne postoji drugo rešenje koje bi Rusiji omogućilo da ukloni opasnost od budućih napada sa ukrajinske teritorije. Takav cilj, međutim, zahtevao bi pripremu složene vojne operacije i rešavanje dva ključna problema.

„Da bi se to postiglo, potrebno je rešiti dva zadatka: zaštititi trupe od napada dronova i steći vazdušnu nadmoć“, rekao je general-potpukovnik.

Prema njegovoj proceni, Rusija bi te sposobnosti morala da obezbedi pre 2030. godine. On taj rok povezuje sa tvrdnjom da bi zemlje NATO-a do tada mogle da budu spremne za eventualni oružani sukob sa Rusijom.

Sličnu procenu ranije je izneo ruski ministar odbrane Andrej Belousov. On je krajem prošle godine, na proširenom sastanku kolegijuma Ministarstva odbrane Rusije, govorio o ubrzanim pripremama združenih snaga NATO-a za potencijalni sukob sa Rusijom i ocenio da zapadne zemlje pokušavaju da što više oslabe Moskvu.

U tom okviru ruska strana posmatra i nastavak rata u Ukrajini. Stav Moskve je da evropske zemlje i vlasti u Kijevu nastoje da spreče završetak sukoba zato što se rat uklapa u širu strategiju slabljenja Rusije.

Takva procena povezuje dva pitanja koja će biti važna za dalje ruske vojne planove: sposobnost zaštite jedinica od sve masovnije upotrebe bespilotnih letelica i uspostavljanje vazdušne nadmoći potrebne za velike ofanzivne operacije.

Ukoliko Moskva prihvati procenu da se napadi dronovima ne mogu dugoročno zaustaviti samo protivvazdušnom odbranom, pitanje dubine budućeg ruskog napredovanja postaje deo mnogo šire vojne strategije.