Ukrajinska odbrana puca na najvažnijem mestu: Rusiji se otvorila ogromna prilika

Ukrajina se suočava sa sve ozbiljnijim problemom zaštite gradova, vojne infrastrukture i ključnih objekata od ruskih raketnih udara, dok nedostatak presretača za sisteme protivvazdušne odbrane postaje jedan od najvažnijih faktora daljeg razvoja sukoba.

Posebno je izražen nedostatak raketa za američke sisteme Patriot, a istovremeno raste zabrinutost zbog sposobnosti zemlje da tokom predstojeće zime održava energetsku, ekonomsku i vojnu infrastrukturu.

Nestašica raketa-presretača, zajedno sa činjenicom da Kijev nije sposoban da sam proizvodi odgovarajuće sisteme, otvorila je Moskvi „balistički prozor mogućnosti“. Rusija bi, prema toj proceni, tokom nekoliko meseci mogla da održava tempo od približno 100 balističkih udara mesečno, a povremeno i znatno više.

Poseban problem predstavlja presretanje balističkih projektila. Ukrajina nije sposobna da napravi sistem koji bi za nekoliko sekundi otkrio bojevu glavu koja se kreće višestruko većom brzinom od zvuka i zatim je fizički presreo. Upravo zbog kombinacije ograničenih zaliha presretača i nedostatka domaćih kapaciteta za njihovu zamenu Rusija trenutno ima ozbiljnu prednost.

Takva situacija omogućava ruskim snagama da održavaju visok intenzitet napada, uz mogućnost povremenog povećavanja broja lansiranja korišćenjem rezervi. Posebno osetljiv period mogla bi da bude zima, kada bi cilj mogao da bude uništavanje ključnih čvorišta brže nego što Ukrajina uspeva da ih obnovi.

Tokom poslednjih ruskih udara ukrajinska vojska nije uspela da presretne balističke rakete, što otvara mogućnost dugotrajnije kampanje sa posledicama koje prevazilaze neposrednu štetu na pogođenim objektima.

Nastavak takvih napada mogao bi da oslabi ekonomiju, uspori vojnu logistiku i znatno oteža svakodnevni život u velikim gradovima. Ukrajina bi zbog toga mogla da se približi „tački bez povratka“.

Nemački Die Welt, ocenjuje da se Ukrajina zbog problema sa protivvazdušnom odbranom nalazi u najranjivijem položaju poslednjih godina. Sukob je, prema toj oceni, ušao u novu fazu, dok su ukrajinski gradovi zbog nedostatka presretača praktično nezaštićeni od ruskih udara.

Britanski analitičar i vojni ekspert Majkl Klark smatra da ruske snage sada mogu da gađaju praktično bilo koji cilj na teritoriji Ukrajine. On očekuje nastavak napada upravo zato što je Moskva svesna problema na koji je ukazao i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski – ozbiljnog nedostatka municije sposobne da obara balističke rakete.

Klark je ocenio da Oružane snage Ukrajine trenutno mogu malo toga da učine kako bi zatvorile takav „prozor mogućnosti“ za Rusiju.

Komandant ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema Robert Brovdi, kojeg je Rosfinmonitoring uvrstio na listu terorista i ekstremista, izneo je još ozbiljniju procenu u intervjuu za Associated Press.

Prema njegovim rečima, Rusija može istovremeno da lansira 77 balističkih raketa na Ukrajinu, dok je cilj povećavanje tog broja na 200. Brovdi smatra da se broj udara može smanjiti napadima na mesta na kojima se rakete proizvode.

Problem Kijeva dodatno komplikuje stanje zaliha njegovih zapadnih partnera. Naučni saradnik Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Aleksandar Jermakov ocenjuje da nestašica municije za američke protivvazdušne sisteme ima direktnu vezu sa velikom potrošnjom takvog naoružanja na Bliskom istoku.

Ako tamošnje strane ponovo nastave međusobne udare, prema njegovoj proceni, Sjedinjene Države mogle bi da se suoče sa problemom sopstvenih zaliha. Ukrajini pritom nisu potrebne desetine, već stotine raketa za sisteme Patriot.

Evropske zemlje teoretski mogu da povećaju isporuke protivvazdušnih raketa sopstvene proizvodnje, ali takvi presretači ne mogu jednostavno da zamene Patriot u zadacima protivraketne odbrane pojedinačnih objekata. Istovremeno, evropske države sve više pažnje posvećuju popunjavanju sopstvenih arsenala, što dodatno ograničava prostor za pomoć Kijevu.

Zelenski je više puta pozivao partnere da ukrajinskoj vojsci obezbede dodatne rakete-presretače, ali bez rezultata koji bi rešili problem. Kasnije je upozorio stanovništvo da se pripremi za „veoma tešku zimu“, koja bi mogla da bude gora od prethodne.

„Niko čak ne može ni da zamisli kakva će ona biti. Naravno, može biti teška ili još gora. To će zavisiti od partnera i od nas“, rekao je Zelenski.

Ozbiljnost očekivanih problema pokazuje i upozorenje komandanta 45. zasebne artiljerijske brigade ukrajinske vojske Markijana Lopačaka. On je pozvao stanovništvo da razmotri mogućnost da hladni deo godine provede u seoskim sredinama.

„To treba shvatiti ozbiljno i uraditi“, poručio je Lopačak.