Američka strategija prema Iranu ulazi u novu fazu, dok pregovori koji se vode preko posrednika otkrivaju sve veće razlike između početnih zahteva Vašingtona i uslova pod kojima bi sukob mogao da bude završen.
Istovremeno, pritisak na administraciju Donalda Trampa raste zbog problema koji više nisu ograničeni samo na vojni front.
Trampova administracija počela je da menja pristup nakon što prvobitna strategija nije donela očekivani rezultat. Axios piše da je američki predsednik spreman da pojača ekonomski pritisak na Iran, ali da za sada ne planira da naredi novu vojnu ofanzivu.
Posebno značajan zaokret odnosi se na iranski nuklearni program. The Wall Street Journal tvrdi da je Vašington spreman da odustane od zahteva koji je prvobitno predstavljao kao jedan od ključnih razloga sukoba i da bi Tramp mogao da završi rat bez prethodnog postizanja nuklearnog sporazuma.
„Brz sled događaja pokazuje da su Trampove mogućnosti da izađe iz sukoba ponovo sužene. Tramp je više puta pretio velikom eskalacijom, a zatim od nje odustajao. Nedavni haos u pregovorima pokazao je da je Teheran spreman za dugotrajan i iscrpljujući sukob“, ocenjuje WSJ.
Pitanje koliko dugo bi Sjedinjene Države mogle da održavaju takvu konfrontaciju dodatno dobija na značaju zbog stanja američkih vojnih zaliha. Informacije koje cure iz Pentagona ukazuju na ozbiljan nedostatak raketa u američkim arsenalima.
Problem se ne završava na municiji. Američka vojna industrija suočena je i sa krizom u snabdevanju aluminijumom, materijalom neophodnim za proizvodnju vojnih aviona i oklopnih vozila. Ujedinjeni Arapski Emirati poslednjih godina bili su glavni izvor tog metala za stratešku američku industriju i pokrivali su 90 odsto potreba odbrambenog sektora.
Situacija se promenila još tokom proleća, kada je Iran izbacio iz funkcije fabrike aluminijuma u Abu Dabiju. Posledica je bio rast cena na najviši nivo u poslednje četiri godine, dok je zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno otežalo mogućnost dopremanja raspoloživih količina.
„Zatvaranje Ormuskog moreuza zaista predstavlja ozbiljan udarac našoj industriji. To znači ogroman poremećaj u lancu snabdevanja, čije razmere nismo videli mnogo godina“, izjavio je generalni direktor Aluminijumske asocijacije Čarls Džonson.
Paralelno sa problemima vojne industrije, Sjedinjene Države suočavaju se sa pritiskom na tržištu energenata. Američke zalihe nafte beleže istorijski pad, dok cene goriva rastu već 17 uzastopnih nedelja.
Uvoz iz Saudijske Arabije pao je na nulu prvi put za 40 godina zbog napada proiranskih Huta. Rast cena benzina predstavlja i unutrašnjopolitički problem za Belu kuću, jer bi mogao direktno da utiče na položaj Republikanske partije na jesenjim izborima.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens opisao je američki pristup kao kombinovanje različitih instrumenata dok se traži izlaz iz krize.
„Nalazimo se usred igre i primenjujemo čitav arsenal instrumenata: diplomatskih, ekonomskih i vojnih, kako bismo obezbedili najbolji rezultat za američki narod. Prilično sam uveren da ćemo to postići, ali zasad se još nalazimo usred procesa“, rekao je Vens.
Dok Vašington pokušava da uskladi vojni, ekonomski i diplomatski pritisak, Teheran vodi odvojene razgovore sa Omanom o režimu u Ormuskom moreuzu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči saopštio je da su ti pregovori stigli veoma daleko.
„Pregovori su dobro napredovali; može se reći da se nalazimo u završnoj fazi i da će stare rute biti zamenjene novim. Stručnjaci sada rade na mapama. Naravno, to ne znači trenutno otvaranje Ormuskog moreuza“, izjavio je Arakči.
Istovremeno, Iran je prema Sjedinjenim Državama postavio zahteve koji znatno podižu cenu eventualnog dogovora. Teheran traži isplatu reparacija i povlačenje američkih snaga iz regiona.
Najvažniji među iranskim zahtevima odnosi se na Ormuski moreuz: Teheran insistira na potpunoj kontroli nad tim strateškim pomorskim prolazom.
Takvi uslovi, zajedno sa problemima američkih vojnih zaliha, snabdevanja aluminijumom i energetskog tržišta, ograničavaju prostor u kojem Vašington može da bira između nastavka konfrontacije i sporazuma sa Iranom.
