Britanski analitičar Aleksandar Merkuris ocenio je u video-snimku da se odnos snaga u vazduhu iznad Ukrajine ubrzano menja u korist Rusije.
Prema njegovoj proceni, ključni faktori su slabljenje ukrajinske protivvazdušne odbrane, razvoj novih ruskih dronova, sistem Rasvet i sve ozbiljniji problemi sa Starlinkom, dok ukrajinska kampanja dronovima duboko u Rusiji nije dala rezultate srazmerne uloženim resursima.
Merkuris je podsetio da Rusija 2022. nije uspela da brzo uspostavi vazdušnu prevlast zbog ukrajinske mreže S-300 i drugih sistema PVO. Kada su se ti kapaciteti počeli trošiti, SAD i evropske zemlje isporučile su Patriot, NASAMS, IRIS-T, SAMP/T i sisteme kraćeg dometa, čime je ravnoteža privremeno održana.
On sada smatra da je ta ravnoteža ozbiljno narušena. Problem, prema njegovim rečima, više nije samo nedostatak Patriota već širi nedostatak raketa za protivvazdušnu odbranu, zbog čega ruske rakete, dronovi i avijacija mogu da deluju u oblastima koje su ranije bile znatno bolje zaštićene.
Merkuris je posebno osporio sliku o velikom uspehu ukrajinskih napada na ruske rafinerije. U medijima se pojavljivala tvrdnja da je iz pogona izbačeno oko 40 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte, ali on navodi da približno 22 odsto kapaciteta i u normalnim okolnostima može biti van funkcije zbog remonta i održavanja.
Druga brojka koju je citirao, uz napomenu da njenu pouzdanost ne može da potvrdi, govori da je ukrajinskim napadima stvarno pogođeno oko 13 odsto kapaciteta. Merkuris je naveo i procenu da su napadi tokom prethodne godine smanjili ukupnu godišnju rusku proizvodnju benzina, dizela i avionskog goriva za oko 1,7 odsto, dok je tokom najtežeg letnjeg perioda pad mogao dostići oko deset odsto.
Ruski vicepremijer Aleksandar Novak, prema Merkurisu, reagovao je skraćivanjem remonta i vraćanjem rafinerija u proizvodnju, uz dodatni uvoz benzina iz Indije i Kazahstana. On tvrdi da su znaci stabilizacije bili vidljivi već u drugoj nedelji jula.
Još dramatičnija je njegova procena ukrajinske kampanje protiv Moskve. Pozivajući se na podatke moskovskog gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, Merkuris je rekao da je tokom jula prema Rusiji poslato oko 9.000 dronova dugog dometa, od kojih su više od 6.000 bili usmereni prema Moskvi.
Ukrajinski kanal Drone Bomber, kako je Merkuris preneo, analizirao je uzorak od približno 1.500 presretanja. Oko 93 odsto dronova navodno je oboreno na prvoj i drugoj liniji PVO, oko šest odsto na trećoj, dok je samo jedan uspeo da prodre u samu Moskvu.
Merkuris je na tim podacima napravio računicu troškova. Ako bi 1.400 dronova FP-1 koštalo po 55.000 dolara, ukupna cena bila bi oko 77 miliona dolara. Za poređenje, 25 raketa Iskander-M po procenjenoj ceni od tri miliona dolara koštalo bi oko 75 miliona.
On je naglasio da FP-1 nosi oko 60 kilograma eksploziva, dok bojeva glava Iskandera-M sadrži približno 500 kilograma, uz dodatni efekat velike brzine. Njegov zaključak je da Ukrajina troši ogromne resurse na napade čiji je efekat ograničen, dok Rusija za sličan novac može da nanese znatno veću štetu.
Merkuris ipak priznaje da ukrajinski napadi stvaraju realne poremećaje, posebno u proizvodnji goriva, logistici i pojedinim ruskim regionima. Njegov argument je da ti efekti nisu dovoljni da promene širu ravnotežu.
Prema njegovom izlaganju, Rusija je prethodne noći ponovo napala Kijev i, prema pojedinim izveštajima, upotrebila sedam raketa Iskander-M. Jedan od pogođenih objekata, tvrdi Merkuris, proizvodio je komponente za ukrajinsku krstareću raketu Flamingo.
Posebno je izdvojio razvoj mlaznih dronova Geranj-4 i Geranj-5, koji su mnogo brži od ranijih modela. Merkuris smatra da su takve letelice mnogo teža meta za ukrajinske antidron sisteme i da bi Rusija mogla postepeno da njima zameni starije Geranje-2.
Drugi veliki faktor je Rasvet, ruski satelitski sistem koji Merkuris opisuje kao pandan Starlinku. Vladimir Putin je ranije rekao da Rusija uvodi sopstveni sistem u operativnu upotrebu, a u međuvremenu su lansirani dodatni sateliti i objavljene fotografije prijemnika koji mogu da se ugrađuju u dronove.
Prema ukrajinskim informacijama koje je citirao, Rasvet već može periodično da pokrije čitavu teritoriju Ukrajine. Merkuris smatra veoma verovatnim, mada naglašava da to nije potvrđeno, da pojedini ruski dronovi već mogu da primaju komande preko tog sistema.
Istovremeno tvrdi da raste zabrinutost u Ukrajini zbog ruskog ometanja Starlinka, i na liniji fronta i tokom upravljanja dronovima. Preneo je upozorenja ukrajinskih izvora da bi Kijev trebalo hitno da razvije sredstva za ometanje Rasveta.
Merkuris procenjuje da bi za razvoj efikasnih protivmera mogle biti potrebne najmanje dve do tri godine, čak i uz pomoć SAD i Evrope.
On je u tom kontekstu pomenuo i posetu Vladimira Zelenskog SAD. Prema njegovim tvrdnjama, Zelenski je od Donalda Trampa tražio da utiče na Ilona Maska kako bi Ukrajina dobila pristup naprednijoj verziji satelitskih komunikacija koju koristi američka vojska, što bi trebalo da omogući efikasnije napade na ruske lansere Iskandera i Cirkona.
Merkuris tvrdi da je Mask odbio zahtev i susret sa Zelenskim, dok ni Tramp nije pokazao spremnost da ga podrži. Kao mogući razlog navodi rizik da naprednija američka tehnologija bude kompromitovana ruskim elektronskim ratovanjem.
Slabljenje ukrajinske PVO, prema Merkurisu, već omogućava ruskim Su-34 da deluju u zonama koje su ranije bile previše opasne. Naveo je saopštenje ruskog Ministarstva odbrane o uništavanju ukrajinskih komandnih položaja u Donbasu FAB bombama.
To, smatra on, stavlja Kijev pred težak izbor: preostale sisteme PVO poslati bliže frontu ili ih sačuvati za odbranu prestonice i važnih industrijskih objekata. Merkuris očekuje da će prioritet ostati Kijev.
Ruski udari, prema njegovom izlaganju, istovremeno sve snažnije pogađaju luke i transportnu mrežu. Pozivajući se na ukrajinske informacije, rekao je da je pomorska trgovina preko luka zaustavljena od 22. jula, dok su pod udarima i železnica, brodovi, benzinske stanice i lokomotive.
Na osnovu svega toga Merkuris zaključuje da se Rusija približava potpunoj vazdušnoj prevlasti nad Ukrajinom. Ako se to dogodi, smatra da će snabdevanje ukrajinskih jedinica postati znatno teže i da će sposobnost Kijeva da dugoročno zadrži sadašnje položaje ozbiljno opasti.
On je upozorio i na položaj zapadnih ambasada u Kijevu. Smatra da bi, u slučaju daljeg jačanja ruskih udara na komandne centre i transport, zapadne vlade trebalo da razmotre planove za evakuaciju diplomatskog osoblja, pa čak i mogućnost dogovora sa Moskvom o lokalnom prekidu vatre radi bezbednog izlaska.
Merkuris ne očekuje da borbe za Donbas traju još godinama i rekao je da ga ne bi iznenadilo da čitav region padne tokom 2026, možda već na jesen. Pomenuo je i glasine o početku evakuacije Kramatorska, ali je naglasio da za njih nije video potvrdu.
Njegova najteža procena odnosi se na širu perspektivu rata. Merkuris smatra da Zapad više nema dovoljno PVO raketa da Ukrajini obezbedi potrebnu zaštitu i da istovremeno slabe finansijske mogućnosti za nastavak podrške.
Ako se sadašnji trend nastavi bez pregovaračkog rešenja, on ocenjuje da posledice mogu prevazići gubitak pojedinih teritorija i dovesti u pitanje samu nezavisnost i suverenitet Ukrajine. Po njegovoj proceni, kombinacija slabljenja PVO, sve slobodnijeg delovanja ruske avijacije, mlaznih dronova, Rasveta i mogućnosti ometanja Starlinka mogla bi da odredi dalji tok sukoba.
