Ukrajinski napadi sve dublje unutar Rusije neće, po proceni britanskog diplomate i analitičara Alastera Kruka, naterati Moskvu da prihvati prekid vatre, već bi mogli da učvrste rusku odlučnost da nastavi sukob dok ne ostvari svoje glavne ciljeve.
On smatra da se rat približava periodu još snažnijeg iscrpljivanja, dok istovremeno slabe mogućnosti Zapada da Ukrajini obezbedi protivvazdušnu odbranu u obimu koji Kijev traži.
Vladimir Zelenski označio je ruske udare kao najveći trenutni problem Ukrajine i ponovo zatražio pomoć u protivvazdušnoj odbrani, naglašavajući da je za to potrebna politička odluka SAD, evropskih zemalja i članica G7. Zahtevi Kijeva odnose se i na rakete dugog dometa i dodatne sisteme Patriot.
Donald Tramp je, međutim, govoreći o američkim zalihama municije, rekao da su one tokom administracije Džozefa Bajdena znatno smanjene i da ih SAD sada obnavljaju.
Naveo je da je prethodna administracija Ukrajini dala municiju vrednu 300 milijardi dolara, dok američke snage istovremeno koriste sopstvene zalihe u aktuelnim operacijama.
Kruk ocenjuje da u takvim okolnostima nema realne osnove za očekivanje većih novih isporuka Ukrajini. Po njegovom tumačenju, Vašington će pokušavati da prikupi raspoložive sisteme i municiju iz različitih delova sveta, ali će prioritet imati odbrana Izraela.
Premeštanje protivvazdušnih sistema, upozorio je, nije jednostavan logistički postupak, jer njihovo raspoređivanje zahteva vreme, organizaciju i povezivanje sa radarskom infrastrukturom.
Zbog toga odbacuje mogućnost da bi nekoliko dodatnih raketa ili sistema prikupljenih iz američkih baza moglo brzo da promeni vojni odnos snaga.
Još ozbiljnijim problemom smatra zapadnu strategiju prema kojoj bi napadi duboko na ruskoj teritoriji trebalo da stvore politički pritisak na Vladimira Putina i navedu Moskvu na prekid vatre.
Takav pristup, prema njegovoj proceni, polazi od pogrešnog razumevanja načina na koji Rusija reaguje na napade. Kruk tvrdi da se u zapadnim političkim krugovima očekuje da će napadi na rusku teritoriju izazvati strah i nezadovoljstvo stanovništva, koje bi zatim povećalo pritisak na Kremlj.
On smatra da će rezultat biti obrnut: bes u ruskom društvu i snažnija podrška stavu da sukob mora biti završen pod uslovima koje Moskva smatra prihvatljivim.
Kao posebno opasne naveo je napade na civilne lokacije i turistička područja na Crnom moru, tvrdeći da su rakete i dronovi pogađali mesta na kojima su se nalazili civili. Po njegovoj oceni, takvi događaji neće oslabiti rusku volju za nastavkom rata, već će povećati spremnost za odmazdu.
Kruk je takvu reakciju uporedio sa ruskim iskustvom terorističkih napada tokom čečenskih sukoba, uključujući napade u Moskvi. Njegova procena je da ni tada nasilje usmereno protiv civila nije proizvelo političko povlačenje države, zbog čega ne očekuje da će sadašnja strategija Kijeva i njegovih zapadnih saveznika dovesti do drugačijeg rezultata.
Istovremeno tvrdi da Rusija već povećava cenu koju Ukrajina plaća. Kao primere navodi velike udare na ukrajinsku infrastrukturu, logistiku, luke u oblasti Odese, objekte povezane sa snabdevanjem gorivom i komandne centre.
Prema njegovim tvrdnjama, posledice su posebno ozbiljne za ukrajinski pristup Crnom moru i izvoz poljoprivrednih proizvoda.
On je izneo i tvrdnju da je Rusija uništila most koji povezuje oblast Odese sa pravcem prema Rumuniji, ocenjujući da je time dodatno otežana veza Ukrajine sa crnomorskim pravcima.
Kruk smatra da će Moskva nastaviti sa sistematskim pritiskom na ukrajinsku logistiku i infrastrukturu kao odgovor na napade na rusku teritoriju.
Posebnu pažnju posvetio je nedavnom napadu u restoranu, gde su, prema njegovim informacijama, poginula dvojica visokih generala vazduhoplovstva. Kruk je rekao da je reč bila o privatnom događaju u luksuznom italijanskom restoranu smeštenom u jednoj od velikih zgrada iz Staljinovog perioda.
Prema verziji događaja koju je izneo, osoba je pokušala da unese poklon na privatno okupljanje, a eksplozija se dogodila nakon što ju je zaustavilo obezbeđenje.
Kruk je naglasio da nema neposredne dokaze o organizatorima napada, ali procenjuje da će veliki broj ljudi u Rusiji iza takve operacije videti stranu obaveštajnu službu, uključujući mogućnost umešanosti neke evropske službe.
Upravo takvi događaji, po njegovom mišljenju, povećavaju opasnost od širenja konfrontacije. Ako u Moskvi prevlada uverenje da zapadne obaveštajne strukture učestvuju u izboru ciljeva ili organizovanju operacija na ruskoj teritoriji, Kruk očekuje da će se povećavati pritisak da Rusija pronađe način da odgovori.
Na pitanje o mogućnosti da zapadne zemlje namerno pokušavaju da izazovu preteranu rusku reakciju koja bi mogla da posluži kao povod za neposrednije uključivanje Evrope ili SAD, Kruk nije prihvatio takvo objašnjenje.
Njegov argument je da Rusija već izvodi masovne udare po Ukrajini, zbog čega nije potrebno izazivati dodatnu eskalaciju da bi se takve operacije dogodile.
Za nastavak rata do zime predviđa period pojačanog iscrpljivanja. Prema njegovoj proceni, Moskva će nastaviti da povećava vojni i ekonomski pritisak dok ne proceni da su ostvareni njeni ključni ciljevi.
Kruk smatra da bi jedan od mogućih ishoda bio ruska kontrola nad teritorijama koje povezuje sa istorijskim pojmom Novorusije, uključujući crnomorsku obalu. Istovremeno ne očekuje da bi Moskva želela neposredno da upravlja zapadnim delovima Ukrajine.
Njegova procena budućeg političkog uređenja polazi od mogućnosti pojave vlasti u Kijevu koja ne bi morala da bude proruska, ali bi prihvatila dugoročan odnos sa Moskvom bez članstva Ukrajine u NATO-u i EU.
Takav odnos opisao je kao moguću vrstu hladnoratovskog suživota u kojem dve strane zadržavaju suprotstavljene poglede na prošlost i budućnost, ali priznaju postojanje legitimnih interesa druge strane.
Drugi deo razgovora otvorio je znatno šire pitanje odnosa Zapada prema ratovima i upotrebi vojne sile. Povod je bilo poređenje razaranja Hirošime i Gaze, uz podatke iznete tokom razgovora da je na Hirošimu 1945. godine bačeno 15.000 tona eksploziva na području od 900 kvadratnih kilometara, dok je za Gazu navedena količina od 200.000 tona ubojitih sredstava na 345 kvadratnih kilometara tokom nekoliko godina.
Kruk je to pitanje povezao sa promenom koju vidi u političkoj kulturi SAD i Evrope. Prema njegovom tumačenju, nekadašnja američka ideja širenja reformi, slobode i demokratije postepeno je zamenjena mnogo oštrijom podelom sveta na Zapad i države koje se predstavljaju kao neprijateljske, među kojima je naveo Rusiju, Kinu i Iran.
Prelomni period smešta približno u vreme posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Smatra da je politički diskurs postao sve manje sposoban da prihvati pregovore i kompromis sa državama koje su prethodno označene kao suštinski neprijateljske.
Kao primer naveo je ideje o uništavanju iranske infrastrukture do nivoa na kojem država više ne bi mogla da obezbeđuje osnovne usluge stanovništvu.
Kruk takvu mogućnost smatra moralno neprihvatljivom i upozorava da posledice prekida snabdevanja vodom, električnom energijom i drugim osnovnim uslugama ne bi snosilo samo političko ili vojno rukovodstvo Irana, već stanovništvo.
U osnovi tog problema vidi gubitak empatije prema ljudima koji žive u državama označenim kao protivnici. Isti obrazac povezuje sa Palestincima i drugim stanovništvom pogođenim savremenim ratovima, tvrdeći da se ljudske posledice sve češće podređuju geopolitičkim i ekonomskim ciljevima.
Kruk je ratove povezao i sa očuvanjem finansijske i vojne dominacije Zapada, posebno položaja dolara. Po njegovom mišljenju, monetarna hegemonija i vojna moć funkcionišu kao međusobno povezani elementi istog sistema, ali pokušaj njihovog očuvanja upotrebom sile dugoročno bi mogao da nanese ozbiljnu štetu samim Sjedinjenim Državama.
Zbog toga očekuje da bi promenu političkog kursa na Zapadu pre mogle da izazovu unutrašnje posledice sadašnje politike nego moralni argumenti.
Govoreći o mogućem ekonomskom udaru, procenio je da će najbogatiji slojevi imati znatno veću sposobnost da se zaštite, dok bi za oko 80 odsto ostatka stanovništva mogao uslediti veoma težak period.
Takvu ekonomsku i društvenu cenu vidi kao moguću „šok terapiju“ za Evropu i SAD. Po njegovoj proceni, tek neposredno suočavanje stanovništva sa posledicama spoljne politike može stvoriti dovoljan pritisak za promenu sadašnjeg odnosa prema ratovima, protivnicima i sopstvenoj ulozi Zapada u svetu.
Rusi sada imaju sansu da rat dobiju metodama zapada. Ono sto je zapad hteo sankcijama prema Rusiji, sad Rusi imaju priliku sa Ukrajinom. Da i dalje blokiraju luke i da dovedu Ukrajinu do finansijskog sloma. Za to imaju debelo opravdanje, ukrajinske udare unutar Rusije na stanovnistvo i ekonomiju, a koje je Ukrajina prva pokrenula.