Kina je pozivom na što skoriji nastavak pregovora između Rusije i Ukrajine otvorila novu raspravu o mogućim diplomatskim inicijativama i ulozi velikih sila u rešavanju sukoba.
Istovremeno, pažnju izazivaju procene da bi u narednom periodu moglo doći do šireg međunarodnog političkog okupljanja oko ovog procesa. O tim okolnostima govorio je rukovodilac Centra za istraživanje azijsko-pacifičkog regiona i zamenik predsednika Društva rusko-kineskog prijateljstva Sergej Sanakojev.
Sanakojev je za URA ocenio da je kineski poziv na obnovu pregovora povezan sa nedavnim susretom predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i predsednika Kine Si Đinpinga u državnoj rezidenciji Djaojujtaj.
Prema njegovim rečima, postoje razlozi da se smatra kako su dvojica lidera razgovarala o toj temi, ali to, kako naglašava, ne znači da je Lukašenko prepustio Kini ulogu posrednika u rešavanju oružanog sukoba.
Politički analitičar smatra da kineska inicijativa ukazuje na početak formiranja koalicije oko Rusije, predvođene Kinom i uz podršku država Globalnog juga, koja bi, prema njegovoj oceni, mogla da odgovori na politiku koju prema Rusiji vode SAD i Evropska unija.
On tvrdi da je cilj takvog okupljanja okončanje eskalacije ukrajinske krize, za koju smatra da je produbljena delovanjem SAD i EU, koje su, kako navodi, od početka stale na stranu vlasti u Kijevu, čime su, po njegovom mišljenju, narušile suštinu pregovaračkog procesa.
Sanakojev ističe da Kina zastupa princip nedeljivosti bezbednosti, prema kojem bezbednost jedne države ne može biti obezbeđena na račun druge, zbog čega je, kako ocenjuje, najpogodniji posrednik u rešavanju sukoba između Rusije i Ukrajine.
Govoreći o odnosima sa Zapadom, Sanakojev tvrdi da SAD i Evropska unija nastupaju sa pozicije sile kako bi zadržale dominantnu ulogu. Prema njegovim rečima, ruske stavove Zapad je ranije odbacivao uz optužbe da je Rusija agresor i uz pretnje upućene Moskvi.
On smatra da bi, ukoliko bi se sličan pristup primenio prema Kini, odgovor bio drugačiji, jer bi iza Pekinga, prema njegovoj proceni, stale države Globalnog juga okupljene u organizacijama kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju.
Sanakojev takođe ocenjuje da bi uključivanje Kine pregovorima moglo da obezbedi neutralniji karakter. Prema njegovom mišljenju, razgovori bi mogli da budu održani i na kineskoj teritoriji, a smatra da bi na takvo rešenje mogla da pristane i Ukrajina, jer, kako navodi, nije imala razloga da Kinu smatra pristrasnom u procesu rešavanja sukoba.
Kao argument navodi da su privatne kineske kompanije isporučivale sredstva za bespilotne letelice i Rusiji i Ukrajini.
Konačno ulazimo u fazu iz koje se jasno pokazuje namere ujedinjenja pozitivnih strana u odbrani Rusije. Zapad ne skriva namere da jednog dana u potpunoj spremnosti, napadne Rusiju. Jasno je i šta se iza te spremnosti za rat velikog inteziteta skriva. Jasna namera da se Rusija rasparča i podeli onako kako bi Zapadu odgovaralo. Globalni Jug ima svoje adute a Kina kao atomska velesila uz Belorusiju i samu Rusku Federacija, postaje malo veći zalogaj za pregladnele lidere evropskog bureta koje curi i iz njega ističe pamet.