Zaboravite na galamu o iranskom nuklearnom programu, o neizbežnom nestanku sveta od iranskih nepostojećih nuklearki već više od dvadeset godina. Istina je da je Iran na nišanu zapadnih imperijalista iz četiri glavna geopolitička razloga, piše Kris Kantan za Sott.net.
Naftna konkurencija
U pogledu dokazanih rezervi u svetu, Iran je br. 4 u nafti i br. 2 u prirodnom gasu. Tako će slobodan Iran ugroziti Saudijsku Arabiju kao proizvođača nafte br. 1.
Da bi dali neki istorijski kontekst, jedini razlog što su Saudijci toliko bogati jeste to što je Iran praktično izoloan od 1979. godine zahvaljujući američkim sankcijama. Decenijama pre toga, Iran je bio br. 1 u proizvodnji i preradi nafte, ali se sve promenilo kada su Saudijci došli u dosluh sa međunarodnim finansijerima da kreiraju šemu nafta za dolar (“petrodolar“) 1970. godine tokom dolarske krize.
Zauzvrat, zapadni imperijalisti su pretvorili Iran u globalnog izganika. Tako je 1970. godine Iran proizvodio više nafte nego Saudijska Arabija; međutim, 1980. godine, Saudijci su proizvodili šest puta više nafte nego Iranci!
Povratak Irana će takođe značiti konkurenciju američkim kompanijama koje se bave proizvodnjom nafte iz škriljaca, čija proizvodnja raste od 2011. godine (kada je Libija uništena!).
Izazov Izraelu
Izrael želi slabe arapske komšije koje može da porazi i otme od njih naftu i zemljište – glavni primer je Golanska visoravan, koja ima ogromne naftne rezerve a koja je oteta Siriji. Postoje i Izraelci koji sanjaju Veliki Izrael, koji obuhvata zemljišta mnogih susednih zemalja.
Iran je jak i nezavisan; pomogao je u porazu džihadista Al Kaide i ISIS-a u Siriji; vrlo je verovatno da pomaže antisaudijskim pobunjenicima u Jemenu; i naoružava Hezbolah koji može udariti Izrael ako se on umeša u Liban.
Zavadi pa vladaj; Prodaja oružja
Ako bi se svi na Bliskom istoku složili jedni sa drugima, ne bi bilo potrebe za američkim vojnim bazama, a Saudijska Arabija ne bi kupovala američko/britansko oružje. To bi bilo užasno!
Za vojno-industrijski kompleks, Bliski istok je u poslednje dve decinje bio krava muzara. Večiti ratovi znače ogromano ratno profitiranje za privatne preduzetnike i odbrambene korporacije. Za geopolitičke elite, imperativ je kontrolisanje nacija i regiona.
Stoga je u interesu zapadnih imperijalista da podstaknu sunitsko-šiitski, saudijsko-iranski sukob i održe ga u niskom intenzitetu bez punopravnog rata – uostalom, korporacije ne žele da njihovi naftovodi i rafinerije budu uništene. U geopolitici, ova strategija se zove “kontrolisani haos.“
Evroazijski savez Irana, Kine i Rusije
Postoji velika borba za kontrolu Evroazije, a Iran je ključni deo u geopoličkoj šahovskoj tabli. Sve dok je Iran bio izolovan i slab, nije bilo važno. Ali sada Iran ulazi u svakakve vrste vojnih i ekonomskih saveza sa Rusijom i Kinom – dve zemlje koje je Trampova administracija označila kao “suparničke sile“ i “revizionističke sile“ koje su najavile eru “velike konkurencije u oblasti moći.“
Iran je takođe ključna komponenta kineskog Puta svile (takođe poznatog i kao inicijativa Jedan pojas, jedan put) – teretni vozovi iz Kine moraju proći kroz Iran na svom putu ka Africi i Bliskom istoku. Destabilizovanje Irana znači sabotiranje kineskog Puta svile, i to bi bilo vrlo poželjno za zapadne imperijaliste.
Međutim, ukoliko iransko-rusko-kineska koalicija opstane, to će za Zapad značiti sledeće:
** Ne mogu osvojiti Siriju i Liban.
** Mogući gubitak Iraka, jer postoji ogromna šiitska većina. Ovo će, zauzvrat, dovesti do značajnog šiitskog rasta – četiri susedne nacije Libana, Sirije, Iraka i Irana. (*Liban = Hezbolah, u umovima Izrala/SAD).
** Delimičan gubitak Turske, ključnog člana NATO-a. Odnosi Erdogana i SAD-a su već uzdrmani; a Turska kupuje rakete od Rusije, približava se Iranu i planira da se pridruži kineskom Jedan pojas, jedan put.
** Parcijalni gubitak Katara kao vazalne države. Katar snažno radi na tome da udovolji establišment SAD/EU i domaćin je ogromne američke vojne baze. Međutim, Katar takođe deli najveće svetsko polje prirodnog gasa sa Iranom, koji je postao još više strateški i neophodan saveznik nakon saudijske blokade prošle godine.
** Moguće iseljavanje američkih vojnih baza iz Avganistana, zemlje koja se graniči sa Iranom i sada želi da se pridruži CPEC-u – Ekonomski koridor Kine i Pakistana – to je toliko obećavajuće da Pakistan pokazuje diplomatski srednji prst Vašingtonu.
U suštini, SAD su na ivici da izgube svoju hegemoniju u nizu susednih zemalja od Bliskog istoka do Kine. Četiri lidera koja su aktivno radila na ovom su moćni brokeri u Rusiji, Iranu, Siriji i Libanu. Kina tiho pomaže na ekonomskom frontu, dok pazi da vojno ne izazove SAD, bar ne previše.
To su razlozi zbog kojih zapadni imperijalisti žestoko pokušavaju da sruše trenutni iranski režim. Neokonzervativci poput Boltona su u parnerstvu sa MEK-o, kultno-terorističkom grupom koju je američka vlada 2012. godine smatrala neškodljivom. Trampovo povlačenje iz iranskog nuklearnog sporazuma (JCPOA) daje ratnim huškačima još jednu šansu da sruše iransku ekonomiju putem sankcija, što će takođe primorati evropske kompanije da se povuku iz Irana i prisilno ih vratiti pod američku diktaturu.
Ratni huškači ne brinu mnogo o tome šta se dešava nakon promene režima. Ako Iran bude upleten u gorki građanski rat između islamista i sekularista u sledećoj deceniji, to će biti sjajno. Haos se zapravo može iskoristiti da se Iran rasparča – Balučistan na istoku, Kuzestan na jugu i Kurdistan na severozapadu. Ovo će osigurati da Iran nikada više ne bude uticajna regionalna vlast. Naravno, sve ovo bi takođe značilo i milione izbeglica koje hrle u Evropu i Ameriku, ali su geopolitičke mahinacije nemilosrdne.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
