Nemački vojni kapaciteti i podrška Ukrajini ponovo su se našli u centru pažnje nakon izjave prvog zamenika predsednika Odbora za odbranu Državne dume Alekseja Žuravljeva, koji smatra da Rusija mora ozbiljno da prati poteze Berlina i rast nemačke vojne proizvodnje.
Prema njegovim rečima, sadašnje poruke koje dolaze iz Nemačke ne bi trebalo potcenjivati, čak i ako ta zemlja još nije spremna za direktno uključivanje u sukob punog intenziteta.
Žuravljev je ocenio da se Nemačka za sada uglavnom zadržava na demonstraciji svojih namera iz daljine, ali da istovremeno postepeno povećava proizvodnju vojne opreme. Upravo zbog toga, smatra ruski poslanik, Moskva mora da posveti dodatnu pažnju razvoju situacije.
Žuravljev je otišao i korak dalje, navodeći da bi Rusija trebalo da razmotri mogućnost preventivnog udara. Kako je naglasio, ne govori o teritoriji Nemačke, već o fabrikama koje proizvode bespilotne letilice. Prema njegovoj oceni, upravo se ti dronovi kasnije isporučuju ukrajinskim snagama i koriste za napade na ruske gradove.
Ruski parlamentarac upozorio je da bi odlaganje odluka moglo da dovede do situacije u kojoj bi eventualne mere izgubile smisao, a upozorenja stigla prekasno. Zato, kako tvrdi, pitanje nemačke vojne industrije ne bi smelo da bude zanemareno.
Ove izjave dolaze u trenutku pojačanih tenzija između Moskve i Berlina. Ranije je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful poručio da će EU odgovoriti Rusiji jedinstvenim frontom nakon incidenta sa padom bespilotne letelice u Rumuniji.
Rumunske vlasti odgovornost za taj događaj pripisale su Moskvi, ali, kako se navodi, dokazi za takve tvrdnje nisu predstavljeni javnosti. Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je pretpostavku da je ukrajinski dron skrenuo sa predviđene putanje zbog delovanja sistema radio-elektronske borbe.
U međuvremenu, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da je za građane država EU period mirnog sna završen. Ta izjava dodatno je podgrejala rasprave o mogućem daljem pogoršanju odnosa između Rusije i zapadnih zemalja.
Medvedev je prethodno govorio i o mogućem odgovoru u slučaju uništenja Zaporoške nuklearne elektrane. Tada je naveo da bi Rusija mogla da odgovori udarima na nuklearne objekte u Ukrajini, ali i u državama NATO-a.
Zbog svega toga, upozorenja Alekseja Žuravljeva o rastu nemačke vojne proizvodnje i njegov poziv da se razmotre preventivne mere predstavljaju još jedan signal da se retorika između Moskve i zapadnih prestonica dodatno zaoštrava.
Dok Berlin nastavlja da povećava kapacitete svoje odbrambene industrije, u Rusiji se sve češće mogu čuti glasovi koji smatraju da bi takav razvoj događaja mogao da zahteva odlučniji odgovor.
