Procesi koji se odvijaju pred našim očima sigurno će ući u istorijske anale. Da nisu tako bolni, mogli bismo reći da smo privilegovani što živimo u najinteresantnijem periodu u istoriji čovečanstva. Pred našim očima rađa se nova civilizacija.
Poznata ruska istoričarka, stručnjak za Veliku seobu naroda i Istoriju rimskog carstva Vera Budanova, koja je i autor knjige „Varvarski svet u epohi Velike seobe naroda“, smatra da postoji značajna analogija između događaja koji su protutnjali Evropom pre više od 1.700 godina i današnjih procesa: migracija, kriza elita, pokušaj globalizacije, gubitak ideja, sve je to u nekom obliku već postojalo u Rimskoj imperiji.
Kriza elita i migracije
„Analogija između antičkog perioda i savremenosti ima mnogo. Nekad mi se čini da je to što se sada dešava već bilo. Samo što je sada složeniji, teži proces. Međutim, ima jako mnogo analogija i paradoksa. U svim pravcima i sferama. Što se više ograđujemo od migranata, oni imaju više šanse da nas pobede. Podizanjem granica mi gubimo. Pogledajte SAD, jačaju granicu sa Meksikom, to će se završiti katastrofom po Ameriku. I u Rimu se odvijao takav proces. Treba imati u vidu da je, čim je Rim počeo da se ograđuje od varvara, počela katastrofa. Kao što su u 2. veku u Rimskom carstvu podignuti limesi (tvrđave na granicama), tako se ili slično događa danas“, podseća Budanova.
Ipak, najvažniji proces koji se dešava pred našim očima je transformacija elita. Na ključna mesta u zapadnim državama dolaze deca migranata. Dobar primer je gradonačelnik ekonomskog centra sveta — Londona.
„Veoma je važna nacionalna elita. Narod koji gubi svoju elitu, nestaje. Kao što se desilo u Zapadnoj rimskoj imperiji. Uoči njenog pada njom su vladali nerimljani: Stilihon, Alarih, Ricemer itd. Oni su rešavali sudbinu rimske imperije“, smatra ona.
Kao i tada, i danas ljudi idu gde je bolje. Razlika je u tome što su oni koji su dolazili u Rim prihvatali norme i zakone, asimilovali se.
„Rim je uvek živeo od doseljenika. Poznata je formula: Rim treba da štiti pokorene i osvaja nepokorne“, objašnjava ruska istoričarka, dodajući da današnji migranti koji dolaze u Evropu ne prihvataju tradicije.
Globalizacija — nestanak naroda
Procesi transformacije elita i migracije idu rame uz rame sa globalizacijom. Dok desetine hiljada ljudi iz različitih kontinenata pokušava da uđe na teritoriju koja se danas naziva Zapadom (SAD i EU) dešava se još jedan proces — globalizacija.
San o jedinstvenoj civilizaciji nije savremena stvar. O tome se maštalo vekovima. Taj proces je uvek praćen strašnim posledicama — u njemu nestaju celi narodi.
„Danas postoji mnogo civilizacija koje se razlikuju po razvoju, kulturnim vrednostima, strategijama. Katastrofa koju sada gledamo je u tome što neko misli da može veštački da ih uvede u jedinstvenu civilizaciju. One nisu spremne za to. U Evropi postoji mnogo nacionalnih država sa tradicijama koje se ne mogu poništiti. U toku je veštačko uništavanje nacionalnih granica, unifikacija prostranstva. To ne rade migranti. To rade sami narodi koji žive u Evropi, odnosno elite evropskih država. Da, Mastrihtski sporazum je bio veoma važan: jedinstveni ekonomski, informacioni prostor itd. Sve je to dobro, treba ići dalje. Međutim, kada se to radi veštački, dolazi do unutrašnjeg raspada. Talasi migranata drugačije shvataju Evropu jer se i Evropa drugačije predstavlja u svetu“, objašnjava Budanova savremene procese.
Prekid sa nacionalnim u korist multikulturalnosti uništio je Zapadno rimsko carstvo. Danas se to opet ponavlja u onome što se zove zapadna civilizacija.
„Varvari su dolazili u rimski svet, postajali su deo rimskog sveta, predavali su rimskoj civilizaciji svoje prostore, što je često dovodilo do uništenja tog etničkog prostranstva. Što se brže ulazilo u civilizacijski svet, u svet koji se predstavljao kao viši, značajniji, interesantniji, brže je nestajao taj etnos“, navodi istoričarka.
Bezidejnost
Možda bi države uspele da se izbore sa ovim problemima da zapadni narodi imaju neki cilj, da su nacionalno osvešćeni. Međutim, tamo je zavladalabezidejnost, gubitak svake vere, zaboravljanje tradicija. Ovaj proces se može uporediti sa gubljenjem svakog značaja rimskog panteona u poznom periodu Rimskog carstva pred nadolazećom silom — hrišćanstvom. Veliko pitanje koje danas visi u vazduhu je: u šta će verovati nova civilizacija koja dolazi?
[adsenseyu1]
„U ovom trenutku zapadni čovek traži novi smisao života. Mislili smo da je najteži period iza nas. Pobedili smo fašizam, neke verske sukobe. I odjednom čovek se oseća izgubljeno. On traži oslonac koji mu je uvek davala religija kao zaštita, ona mu je pružala nadu i pomagala da se kreće napred u ovom strašnom svetu. Mislim da je u toku talas duhovnog preporoda kojih je u istoriji čovečanstva bilo nekoliko“, navodi ruska istoričarka.
Postojeće religije se nalaze u predreformaciji. U svakom slučaju, ona će imati, kao uvek tokom istorije, ogroman značaj, jer je u ovom haosu vera čovekov jedini oslonac. Procesi će biti vrlo složeni.
„Pojaviće se lideri, mislioci, ličnosti. Znam da mnogi filozofi traže novi smisao života. Da nije tako bolno, moglo bi se reći da živimo u najinteresantnijem periodu u istoriji čovečanstva“, zaključila je Budanova.
Milena Cmiljanić (Sputnik)
