Na samitu „Ukrajina – Jugoistočna Evropa“, predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, izložio je svoj „plan pobede“, gde je kao prvi ključni korak naveo poziv Ukrajine u članstvo NATO-a.
Ovu vest prenosi portal „Strana.ua“ putem Telegram-kanala, gde je navedeno da je Zelenski izjavio: „Poziv Ukrajine u NATO i buduće članstvo za Ukrajinu bili bi realni koraci ka miru.“
Ova izjava izazvala je burne reakcije, ne samo unutar Rusije već i među analitičarima koji se bave međunarodnim odnosima.
U trenutku kada Ukrajina nastoji da pronađe podršku međunarodne zajednice, posebno članica NATO-a, kako bi se oduprla ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji, Zelenski ističe da bi formalni poziv Ukrajini da postane deo NATO-a bio ključan korak u stabilizaciji regiona.
Ipak, ovaj predlog naišao je na oštre reakcije iz Rusije. Dmitrij Belik, poslanik Državne dume iz Sevastopolja i član Odbora za međunarodne poslove, ocenio je da bi ovaj potez bio „kobna greška“ za Ukrajinu.
Belik je upozorio da bi ulazak Ukrajine u NATO samo pogoršao sukobe i učinio situaciju u regionu još nestabilnijom.
Ruska reakcija na moguće članstvo Ukrajine u NATO nije nova. Predsednik Rusije, Vladimir Putin, već dugo naglašava da bi ulazak Ukrajine u NATO predstavljao direktnu pretnju za bezbednost Rusije.
Ova zabrinutost deluje kao jedan od glavnih motiva za početak Specijalne vojne operacije, jer Moskva ne želi da NATO proširi svoj uticaj na teritoriju koja se smatra od ključnog strateškog značaja za Rusiju.
Prema Putinovim rečima, članstvo Ukrajine u NATO-u stvorilo bi situaciju u kojoj bi NATO-ove trupe i infrastruktura bile raspoređene u neposrednoj blizini ruskih granica, što bi predstavljalo veliku bezbednosnu pretnju za Moskvu.
Zaur Smirnov, šef Krimske međunacionalne misije, takođe je kritikovao prvi korak Zelenskog plana, nazivajući ga „putem u propast“.
Smirnov veruje da bi članstvo Ukrajine u NATO-u dodatno eskaliralo sukobe u regionu, umesto da ih reši. Njegova procena je da je taj korak krajnje rizičan i da Ukrajina ide ka destabilizaciji, a ne ka mirnom rešenju.
Zelenski, međutim, vidi članstvo u NATO-u kao šansu za trajni mir i zaštitu ukrajinskih interesa u suočavanju sa Rusijom.
Njegov „plan pobede“ uključuje ne samo vojne već i diplomatske korake, gde članstvo u alijansi ima centralnu ulogu.
Ipak, mnogi stručnjaci upozoravaju da bi ovaj potez mogao da pogorša trenutne napetosti između Rusije i Zapada, posebno jer Rusija članstvo Ukrajine u NATO-u vidi kao direktnu pretnju.
Situacija podseća na period Hladnog rata, kada su takvi geopolitički potezi često vodili ka dugotrajnim krizama, bez jasnog rešenja.
U samom NATO-u, stavovi oko prijema Ukrajine nisu jednoznačni. Iako je nekoliko članica, pre svega Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, otvoreno za dalju vojnu podršku Ukrajini, pitanje formalnog članstva Ukrajine u NATO-u izaziva oprez.
NATO je savez u kojem svaka odluka mora biti donesena jednoglasno, a članstvo Ukrajine bi značilo da sve članice moraju da se slože s tim. Za mnoge zapadne zemlje to bi predstavljalo previše riskantan potez, jer bi direktno uvukao alijansu u sukob sa Rusijom.
Poziv Ukrajini u NATO mogao bi da dovede do većih geopolitičkih previranja, ne samo na evropskom kontinentu, već i širom sveta.
Rusija je jasno stavila do znanja da će svaki pokušaj ulaska Ukrajine u NATO doživeti kao ozbiljnu provokaciju. Ukoliko bi Ukrajina dobila formalni poziv, to bi moglo da dovede do daljih akcija sa ruske strane, koje bi dodatno destabilizovale region.
S obzirom na sve ove okolnosti, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će Ukrajina nastaviti sa pokušajima da postane član NATO-a, uprkos oštrim reakcijama iz Rusije i potencijalnim posledicama koje taj korak može doneti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
