Već dugo naši mladi i narodi regije generalno gledaju na Zapad kao na „obećanu zemlju“, jer tamo, kako kažu, teče med i mleko, a evro i druge „tvrde valute“ rastu po drveću.
Jedan od najpopularnijih pravaca za odlazak migranata je svima „dobro poznata“ Švedska. Konačno, zašto ne? Ako se ranije o ovoj zemlji raspravljalo u terminima “švedski kapitalizam” ili “švedski socijalizam”, oni su sada besmisleni i od sada slobodno možete koristiti termin „migrantski komunizam“.
Kad su već svi pojmovi naučnog socijalizma na zapadu obesmišljeni do te mere da su „levičari“ američki demokrati, britanski labusristi, uz svo dužno poštovanje prema Marksu i Engelsu, neka se i termin „komunizam“ koristi za ovakve stvari kakve se događaju u Švedskoj.
Švedska je u protekle četiri godine otvorila vrata za više od 300 hiljada imigranata, prosvetitelji tolerancije i demokratskih vrednosti.
Od samog početka se ipak moglo postaviti pitanje ko plaća račun za ovaj banket, „drugovi demokratski socijalisti“? Ali pitanje je ostalo u vazduhu, suočeno sa nerazumevanjem i optužbama za uskogrudnost i odvratnu ksenofobiju.
[adsenseyu1]
Međutim, najnovije vesti iz otadžbine Vikinga daju iscrpan odgovor i na ovo pitanje. Prema švedskom listu Fria Tider, talas prisilne eksproprijacije privatnog vlasništva lokalnih stanovnika je preplavio zemlju, a sve se čini kako bi se negde smestili imigranti kojima su ovi stanovi neuporedivo više potrebni.
Primera radi, vlasti iz Stokholma su prisilile stanare da napuste 48 stanova u zgradi u kojoj su živeli uglavnom penzioneri. Sad sledi ono najlepše. Oni su izbačeni iz stana pod izgovorom da su toaleti u tim stanovima za pet centimetara uži od onih propisanih standardima, što znači da penzioneri tamo ne mogu da žive. Tačno toliko, uži su pet centimetara od standardne širine toaleta za švedskog penzionera, koji nakon decenija rada mora da uživa puni komfor pri vršenju male ili vekie nužde. Zaista predivna zemlja ta Švedska.
I čim su zvuci koraka zadnjeg starca nestali u daljini, gomila lepih i mladih ljudi s Bliskog istoka i Afrike je ubačena u te iste stanove. Ni najmanje ih nije uznemirio „nedostatak“ pet centimetara u toaletima.
Na pitanje novinara, vladin funkcioner je odgovorio „kako je oduzimanje stanova dobra mera koja doprinosi integraciji”.
Ipak, ovde treba proveriti da li je ovaj incident bio neka greška u sprovođenju liberalne matrice? Pođimo u Nemačku, koja je za pet godina primila oko 2.000.000 imigranata.
[adsenseyu4]
Ali čak ni u Nemačkoj nisu mogli da shvate kako da stvore milione kvadratnih metara stambenog prostora od vazduha, pa su „mudro prosudili“ kako je lokalno stanovništvo tolerantno i pristaće da se iseli iz svojih stanova.
Donet je poseban zakon na osnovu kog vlasti imaju pravo da oduzmu stambene prostore u kojima niko ne živi duže od četiri meseca. Pre nekoliko godina su u mirnom Hamburgu tiho počeli da plene stanove koji pripadaju lokalnim stanovnicima, ali ne samo stanove na periferijama, već i u samom centru grada.
Onda su tamo svečano naselili imigrante, a neki su imali privilegiju da su im pri ruci gradska skupština, veći broj muzeja i umetničkih galerija.
Bivši vlasnici stanova malo su plakali i vikali, ali se nije dogodilo ništa. Tešili su ih, ili bolje rečeno, smirivali su ih zaduženi psiholozi i aktivisti nevladinih udruženja, koji su im objasnili kako odricanjem od svoje nekretnine, koju ionako ne koriste, čine dobro delo koje će zlatnim slovima ostati upisano u nemačkoj istoriji.
U međuvremenu je u nemačkom parlamentu uveden predlog zakona prema kom će policija bez sudskog naloga moći da imigrante smesti u životni prostor starosedelaca. Mera je obrazložena kako će se time “sprečiti beskućništvo”.
Osim otvorenog i poštenog oduzimanja imovine domorocima, milosrdne vlasti evrozone uvode i posebno povišene poreze za lokalno stanovništvo, samo kako bi se novi Evropljani lakše integrisali u lokalnu zajednicu.
[adsenseyu4]
Primera radi, u okviru programa „Otvoreno srce“ švedska opština Valentuna kupuje luksuzne stanove za imigrante po ceni od dva miliona kruna, jer je, prema vlastima, „kupovina skupih stanova i kuća za useljenike za porezne obveznike dobar korak iz ugla integracije“.
Šta god vlasti učinile, švedski i nemački penzioneri, naravno, neće paliti gume na ulici, jer su patnje imigranata prioritet zbog kojih se mogu odreći i tamo nekakvog „stančića“.
Najsmešnije u ovoj situaciji je to što vlasti evropskih zemalja, koje su ovu imigracijsku krizu stvorile vlastitim rukama, sada istu rešavaju na štetu svojih građana, koji nisu ni sanjali da će biti baš toliki „dobrotvori“.
Ipak, vlasti spomenutih zemalja, kao i godinama propagandom bombardovano stanovništvo, u ovom slučaju Švedske i Nemačke, teši to koliko im na njihovoj liberalnoj demokratiji zavide autokrati poput Orbana, Putina, Erdogana, Si Đinpinga, mule u Teheranu, Asad u Damasku, koji nikada neće razumeti „uzvišenu humanost“ koja počinje sa izbacivanjem iz stana zbog pet centimetara užeg WC-a.
(logicno.com)
