Piše: Nikola Vrzić
Pogrešili su svi koji su mislili da je situacija u vezi s Kosovom i Metohijom strašno komplikovana. Ona je, naime, još komplikovanija, a komplikuje je bezmalo svaki razgovor koji se o njemu povede gde god da se povede, od austrijskog Alpbaha preko ukrajinskog Kijeva i Berlina i Vašingtona pa do Prištine i Beograda.
A javnost je, zato što je niko ne obaveštava o čemu se pregovara i dokle se u tim pregovorima stiglo – nemamo svi tu sreću, ako je to sreća, da budemo Aleksander Soroš pa da budemo obavešteni iz prve ruke – ostavljena da nagađa šta se to tačno događa iako je to što se događa od najvećeg zamislivog državnog i nacionalnog interesa koji se, kao takav, direktno i prevashodno tiče svih nas.
[adsenseyu1]
Naša je zemlja u pitanju, naš je narod u pitanju a živimo u poretku koji se naziva demokratskim, pa bi zbog toga valjda trebalo da imamo i pravo da budemo, makar, obavešteni umesto ostavljeni da nagađamo, s perspektivom da zatim budemo stavljeni pred svršen čin.
POZICIJA EVROPSKE UNIJE
A da se, zaista, u razgovorima između Srbije i njene (naše) južne pokrajine nešto krupno događa ili se već dogodilo, saznali smo zahvaljujući – treba li zaista da mu zahvalimo? – predsedniku Austrije Aleksanderu Van der Belenu koji je u nedelju, kako prenose mediji, „govoreći o debati u okviru Evropskog foruma u Alpbahu, u kojoj su učestvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Hašim Tači“, rekao: „Sinoć se nešto dogodilo. Imam utisak da sam prisustvovao istorijskom trenutku.“
Osnovanost Van der Belenovog zagonetnog utiska kao da potvrđuju reči EU komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana – on je „istakao da je dobro čuti da se radi na bilateralnom rešenju“ – i reči Hašima Tačija: „Sada je vreme za obavezujući pravni sporazum Kosova i Srbije, imamo odškrinut prozor koji treba da iskoristimo.“
Zašto je baš sada vreme? Zato što – vraćamo se austrijskom predsedniku – „trenutno imamo pozitivan trenutak, posebno imajući u vidu rešenje spora oko imena sa Makedonijom. Treba da iskoristimo taj trenutak i uradimo što više pre nego što dođe do promene… Postoji kratak vremenski period, jer predstoje izbori za Evropski parlament“.
Uostalom, nije loše znati da se s rešenjem našeg problema žuri zbog toga što Evropska unija očekuje da će uskoro zapasti još dublje u sopstvene probleme. Pa će imati još manje da nam ponudi u zamenu za pravno obavezujuću žrtvu koju od nas očekuje.
Imajući to u vidu, zapravo i ne čudi što liderčići EU sad stidljivo počinju da iskazuju sklonost ka prihvatanju rešenja o kome bi se eventualno dogovorili Aleksandar Vučić i Hašim Tači – reč je o mogućoj promeni granica jer „ne smemo da budemo taoci granica koje su utvrđene u Titovoj Jugoslaviji. Jugoslavije više nema“, kako primećuje Tači – pod uslovom da im, tim liderčićima EU, takvo rešenje ne izazove dodatne glavobolje u vidu efekta domina na čitavom Zapadnom Balkanu.
[adsenseyu1]
Pa otuda komesar Han i kaže da bi „Brisel trebalo da prihvati dogovor Srba i Albanaca“ jer se „radi o bilateralnom rešenju koje ne može da se koristi kao primer za druga pitanja“ niti bi bilo korišćeno kao „paus-papir“ već bi to bilo (nekakvo) „specijalno rešenje koje bi pokrilo potrebe obe strane“, a na istom tragu i Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije, kaže da „EK smatra da Srbiji i Kosovu treba dati prostor da se dogovore o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa“, a da je – ovo je najvažnije – komesar Han „rekao da je dobio uveravanja“ od Vučića i Tačija „da će sporazum biti specifičan i krojen po meri odnosa Srbije i Kosova, a ne presedan“.
I Vučić i Tači, najzad, ovakva uveravanja iznose i javno, sve iako često ne razumemo odmah šta njihove poruke zapravo znače. „Eventualni dogovor Beograda i Prištine tiče se samo Srba i Albanaca“, kaže tako Vučić, naglašavajući da je „malo umoran da objašnjava na svakodnevnom nivou da Srbija nikada neće ugroziti teritorijalni integritet Hrvatske, BiH, ili bilo koje druge zemlje u regionu“.
Ključ je ovde, naravno, u Bosni i Hercegovini, to jest u zaricanju da korekcija granice sa Kosovom ne bi bila iskorišćena kao presedan za otcepljenje Republike Srpske. Najzad, slično će i Tači: „Iz moje perspektive, korekcija granica u cilju pronalaženja rešenja je opcija. Niko iz našeg regiona, članice EU i druge (države) u svetu ne treba da se suprotstave ili plaše potencijalnog mirovnog sporazuma, čak i ako takav dogovor sadrži korekciju granica.“
Ali da se ne zavaravamo. Rok trajanja Johanesa Hana, ili EU šefice diplomatije Federike Mogerini, ograničen je na proleće iduće godine. Posle toga, posle izbora za EU parlament i novog sastava EK, oni će dospeti u politički ekvivalent bestežinskog stanja. Kakva je, na primer, današnja politička težina Ketrin Ešton, ili prethodnih komesara za proširenje Štefana Filea i Olija Rena, seća li ih se još iko? Što će reći da je zapravo potpuno nevažno šta o sporazumu Vučića i Tačija misle i Mogerinijeva i Han.
STAV NEMAČKE I SAD
Hoćemo da kažemo da je nemerljivo značajniji odnos koji prema ovom sporazumu imaju stvarno velike sile.
Budući da i sam Tači, ove srede na fejsbuku, ponavlja da je „glavni cilj“ sporazuma na kome se radi „priznanje Kosova od strane Srbije i naš ulazak u članstvo u EU, NATO i UN“, očigledno je da će se o tome – što se članstva u UN tiče – pitati i Rusija i Kina. O njihovom smo stavu, da je dozvoljeno samo ono rešenje koje je zasnovano na Rezoluciji 1244, a ona isključuje mogućnost korekcije granica i ulaska Kosova u UN, opširno pisali prošle nedelje pa sada na to samo podsećamo.
I pitaće se Nemačka i Sjedinjene Američke Države. O kosovskom pitanju, potvrdila je nemačka kancelarka Angela Merkel, razgovarala je telefonom s američkim predsednikom Donaldom Trampom. Nije precizirano koja je od dve strane pokrenula ovu temu, a bilo bi značajno to znati jer bismo onda znali i koja je od dve strane za nju zainteresovanija.
Tek, Bela kuća nije se oglasila ni rečju saopštenja o razgovoru, a Merkelova je rekla sledeće: „Mi podržavamo sve razgovore koji vode ka cilju – rešenju tog pitanja, ali govorimo da je naravno teritorijalna celovitost kakva je sada stvorena jedna vrednost, i ja sam to isto rekla kada su ovde bili predsednici Vlade BiH i Vlade Crne Gore, moramo biti oprezni da potezi na jednoj teritoriji ne dovedu do poteza na drugim teritorijama.“
Šta je Merkelova time rekla? S jedne strane, sada je bila manje izričita nego u spomenutim susretima kada je rekla da je „teritorijalni integritet zemalja Zapadnog Balkana neprikosnoven“ i „odbacila sve pokušaje da se preispitaju granice nacrtane posle rata“. A opet, da se u ovu razliku u tonu ne sme olako učitavati isuviše značenja upozorava ono što je, dan posle razgovora Merkelove i Trampa, ovog utorka u Beogradu poručio Johan Vadeful, zamenik predsedavajućeg poslaničkog kluba CDU/CSU-a u Bundestagu, posle razgovora s Vučićem i svojim srpskim kolegama: „Po našem mišljenju, iscrtavanje novih granica između Kosova i Srbije nije dobro, tako da je, što se tiče stava Nemačke, neophodno da dve strane pregovaraju i pronađu rešenje za normalizaciju između Prištine i Beograda, ali nećemo promeniti svoje mišljenje što se tiče granica.“
Da li je, međutim, Amerika promenila mišljenje o tom pitanju? Prenosi američki Radio Slobodna Evropa: „SAD se neće uključivati u raspravu oko ideje o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, izjavio je u Kijevu Džon Bolton, savetnik predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, odgovarajući na pitanje novinara RSE. ’Međutim, postoje novi znaci da obe vlade veoma možda žele da veoma tiho o tome pregovaraju.
Američka politika je da, ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije. Zaista nije na nama da to kažemo. To je očigledno teško pitanje, da nije tako, odavno bi bilo rešeno. No, mi se nećemo u to mešati i ne mislim da će iko u Evropi to sprečavati ako dve strane u sporu postignu uzajamno zadovoljavajuće rešenje’, rekao je Bolton… ’Ako Kosovo i Srbija postignu međusobno zadovoljavajuće rešenje, smatram da ćemo to bez sumnje podržati’, reči su Boltona.“
A šta je njima zapravo rekao? Pod jedan, otkrio je da SAD nisu gadljive na pomisao o promeni granica, što jeste odstupanje od njihovog dosadašnjeg nepomirljivog stava. I pod dva, rekao je i da svoj stav SAD neće nametati, što je takođe odstupanje od dosadašnjeg stava utoliko što su nas dosad, s više ili manje intenziteta, SAD prisiljavale da postupimo po njihovom nalogu dok sada – kaže Bolton – to neće činiti. Ukratko, upravo ono od čega zapadne diplomate, koje je citirao portal „Bazfid“ a mi smo preneli u prošlom broju, i strahuju: „Ono što, međutim, uznemirava dugogodišnje poznavaoce prilika na Balkanu nije to što SAD aktivno podržavaju ili ne podržavaju ovu ideju, već nedostatak jasne pozicije SAD, kao i osećaj da se administracija povlači iz ovog regiona.“
Da li smo mogli da zamislimo bolji razvoj događaja? Ovo, razume se, sa stanovišta borbe za očuvanje našeg ustavnog poretka, državnih i nacionalnih interesa. Jer u jednoj smo situaciji ako nas Amerika aktivno pritiska, a u drugoj ako nas ne pritiska da odustanemo od te borbe, na stranu sad njihov benevolentan stav o mogućoj korekciji granica, sve i ako o granici ovde ne bi ni smelo da se govori nego, jel’, o administrativnoj liniji.
GUŽVA U PRIŠTINI
Ozbiljnu nepoznanicu, pa i komplikaciju, predstavlja i dalji razvoj događaja u Prištini, jer ne samo da Hašim Tači nije jedini koji se tamo pita nego bi lako moglo da se dogodi da se on više ni za šta ne pita.
Prištinska „Koha ditore“, naime, piše da će se Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj, čije su stranke članice vladajuće koalicije, pridružiti sopstvenoj opoziciji „u zahtevu da se iz pregovora s Beogradom isključi Tači“. „Prema tvrdnjama tog lista“, prenose naši mediji, „dve članice vladajuće koalicije, Alijansa za budućnost Kosova premijera Ramuša Haradinaja i ’Nisma’ Fatmira Ljimaja, pridružiće se zahtevu da se sazove sednica parlamenta na kojoj bi bila doneta rezolucija kojom bi se Hašimu Tačiju zabranilo da sa Beogradom pregovara o ’teritorijalnom integritetu Kosova’… Muharem Nitaj iz Alijanse za budućnost Kosova potvrdio je učešće poslanika te stranke na sednici skupštine na kojoj će se na dnevnom redu naći papir koji, kako je rekao, ima za cilj da zaustavi inicijativu Tačija da u Briselu pregovara o ’menjanju granice’, preneo je list.“
„Kosovo ima svoje granice, ima granicu sa Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom i sa Srbijom. Mi poštujemo te granice i ne mislimo da nam je potrebna kreativnost za novo dizajniranje granica“, ponovio je i Haradinaj svoj već poznati stav, a korak dalje otišao je njegov partijski zamenik, gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri: „Pozivam Skupštinu Kosova da održi hitan sastanak i donese odluku o zabrani pregovora u Briselu o pitanju teritorijalne razmene. Ako se u Briselu pojavi pitanje promene granica i teritorijalne razmene, Mitrovica neće mirno sedeti i posmatrati podelu.“
I potpredsednik vlade Fatmir Ljimaj: „Verujemo da predsednik preuzima individualnu poziciju bez konsultacija. Takođe, verujemo da je njegov stav u suprotnosti sa Ustavom.“
I ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik vlade Bedžet Pacoli: „Naša zemlja je već dovoljno podeljena. Ne postoji ni najmanja mogućnost za dalju deobu naše teritorije. Verujem, i nadam se, da nijedan lider Albanaca neće biti tako naivan.“
Najzad, i Kadri Veselji, predsednik Skupštine Kosova i Tačijev naslednik na čelu Demokratske partije Kosova koju je aktuelni predsednik Kosova morao da napusti kada je izabran na tu funkciju, iako se oštro obračunava sa opozicijom i njenim zahtevom za sednicom – trebalo bi da bude održana 4. septembra, tri dana pre nastavka briselskog dijaloga – u intervjuu za RTK ponavlja da je „teritorijalni integritet Kosova nepovrediv“, te kaže da će „epilog razgovora biti srpsko priznanje i ulazak u UN“ a da će Kosovo „zaštititi teritorijalni integritet, bez podele i bez razmene teritorija“.
Tači pak najavljuje da će konačnu reč dati građani na referendumu…
ULOGA ALEKSANDERA SOROŠA
Hašim Tači pohvalio se ovih dana, u intervjuu za bečki „Standard“, i da je „ideja o korekciji granica moja“. Ipak, ima indicija da se on zapravo kiti tuđim perjem, što nas i dovodi do zagonetne uloge Aleksandera Soroša, sina ozloglašenog filantropa Džordža i drugog čoveka Fondacije za otvoreno društvo, u čitavom procesu čiji smo nemi posmatrači.
Kako je, naime, u utorak saopšteno iz kabineta predsednika Srbije, „Aleksandar Vučić sastao se sa zamenikom predsednika Upravnog odbora Fondacije za otvoreno društvo Aleksanderom Sorošem, sa kojim je razgovarao o načinu na koji civilno društvo i njegova organizacija mogu da pomognu jačanju mira i stabilnosti regiona. Predsednik Vučić upoznao je predstavnike Fondacije sa tokom pregovora između Beograda i Prištine, i naglasio da je unapređenje odnosa veoma važno za održanje stabilnosti regiona Zapadnog Balkana. On je zahvalio Fondaciji na analizama o razvoju Srbije koje je dobio od ove organizacije. Aleksander Soroš je istakao da je Balkanu i Evropi potrebno rešenje kosovskog pitanja koje je održivo i koje doprinosi miru i stabilnosti. On je naglasio da je potrebna podrška civilnog društva i u Beogradu i u Prištini za pronalaženje kompromisa.“
Sa svoje strane, na instagramu, Soroš je zapisao: „Odlično je biti ponovo u Beogradu zbog još jednog produktivnog sastanka sa srpskim predsednikom Vučićem, nastavljajući napredak ka rešenju za Kosovo, ključnom ne samo za stabilnost na Balkanu već i za čitavu Evropu!“
Soroš se s Vučićem, obaveštavao je javnost preko svog instagram profila, sastao i 20. novembra 2017, i 20. aprila ove godine i ponovo 27. jula, kada je uz zajedničku fotografiju zapisao: „Još jedan produktivan sastanak sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem kako bismo razmotrili napredak ka rešenju između Kosova i Srbije i demokratski i ekonomski razvoj i Srbije i regiona.“
Isti ovaj Soroš, i tu sad stvari postaju naročito intrigantne, sastao se u Prištini 12. januara ove godine s Hašimom Tačijem, i tom prilikom zabeležio: „Odlično je biti dočekan na Kosovu od strane predsednika Hašima Tačija, kako bismo razmotrili puteve ka većem priznanju Kosova!“
Imajući sve ove informacije u vidu, ne može se izbeći pitanje kakva je tačno uloga Aleksandera Soroša u dijalogu Beograda i Prištine, i kakav tačno napredak i rešenje on zagovara? Ovo tim pre što njegovo šatl mešetarenje (nije to šatl diplomatija jer on nije diplomata a otac mu jeste berzanski mešetar) u čitavom procesu predstavlja potpuno strano telo za koga tu ne bi trebalo da bude mesta ni po jednom osnovu. I ko je on da ga predsednik Srbije izveštava o toku dijaloga s Prištinom, a o tom toku nije izvestio narod koji ga je izabrao, obrazlažući to sledećim rečima: „Ne mogu iznositi detalje, jer ništa nije dogovoreno dok sve ne bude dogovoreno, kao što je moto visoke predstavnice Federike Mogerini.“
Pri čemu dodatnu upitanost izazivaju one analize o razvoju Srbije koje je Vučić dobio od Soroševe Fondacije za otvoreno društvo, zato što dokument o kome je reč – „Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“ – toplo preporučuje razmenu teritorija kao najpovoljniji zamislivi scenario koji će nas odvesti pravo u blagostanje, dok se održanje statusa kvo predstavlja kao put direktno u pakao na zemlji. A upravo je nekakva podela, priznaje to otvoreno ovih dana i šef srpske diplomatije Ivica Dačić – „Niko ne nudi da celo Kosovo ostane u granicama Srbije“ – neformalna platforma Beograda.
Pa je otuda nužno i pitanje da li je starija kokoška ili jaje – da li je srpska (i Tačijeva) ideja o podeli Kosova, korekciji granica, razgraničenju, nazovimo to kako god suština je ista, zapravo Sorošev plan, ili je obrnuto?
Ali jedno je sasvim sigurno. Javnost ima pravo da zna šta se dešava. I to pre nego što sve bude dogovoreno, jer posle može da bude prekasno.
(Pecat.co.rs)
