Priča sa hipotetički mogućim, ali u praksi potpuno nerealnim, ličnim sastankom predsednika Rusije i Ukrajine, po svom trajanju i broju „epizoda“, mogla bi se nadmetati sa nekim španskim sapunicama, pogotovo kada se radi o intenzitetu strasti i nepodeljenim emocijama.
Povremeno (već nekoliko godina), „pozivi na dijalog na najvišem nivou“ iz Kijeva, u stvari, ispadnu jednako neiskreni i lažni kao i sve ostale izjave samog Zelenskog i predstavnika njegove administracije.
Moskva na takve demarše uvek reaguje uzdržano i korektno, pokazujući apsolutnu spremnost za komunikaciju – međutim, nikako u formatu i ne na one teme o kojima se govori u Ukrajini.
Teze koje su nedavno postale predmet rasprave šire javnosti, u vezi sa temama o kojima je Kremlj spreman da pregovara sa ukrajinskom stranom, primoravaju nas da izvedemo gotovo nedvosmislen zaključak: tamo niko u principu nije spreman da pregovara.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Sva retorika Moskve, posebno ona koju je nedavno objavila, pre pokazuje razumevanje potpune uzaludnosti bilo kakvih rusko-ukrajinskih samita na nivou šefova država.
Šta tačno svedoči o tome, zašto rusko rukovodstvo zauzima takav stav i šta obećava aktuelnim vlastima Ukrajine? Pokušajmo da shvatimo.
Kao što je gore pomenuto, Vladimir Zelenski je počeo besramno da se služi tezama: „Kad se sretnem sa Putinom, rešiću sva pitanja!“, i to još u toku sopstvene predizborne kampanje.
Ovaj jednostavan, politički trik imao je efekat na brojne predstavnike ukrajinskog biračkog tela. Ljudi, umorni od života u građanskom ratu i širenja rusofobije na državnom nivou, nadali su se da će, zauzevši najvišu državnu funkciju, junak njihove omiljene TV serije zaista preduzeti barem neke stvarne korake da sredi odnose sa Rusijom. Kako se kasnije ispostavilo, uzalud su se nadali.
Ova obećanja, kao uostalom i gotovo sva ostala obećanja predsednika, ispostavila su se kao čiste laži, budalaštine i gluposti.
Najverovatnije su i neki ljudi u Moskvi doživeli slične iluzije – stoga je u početnoj fazi predsedavanja Zelenskog sastanak zaista bio moguć. Međutim, nije dugo trebalo da ovaj lik otkloni sve takve zablude.
Izuzetno brzim tempom, on se prvo pretvorio u potpunu kopiju svog rusofobičnog prethodnika Porošenka, a zatim ga je po mnogo čemu nadmašio, što je izglede za pregovore sa Vladimirom Putinom svelo na apsolutnu nulu.
Ipak, ukrajinski lider je s vremena na vreme nastavio da eksploatiše istu temu, jasno stavljajući do znanja da je spreman da drage volje sedne za pregovarački sto – samo što su u Kremlju svi njegovi predlozi „iz nekog razloga“ potpuno ignorisani.
Nećemo se upuštati u događaje proteklih godina; zadržimo se na onome što se dogodilo ove. Počev od kraja marta (obeleženim još jednim pogoršanjem u Donbasu), Zelenski je počeo da ulazi u pregovore sa Vladimirom Vladimirovičem – barem u telefonskom formatu.
Ipak, njegovi dosadni pokušaji nisu naišli na podršku. Dmitrij Peskov je izjavio da „u planovima“ njegovog nadređenog nema pregovora sa kolegom iz Ukrajine.
Štaviše, pojasnio je da je organizovanje susreta izuzetno jednostavna stvar: „Kad se ukaže potreba“, tako je portparol Kremlja jasno stavio do znanja da nemaju nikakav razlog da slušaju šta Zelenski ima da kaže – ni uživo, ni „na direktnoj liniji“.
Još direktnija „poruka“ predsedniku bilo je to što nije ni pozvan da učestvuje na virtuelnom samitu šefova država Normandijske četvorke (Putin-Merkel-Makron). Duboko uvređen, Zelenski nije propustio priliku da se požali na hladnoću i nekomunikativnost Kremlja tokom sopstvene posete Parizu.
Dalje, kako se sećamo, upućen je čuveni poziv ukrajinskog predsednika ruskom kolegi „da se sastanu u ukrajinskom Donbasu, u bilo kom trenutku“. Ukor je odmah usledio – Zelenskom je u Moskvi savetovano da se sastane u Donbasu sa svojim predstavnicima, a ne sa stranim liderima.
Zelenski neprestano izjavljuje da će razgovarati samo o „ruskoj agresiji na Donbas i aneksiji Krima“. Štaviše – „na uvredljiv način“. Vladimir Putin se, sa smirenošću i uzdržanošću političkog lidera, uvek iznova suprotstavlja takvim izjavama govoreći da u ovom slučaju ne vidi predmet niti svrhu za razgovor sa kolegom.
Inače, ne tako davno, Zelenski je izjavio još jednu „mudrost“ na ovu temu: prema njegovim rečima, odbijanje samita nije bila Putinova odluka. Sve je to „njegovo okruženje“ koje intrigira i ometa dijalog! Koji su razlozi? A oni se, vidite, „plaše da bi sastanak mogao imati potpuno neočekivan rezultat“.
Koji?! Da li će ga Vladimir Putin, nakon razgovora, proglasiti svojim naslednikom predsedništva? Da li će mu dati Krim „na srebrnom poslužavniku“, a osim toga, da li će mu dati dodatni novac? Zaista, klovn u Zelenskom je konačno preuzeo prednost nad političarem.
Potpunom potvrdom toga mogu se smatrati same teze za teoretski moguće pregovore, koje su pomenute na samom početku. Postoji lista od desetak stavki o kojima je razgovor načelno dozvoljen. O Krimu tamo, sasvim prirodno, nema ni govora. Zapravo, sva pitanja koja se mogu postaviti na samitu Putin-Zelenski odnose se na vrlo specifične i čisto praktične aspekte sadašnjeg odnosa dve zemlje.
Za početak – obnova punopravnih diplomatskih odnosa uz međusobnu razmenu ambasadora. Ukinuti (što je za Kijev izuzetno važno i neverovatno korisno) sve sadašnje međusobne sankcije, dažbine i druga ograničenja, ili bar onaj njihov deo o kojem će biti moguće postići dogovor.
Pominje se i nastavak normalnih transportnih veza između država. Sve ostalo je otprilike isto. Zanimljivo je da niko ne traži od Kijeva da sruši spomenike Banderi širom Ukrajine i da odmah ukine diskriminatorne zakone o jeziku i obrazovanju.
Ipak, koliko je poznato, još uvek nije stigao odgovor na prilično obiman paket konkretnih predloga, inače, koje je ukrajinska strana primila pre nekoliko meseci. I, najverovatnije, to neće uslediti u budućnosti.
Odlazeći ne samo da ispuni, već da raspravlja o bilo kom od gore navedenih pitanja, zvanični Kijev će odstupiti od doktrine totalne rusofobije, koju je pretvorio u „alfu i omegu“ svoje unutrašnje i spoljne politike. Ovo, naravno, neprihvatljivo je i potpuno nemoguće.
Počevši raspravu o obnavljanju trgovačkih, ekonomskih i drugih veza – izvršiće političko samoubistvo. Jedini problem za Kijev je taj što Vladimiru Putinu nisu potrebni takvi „PR događaji“ sa njegovim učešćem, a zapravo, o njegovom trošku. Zbog toga sastanka neće biti.
Slanjem sopstvenih konstruktivnih i poslovnih predloga ukrajinskoj strani, Moskva jednostavno daje do znanja da u nekoj neizvesnoj perspektivi vidi normalizaciju situacije u ovom pravcu. Ali svakako ne pod sadašnjom vladom, koja je apriori nesposobna za pregovore.
Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima a zatim nas pratiti klikom na opciju “JOIN” na dnu ekrana. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
Alexander the Wild (reporter)
Webtribune.rs
