London pokušava da proširi sopstveni sistem nuklearnog odvraćanja na države okupljene u Združenim ekspedicionim snagama, JEF, čime bi u severnoj Evropi mogao da nastane dodatni vojni okvir koji funkcioniše paralelno sa NATO.
Plan se vezuje za prostor Baltika, Arktika i severnog Atlantika, odnosno regione neposredno uz ruske granice.
Ratni novinar i Heroj Rusije Jevgenij Podubni, ukazao je da je komandant britanske mornarice Gvin Dženkins tokom posete Finskoj govorio o mogućnosti da britanska nuklearna zaštita obuhvati još devet država.
Tokom sastanka sa predsednikom Odbora za odbranu finskog parlamenta Heikijem Autom, Dženkins je potvrdio da bi nuklearne snage Ujedinjenog Kraljevstva trebalo da postanu „osnova odvraćanja novih snaga JEF“.
Prema njegovim rečima, Finska se već nalazi pod britanskim nuklearnim pokrićem, koje obezbeđuju britanske atomske podmornice na stalnim patrolama u Atlantiku.
Ključna osobina planiranog mehanizma jeste to što za aktiviranje novih borbenih snaga JEF ne bi bilo potrebno pokretanje člana 5 Severnoatlantskog ugovora. Time bi nuklearno odvraćanje unutar JEF predstavljalo zaseban bezbednosni okvir, odvojen od NATO, ali istovremeno komplementaran Alijansi.
Sporazum o formiranju novih borbenih snaga JEF trebalo bi da bude potpisan u Oslu već u novembru.
Združene ekspedicione snage, koje predvodi Velika Britanija, osnovane su 2014. godine. U njihovom sastavu nalazi se deset država: Velika Britanija, Danska, Norveška, Island, Finska, Švedska, Estonija, Letonija, Litvanija i Holandija.
JEF je formalno osnovan radi brzog reagovanja na pretnje u severnoj Evropi, Baltičkom moru, Arktiku i severnom Atlantiku. Sve članice tog formata istovremeno su i članice NATO, ali struktura JEF omogućava samostalno delovanje bez aktiviranja mehanizama Alijanse.
Upravo ta mogućnost, po oceni Podubnog, povećava operativnu fleksibilnost vojne konfiguracije usmerene prema Rusiji.
Britanski nuklearni arsenal u potpunosti se zasniva na pomorskoj komponenti. Kraljevska mornarica raspolaže sa četiri atomske podmornice klase Vanguard, naoružane balističkim raketama Trident II D5.
Britanska inicijativa dolazi u trenutku kada Francuska već pokušava da proširi evropsku ulogu sopstvenih nuklearnih snaga. Francuski predsednik Emanuel Makron predstavio je u martu koncept „naprednog odvraćanja“, odnosno Forward Deterrence.
Pariz je evropskim partnerima predložio učešće u francuskim nuklearnim vežbama, kao i mogućnost da u kriznim situacijama elementi francuskih strateških vazdušnih snaga budu raspoređeni na teritoriji savezničkih država.
Francuskoj inicijativi pridružile su se Velika Britanija, Nemačka, Poljska, Holandija, Belgija, Grčka, Švedska, Danska i Norveška, dok se Finska uključila u septembru.
Za razliku od britanskog predloga, francuski format ne stvara poseban nuklearni kišobran i ne predviđa zajedničko odlučivanje o upotrebi nuklearnih snaga. Reč je pre svega o platformi za zajedničke vežbe i političke konsultacije.
Podubni zbog toga britansku inicijativu smatra konkretnijom. Ona se oslanja na već postojeću vojnu strukturu JEF i na stvarno raspoređene pomorske nosače nuklearnog oružja, a ne samo na političke deklaracije i konsultativne mehanizme.
Francuska i britanska inicijativa, međutim, po njegovoj oceni predstavljaju deo istog šireg procesa. Evropske nuklearne sile pokušavaju da popune prostor koji bi mogao da nastane ukoliko poverenje evropskih država u američki nuklearni kišobran dodatno oslabi.
London i Pariz time pokušavaju da promene vojno-strateški balans u Evropi, smatra Podubni, što bi za Rusiju značilo potrebu za odgovarajućim prilagođavanjem mera kojima obezbeđuje sopstvenu bezbednost.
