Žena koja je poznata po frazi „odvratni Srbi“ i zagovaranju agresije protiv Srbije opet petlja prste u sudbinu regiona, piše „Blic“.
Prema pisanju tog lista, Olbrajtova ima porodičnu istoriju koja je veže za Beograd, ume da čita i piše naš jezik, ali se potrudila, dok je bila državni sekretar SAD, da je u Srbiji pamte samo po zlu.
Medlin Olbrajt je za vreme svog mandata bila jedan od najvećih zagovornika bombardovanja naše zemlje, a ostala najveći zagovornik nezavisnosti Kosova i stava “odvratni Srbi”.
Olbrajtova se vratila se u našu svakodnevicu prekjučerašnjim saslušanjem pred Spoljno političkim Predstavničkim domom kongresa, na kom su bili i najveći zagovornici državnosti Kosova, predsednik tog doma Eliot Engel i profesor Univerziteta “Džon Hopkins” Danijel Server.
Olbrajtova je, kao i Engel zahtevala priznanje tzv Kosova, a osvrnula se na učinak tokom devedesetih i ocenila da je danas Balkan mirniji nego pre 25 godina i da se zemlje nisu dezintegrisale.
„Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo“, rekla je Olbrajt.
Ove poslednje reči bi možda mogle nekog i da prevare da je Olbrajtova promenila mišljenje o Srbima, ali ne i onog ko poznaje događaje koji su ispunili njenu biografiju, piše „Blic“ i podseća da se ona žučno zalagala za agresiju na Srbiju, pravdajući da je u pitanju “humanitarna misija”.
Mnoge i u SAD je ta žestina iznenadila da su rat nazvali “Medlin rat”. Ključnu ulogu imala je u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine. Tada je praktično presekla pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju. Nedugo zatim, usledilo je bombardovanje.
Zalagala se za agresiju ne samo oko Kosova, već i u sukobu Hrvatske i Srbije 1995. O tome svedoče i poverljiva američka dokumenta sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti, iz perioda nekoliko meseci pre nego što se došlo do sporazuma u Dejtonu 1995. godine. Svedoče o njenom viđenju mogućeg sukoba između Srba i Hrvata, jer je sve “mirisalo” na to da će se Hrvati odlučiti na vojnu akciju protiv Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine.
U toku svog mandata tražila je i da se nikako ne odustane od Tribunala u Hagu, jer “žrtve zverstva zaslužuju pravdu”. U jednom od dokumenata, od 25. maja 1995. godine, ona piše tadašnjem američkom zvaniniku Toniju Lejku i zalaže se za da SAD ne odustane od toga da skidanje spoljnih sankcija Srbiji, to jest zabrane zaduživanja u MMF-u, bude povezano sa saradnjom sa Tribunalom u Hagu.
Ispostavilo se da je bombardovanje i otrovni diplomatiju kasnije dobro naplatila. Praški portal “Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999 godine, kao i za stvaranje tzv. nezavisnog Kosova. Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimim Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju “Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru “Telekom Slovenija”.
2019. ispovocirala juje grupa prosrpskih Ćeha i ona u jednom trenutku povikala: “Izlazite, izlazite” i “Odvratni Srbi”.
(Blic.rs)
