Ako SAD rade na nemogućem očuvanju unipolarnog svetskog poretka i starim metodama disciplinovanja, Vladimir Putin radi na metodama podsticanja nezavisnosti, samostalnosti i učvršćivanja kursa ka multipolarnom svetskom poretku, ocenjuje nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović
Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina najpre Kini, pa zatim DNRK i Vijetnamu, uznemirila je Zapad.
Možda najveću pometnju izazvala je poseta Pjongjangu, koju su zapadni mediji i pre Putinovog dolaska sa nadahnućem opisali kao pripremu za „titansku vojnu paradu“, „učenje napamet ruske himne na nacionalnom nivou (počevši od dojenčadi)“ i gotovo „slikanje golubova u bojama ruske trobojke“.
Velike i male publikacije su se nadmetale u sarkazmu i ironiji o „potpuno besmislenom susretu dva lidera“. Međutim, svetlucava zabava i tokovi zapanjujućeg humora iznenadno su prestali.
Štaviše, ta poseta je pokazala da je istorijska ne samo za dve zemlje, već i za ceo istočnoazijski region. Kim Džon Un ocenio je da je u vreme Putinove posete „ceo svet sa velikom pažnjom okrenuo pogled ka Pjongjangu“.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović navodi za RT Balkan da je ruski predsednik Vladimir Putin odavno rekao da „Rusija mora biti nekoliko koraka ispred onih koji su njeni protivnici“.
„Nakon što je američki predsednik Džozef Bajden potpisao sporazum o bezbednosti i saradnji sa Ukrajinom, zatim nakon tog ‘mirovnog sastanka’ u Švajcarskoj, gde je bilo više reči o povećanju isporuka modernog naoružanja Ukrajini – skidanju ograničenja za upotrebu dugometnog i srednjemetnog naoružanja da se koristi protiv Rusije – Moskva širi i učvršćuje prijateljstvo sa Kinom, DNRK, Vijetnamom i jača svoj uticaj na globalnom planu“, navodi naš sagovornik.
Jovanović ističe da Rusija učvršćuje prijateljstvo posebno na Globalnom jugu, tačnije globalnoj većini svetske zajednice, kao i da svi ti sporazumi koji su potpisani sa Kinom, DNRK i Vijetnamom ne učvršćuju samo bilateralnu saradnju, već i savezništvo u borbi za novi multipolarni svetski poredak, zasnovan na ravnopravnosti svih zemalja i na ne mešanju u unutrašnje poslove.
Kako navodi, sve te posete i potpisana dokumenta predstavljaju jačanje globalne pozicije Rusije i njene uloge u demokratizaciji svetskog poretka, na osnovu multipolarnosti, a ujedno predstavlja i deo priprema za predstojeći samit BRIKS-a u Kazanju, gde je Rusija domaćin.
„To su posete koje imaju i bilateralni i širi međunarodni značaj. Rusija na ovaj način podseća i na baštinu SSSR-a, koji je mnogim zemljama pomogao u oslobađanju od kolonijalizma i sticanju, ili odbrani nezavisnosti. To se posebno odnosi na zemlje Afrike. Ovde se to radi o Vijetnamu, kao o jednoj od važnijih azijskih zemalja i Indo-pacifika“, ukazuje Jovanović.
Prema njegovim rečima, jednim delom to predstavlja i reagovanje na sve ono što čine SAD.
„Ako one rade na nemogućem očuvanju unipolarnog svetskog poretka i starim metodama disciplinovanja, Putin radi metodama podsticanja nezavisnosti, samostalnosti i učvršćivanja kursa ka multipolarnom svetskom poretku“, zaključuje Jovanović.
Putin upozorava Zapad da bi napad na Rusiju značio napad na njenog partnera
I spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović ocenjuje da je prošla sedmica bila izuzetno dinamična, pre svega zato što je Putin izneo mirovnu inicijativu za Ukrajinu, a onda seo u avion i za tri dana prešao desetine hiljada kilometara i zaključio dva značajna dokumenta.
„Više pažnje privlači sporazum sa DNRK zbog svog člana 4, koji jako podseća na član 5. iz sporazuma NATO članica, koji kaže da u slučaju agresije na jednu od strana potpisnica sporazuma, da je druga strana obavezna momentalno i svim sredstvima pomogne svog partnera.
Stiče se utisak da je ovo u stvari bila jedna izuzetno dobro odigrana šahovska partija ruskog rukovodstva. Oni su prvo ponudili mirovni sporazum, i to dan uoči relativno neuspešnog skupa u Švajcarskoj, a onda je ovim novim sporazumom sa Pjngjangom, poslao veoma upozoravajuću, tačnije drugu poruku“, navodi Korkodelović.
On navodi da je prva Putinova poruka izneta u mirovnom planu, kada je rekao da „svaka naša sledeća ponuda biće gora“, a da je ovom ponudom poručio Zapadu, ukoliko vi dovedete 500.000 vojnika u Ukrajinu, pošaljete F-16 i budete produžavali domet vaših raketa ka teritoriji Rusije, „mi smo spremni da vidimo sa našim saveznikom, na Dalekom istoku šta i kako dalje“.
„Putin upozorava Zapad da bi napad na Rusiju značio napad na njenog partnera, koji je nuklearna sila i ima rakete ‘hvasong 16’, koje mogu da dosegnu do kontinentalne Amerike, a na pola puta od toga je glavna američka vojna baza na Pacifiku – Guam. To je veoma ozbiljna poruka koja će tek biti analizirana“, poručuje naš sagovornik.
Kako dodaje, putovanjem u Vijetnam, koji je jedna regionalna sila – zemlja od 100 miliona stanovnika, sa vrlo dobrim ekonomskim pokazateljima, članicom ASEAN-a – Putin je želeo da na neki način ojača to partnerstvo, jer je bilo dosta pokazatelja da poslednjih godina ta zemlja, koja ima komplikovane odnose sa svojim velikim susedom, Kinom, sve više razvija odnose sa SAD.
„Putin je uspeo da se dogovori sa vijetnamski rukovodstvom, u tom osveženom o sveobuhvatnom strateškom sporazumu sa Vijetnamom, da bude odredba da nijedna od tih dveju strana potpisnica neće raditi na štetu jedne od njih u dosluhu sa nekom trećom silom.
To može da podrazumeva da Vijetnam ne želi da ima ništa sa razmiricama između Vašingtona i Moskve, koji takođe ima neutralan stav o ratu u Ukrajini, a i nije prisustvovao konferenciji u Švajcarskoj niti je uveo sankcije Rusiji“, ističe Korkodelović.
Prema njegovim rečima, Putin proširuje delovanje ruske takozvane dinamične diplomatije u Indo-pacifički region, a druga stvar je da on veoma glasno poručuje Zapadu, ukoliko budete intenvizirali rat u Ukrajini i ako to znači napad na Rusiju – imaćete probleme na drugom kraju evro-azijskog kontinenta.
Nevena Ergić (RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
