„Severni tok“ je ekonomski projekat koji nije doprineo približavanju nemačke i ruske politike, ali „Turski tok“, s druge strane, je odraz koliko daleko su otišli odnosi Rusije i Turske, nakon što je Turska napala u zasedi Rusiju oko Sirije 2015. godine.
Dok je Trampova administracija i dalje mišljenja da može da igra igru zaustavljanja „Turskog toka 2“ sankcijama i pretnjama, nesposobnost geopolitičke pozicije bila je na udaru pre neki dan, kako se završavalo građenje „Turskog toka“ u vodama Crnog mora.
Cevovod su odobrili ruski predsednik Vladimir Putin i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je podelio svetsku pozornicu i održao bilateralne dogovore kasnije.
Mislim da je važno da svi posmatraju odgovor Putina. Jer najbolje pokazuje koliko daleko su otišli rusko-turski odnosi od 24. novembra, 2015., kada je Turska srušila ruski SU-24 iznad Sirije.
Kada uporedimo ove dogašaje sa interakcijom Erdogana i Trampa, shvatamo da svet ide napred, uprkos nastojanju SAD da zaustavi ove događaje. A Turska je ključni igrač u regionu, geografski, kulturološki i politički.
Erdogan i Putin ovo znaju. Takođe znaju da je Turska u tranzitnom energetskom koridoru s istočnom Evropom i da se ovim te zemlje otvaraju za ekonomsku i političku moć koju dugo nisu imale.
Prvi tok „Turskog toka“ će direktno služiti Turskoj. U narednih nekoliko godina drugi tok će se sagraditi koji će biti odskočna daska za dovođenje gasa u istočnu i južnu Evropu. Zemlje poput Bugarske, Mađarske, Italije, Grčke, Srbije i Slovačke su u redu da dobiju energiju od Turskog toka.
Ovo, opet, je u suprotnosti s neverovatno skupim Južnim transportnim koridorom (STC) koji donosi ⅓ gasa Italiji po pet puta većoj ceni nego od početne. Turski tok će doneti 15.75 bcm godišnje Turskoj a drugi tok će istu količinu doneti Evropi.
TAP (Transjadranska cev) će doneti 10 bcm godišnje i neće je biti do 2020. , jer je projektu potrebno šest godina da se sprovede u delo. Nijedan projekat ove veličine nije čisto ekonomski, čak i ako ima ogroman ekonomski značaj.
Ako je to slučaj, onda STC ne treba da postoji, jer nema nikakvog ekonomskog smisla, makar ne koliko ima političkog. Ne, ova cev s drugim velikim energetskih projektima između Rusije i Turske je deo masivnog dugoročnog uticaja na srednji Istok.
Erdogan želi da povrati kontrolu nad islamskim svetom iz Saudijske Arabije. Zato se Saudijska Arabija bombarduje informacijama u vezi sa smrću Džamala Kašahogija kako bi se izvukla maskimalna korist situacije dok Erdogan igra protiv Muhamed bin Salmana.
Američki Dip stejt želi da ostavi Trampa i da ukloni Salmana. Trampu Salman treba kako bi sproveo svoje planove za Izrael i prolongirao dominaciju dolara.
Erdogan koristi ovaj procep kako bi dobio ustupke dok nastavlja da radi šta god hoće u Siriji, Iranu i Rusiji. Erdogan je u poziciji da se cenka sa SAD-om oko Sirije, od koje vlada ne želi da odustane.
Kontrolisanjem naftnih polja u istočnom delu Sirije i blokiranjem puteva do Iraka, SAD igra igru u kojoj ne može da pobedi a Kurdi neće izdati SAD kako bi usrećili Erdogana niti će sklopiti ugovor s sirijskom vladom zbog alijanse sa SAD-om.
Ovo je ultimativna igra okupacije istočne Sirije koju igraju Erdogan i Putin. SAD ne može da pritisne Tursku da se ne zbliži s Rusijom i Iranom. Na posletku, trupe SAD-a u Siriji će morati da se povuku, a to će pomoći Trampu na reizborima 2020.
Veliki gubitnik je Izrael, koji sada mora da odstupa budući da je Putin pritisnuo Bendžamina Netanjahua zbog sudelovanja u ubistvu 15 ruskih pilota u septembru kada je zatvorio sirijski vazdušni prostor dozvoljavajući slobodno kretanje do Lebanona.
Netanjahu sada ima nesigurnu poziciju, nateran da traži mir zahvaljujući odgovoru Paletinaca u Gazi bez presedana. To je rezultat Trampove bezgranične podrške Izraelu koji je ujedinio Arapski otpor, umesto da ga podeli i zavlada.
Vlada SAD odlučila je da se distancira od Paletinaca i prihvatila je izraelsku politiku ka Palestini: SAD slepo podržava Izrael. Priznala je Jerusalim kao glavni grad Izraela, suspendovala je finansijsku pomoć institucijama UN koje podržavaju palestinske izbeglice (školstvo, zdravstvena nega, domovi) i odbila je pravo povratka Palestinaca.
Ovo je dovelo do toga da Palestinci smatraju da je bilo kakav pregovor s Izraelom beskoristan, i da SAD više nisu dobar partner.
Trampovi planovi koji su uključivali formaciju tzv. Arapskog NATO-a odgođeni su na nekoliko godina zahvaljujući Erdoganu.
Postoji još problema, finansijska blokada Katara, rat u Jemenu i sl.- koji se moraju rešiti. U ovom trenutku, plan je pao u vodu kada je Izrael pokazao da ne može da funkcioniše bez odobrenja Turske.
Turska može da funkcioniše bez dolara u narednih deset godina isto kao što je preživela nakon Drugog svetskog rata. Zapamtite, sve ovo dešava se protivno SAD i Evrope, koja želi da održi samopouzdanje.
Put ka nezavinosti dolara će biti dug i težak, ali je moguć. Rusija je model kako je uspešno uklonila dolar iz trgovine i kako sada ubira plodove ove stabilnosti. A projekti poput Turskog toka i uskoro završenog sibirskog cevovoda do Kine vodeće gas iz obe trgovine, bez dolara kao platežnog sredstva.
Ako mislite da ova dedolarizacija ruske ekonomije nije važna, pogledajte kurs rublja u poslednjih nekoliko nedelja. Imali smo još jedan istorijski pad u ceni nafte pa ipak, rublja se nije pomerila u odnosu na dolar.
Korak napred ranije ove godine došao je kada se prekinulo tržište aluminijuma i kada je došlo do pretnje novim sankcijama. Ali SAD je jače stisla ruske finansije spuštajući cenu nafte. Normalno ovo bi uništilo rublju ali to se nije desilo.
Takozvana robna valuta kao što je kanadski ili australijski dolar udarila je jako, ali ne i rublju.
Ovo ima veze sa masivnom denominacijom dolarskog duga u, pogađate, gasu i nafti. Smanjena cena nafte daje vetar u leđa ruskim naftnim kompanijama ali i podršku ruskoj ekonomiji da neće osetiti masivnu inflaciju zahvaljujući nestabilnosti američkog dolara. Ti dani su prošli.
Pa će tako doći i dan za Tursku koja je sada u procesu da uradi ono što je Rusija 2015., da se otarasi budućih kalkulacija prema dolaru dok ima raznovrsnost kursa kojim trguje.
Stabilnost, transparentnost i solventnost su stvari koje povećavaju potražnju za valutom ne samo kao medijum plaćanja već i kao sredstvo povraćaja. Rusija je objavila da su poslednje transakcije bilateralne trgovine s Kinom u dolarima završene i da se dalje neće dešavati.
Medvedev je dodao da SAD sankcije guraju Moskvu i Peking na odluku da koriste domaće valute u poslovima, i to je nešto “što smo trebali da uradimo pre deset godina”. “Razmena u rubljima je naš prioritet koji, uzgled budi rečeno, će okrenuti rublju od kovertabilne valute u rezervnu”, izjavio je ruski premijer.
Ovo je prva izjava Medvedeva koja potvrđuje da status rublje raste. Povezivanje velikih ekonomija poput Turske, Irana, Kine i eventualno EU uz energetske projekte koji će srediti trgovinu u lokalnim valutama je velika pretnja trenutnim političkim i ekonomskim programima SAD.
To je nešto što EU želi da prihvati. A to je nešto čemu će se SAD oštro usprotiviti. Uz to, to je nešto što niko ne može zaustaviti ako ima smisla za ljude na svakoj strani transakcije.
Zato su Turski tok i Severni tok 1 i 2 važni projekti, menjaju celu dinamiku i tok globalnog kapitala, pomeraju finansijsku i globalnu moć iz SAD u ostale jake finanskijske centre.
Webtribune.rs
