“Zapad ide u rat sa Istokom. Verovatni inicijalni ciljevi su Sirija i Iran. Svaki napad na Iran je proglašenje rata protiv Rusije.“
Koliko god to tužno i bolno bilo, da se na to čak i pomisli, a kamoli kaže, čini se da će Zapad ući u rat sa Rusijom. Otpuštanje američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Mekmastera, i njegova zamena Džonom Boltonom, ukazuje na direktno suočavanje sa Iranom piše Russiainsider.
[adsenseyu1]
Bolton se oduvek zalagao za rat sa Iranom, ali nikada nije bio u poziciji da ostvari pretnje. Sada je pozvan da se pridruži kabinetu američkog predsednika Trampa – kabinetu u kom već dominiraju američki generali (većinom oni u penziji). Tramp sada ima ono na šta bi svaka jasna analiza ukazala – ratni kabinet.
U ovoj umnoj igri, britanski sekretar spoljnih poslova Boris Džonson je prošle nedelje poslovične mostove između Rusije i zapadnog sveta razneo u komade, sa komentarima koji su zaista bili van granica.
On je sugerisao da je ruski predsednik Putin, bio osoba koja je dala zeleno svetlo za pokušaj atentata, na bivšeg ruskog špijuna u Engleskoj. Onda je apsolutno eksplodirao tvrdeći da je održavanja Svetskog kupa u fudbalu u Rusiji, slično Hitlerovoj Olimpijadi 1936. godine.
Ovu poslednju tačku moramo izuzeti, jer je činjenica da je 25 miliona Sovjeta umrlo boreći se zapravo protiv Hitlera, spasivši Englesku od nemačke invazije – invazije koja bi Englesku koštala predaje. Uistinu, Džonson bi mogao isto tako optužiti i današnji Izrael da su nacistička država. Toliko je bio bizaran Džonsonov napad na Rusiju. A možda je još važnije to koliko je podstrekački ovaj napad bio.
Ono što postaje jasno jeste to da SAD, i njihovi zapadni saveznici, postavljaju temelje za masivan rat, možda i svetski rat, sa Evroazijom i njenim saveznicima na Bliskom istoku. Sa imenovanjem Boltona istog dana kada je Tramp potpisao prvu trgovinsku akciju protiv Kine (i naglasio da je to prva od mnogih), znaci su vrlo jasni. Zapad ide u rat sa Istokom.
Verovatni inicijalni ciljevi su Sirija i Iran. Svaki napad na Iran je proglašenje rata protiv Rusije. Na kraju krajeva, Iran nije samo važan saveznik Rusije, već se i nalazi na granici sa Rusijom. Drugim rečima, Rusija bi bila uvučena u takav rat iz samoodbrane, ako ne iz nekog drugog razloga.
Imajući u vidu poziciju Rusije, prisetimo se pre nekoliko nedelja kada je Rusija najavila brojne nove generacije oružja za koje je izjavila da je nedodirljivo zapadnim protivraketnim sposobnostima. Prilično je očigledno da Rusija pokušava da odvrati Zapad od njegovog pritiska, protiv jednog od najznačajnijih strateških interesa Rusije – Irana.
Takođe je iz Trampovog gesta prilično očigledno da ga uopšte ne dotiče poruka Rusije. To može značiti samo jednu stvar – oni ulaze u rat. Kad kažemo oni, mislimo na Zapad.
Niko ne može sasvim sigurno znati kako će se ovo odigrati. Jedna stvar je sigurna, ukidanje iranskog nuklearnog sporazuma se čini neizbežnim. Takođe, sigurno će uslediti ponovni sukob između Saudijske Arabija i Irana.
Zapadu će biti potreban lako razumljiv izgovor za napad na Iran, a to može biti samo jedna od tri stvari- napad na Izrael, dolazak u pomoć Saudijcima, ili akcija protiv Irana u severnokorejskom stilu, da imaju nuklearno oružje kada se gore pomenuti sporazum jednostrano ukine.
To ipak neće biti izlet za Zapad. Izostavimo na trenutak direktan sukob sa Rusijom i Kinom. Uzmimo u obzir sukob Saudijske Arabije i Irana, ili Izraela i Irana uticao na povećanje cena nafte preko noći. Zatim razmislimo o masovnoj prodaji na berzi.
Faktor u američkim federalnim rezervama koji preko noći povećava stope pozajmica. Sve ove stvari, i nekoliko ekonomskih problema koji ovde nisu pomenuti, bacile bi zapadne ekonomije u kataklizmičku spiralu. Tržišta su vrlo napeta, osećaju da stvari ne idu baš kako treba.
Mnogi ljudi kažu da bi takav ekonomski kolaps izazvao i pad Evroazije, ali uvek možemo odgovoriti sa: “Sećate li se 2008. godine kada se tržište srušilo? Kina je poslala 250 miliona ljudi kući u svoja sela, bez posla, i to je bilo to. Nije bilo revolta, niti bilo kakvih društvenih nemira. Da se to desilo u SAD ili bilo kojoj zapadnoj ekonomiji, došlo bi do građanskog ustanka gotovo preko noći. Tu je razlika. Iako bi Kina bila povređena, ona bi obuzdala udar. Zapadni svet ne može“.
Ne znamo da li postoji nešto što običan građanin može učiniti da spreči ovo ludilo, ali ako je neko zabrinut zbog kraja čovečanstva, trebalo bi da izađe i kaže nešto. Da bude odgovoran prema sebi, čovečanstvu i svetu. Da ne bude ovca.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu6]
