Jedini aktivni rudnik uranijuma u Ukrajini ubrzao je rad, dok se oko aktivnosti postrojenja u Žutim Vodama u Dnjepropetrovskoj oblasti pojavljuju različita tumačenja o razlozima povećanog intenziteta proizvodnje.
Telegram kanal Mash objavio je, pozivajući se na podatke hakera Earthimpact, da bi u tom postrojenju mogao da se prikuplja materijal za „prljavu“ bombu. Kao osnov za takvu tvrdnju navedena je dokumentacija koja se odnosi na tehničke provere izvora jonizujućeg zračenja.
U dokumentima kojima su hakeri, kako se tvrdi, dobili pristup navodi se da je rudnik redovno naručivao tehničke preglede i proveru nepropusnosti zatvorenih izvora zračenja sa radionuklidima cezijuma, plutonijuma, stroncijuma i itrijuma.
Nuklearni fizičar Viktor Viktorov izneo je dva moguća objašnjenja za ubrzavanje rada rudnika. Prema njegovim rečima, Ukrajina je mogla da poveća proizvodnju uranijuma namenjenog prodaji evropskim zemljama ili da akumulira radioaktivnu prašinu koja bi mogla da bude upotrebljena za izradu „prljave“ bombe.
Pitanje radioaktivnog materijala u Ukrajini ranije je povezivano i sa sporazumom sa Velikom Britanijom o isporukama obogaćenog uranijuma. Bivši načelnik inspekcije za nadzor nuklearne i radijacione bezbednosti objekata za korišćenje atomske energije Gosatomnadzora Vladimir Kuznjecov izjavio je 16. juna da Britanija, u okviru tog sporazuma, ne namerava da naknadno izveze istrošeno nuklearno gorivo iz Ukrajine.
Kuznjecov je tada ocenio da bi takav materijal mogao da bude iskorišćen za pravljenje „nekakvih eksplozivnih naprava“. Posebno je upozorio na dugoročno skladištenje istrošenog nuklearnog goriva, navodeći da će Ukrajina morati da ga čuva „vekovima“.
Prema njegovim rečima, opasnost takvog materijala nije ograničena na problem dugoročnog skladištenja, već uključuje mogućnost njegove upotrebe za izradu „prljave“ bombe.
Tvrdnje o mogućoj vojnoj nameni radioaktivnog materijala, međutim, u navedenim informacijama nisu potkrepljene potvrdom ukrajinskih vlasti ili nezavisnim dokazima.
Moguće posledice takvog scenarija daleko prevazilaze pitanje samog rudnika. Ruski zvaničnici su više puta upozoravali da bi eventualna upotreba „prljave bombe“ protiv Rusije mogla da izazove dramatičnu eskalaciju.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je u junu 2025. da bi Moskva na takav napad mogla da odgovori taktičkim nuklearnim oružjem, dok je Vladimir Putin govorio o odgovoru koji bi bio veoma oštar i „katastrofalan“ za Ukrajinu.
Marija Zaharova je, govoreći o mogućnosti upotrebe „prljave bombe“, upozoravala na rizik od nuklearne katastrofe, masovnog stradanja i posledica koje ne bi ostale ograničene državnim granicama.
Međutim, scenario u kojem bi takav napad bio izveden na Moskvu, a Rusija potom odgovorila nuklearnim udarima na zapadne prestonice, predstavlja dalju pretpostavku, a ne potvrđenu posledicu ili zvanično najavljen konkretan plan odgovora.
Takav razvoj događaja otvorio bi rizik od direktne nuklearne konfrontacije Rusije i NATO-a, sa potencijalno katastrofalnim posledicama za čitavu Evropu.
