Glavni korisnici cele ove situacije u Evropi i njenog odbijanja ruskog gasa su SAD i Kina. Rusija, s druge strane, mora da shvati da čak i ako se posle nekog vremena politički odnosi sa Evropom poboljšaju, evropsko tržište prodaje će se ozbiljno smanjiti zbog deindustrijalizacije, kaže Kondratjev. Stoga je potreba ka traženju i osvajanju alternativnih tržišta prodaje, što Rusija sada čini, još opravdanija.
Evropska komisija je navela cenu napuštanja ruskog gasa i opremanja svih stambenih i poslovnih zgrada solarnim panelima.
Za to će biti potrebno više od pola triliona evra. Međutim, stvarna cena takvog poteza biće mnogo veća. Evropi preti opasnost da izgubi industriju i da postane agrarna unija.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Evropska komisija je na 565 milijardi evra procenila odbijanje ruskog gasa i prelazak na obnovljive izvore energije, prenosi Blumberg. Plan EU je da se solarni paneli postave na sve poslovne i javne zgrade do 2027. godine, a od 2029. i na nove stambene zgrade.
Da li će Evropska unija uspeti u takvom manevru i zašto Evropa rizikuje da izgubi svoju industriju i da se pretvori u agrarnu uniju?
„Ono što vidimo u EU od početka leta, po mom mišljenju, već je šok situacija za evropski energetski sektor. Očigledno, Evropa treba da zameni ruski gas ranije nego što planira, jer je protok gasa iz Rusije već ozbiljno smanjen“, kaže Sergej Kondratjev, zamenik šefa ekonomskog odeljenja Instituta za energetiku i finansije.
Drugi problem je što se ovaj plan u potpunosti oslanja na neplanirano generisanje, dodaje ekspert. „Evropskoj privredi je gas potreban prvenstveno zimi za proizvodnju toplotne i električne energije. Prepustiti ovaj zadatak solarnim panelima zimi je egzotična ideja, jer je zimi često oblačno vreme i kratak dan. To znači da će biti potrebno izgraditi mnogo ovakvih solarnih panela, što može zahtevati znatno više ulaganja od najavljenih pola triliona evra“, objašnjava Kondratjev. Leti će, kaže, nastati suprotna situacija, kada će solarni paneli generisati previše struje, koju je veoma teško uskladištiti za zimu.
„Energija vetra radi uglavnom u antifazi sa Suncem i daje istorijski veći učinak zimi, a manji leti. Ali šta je problem sa vetrenjačama? Prvo, sve atraktivne lokacije su već zauzete vetroparkovima. Nije ostalo mnogo dobrih mesta. Kao rezultat toga, kako vetropark raste, ukupni faktor iskorišćenosti instalisanog kapaciteta se ne povećava, već opada. U početku je iznosio u proseku 25%, a sada je manje od 10%. Odnosno, što je više vetrenjača izgrađeno, to je manja njihova efikasnost. Sa solarnim panelima situacija je približno ista“, objašnjava zamenik načelnika ekonomskog odeljenja Instituta za energetiku i finansije.
Drugi problem je nepredvidljivost zbog vremenskih prilika. Evropa je 2020., 2021. i 2022. godine imala veoma duge periode (mesece) bez vetra, što stvara rizike, dodaje ekspert.
Drugi problem je zagrevanje klime u Evropi, što može uticati na efikasnost obnovljive energije. „Krajem proleća i ovog leta u Evropi je usled suše zabeležen rekordan pad proizvodnje u mnogim hidroelektranama.
U Francuskoj se u poslednjih nekoliko godina suša primećuje skoro svake dve godine. Iako je pre 30-40 godina sušno leto bilo jednom u 10-15 godina. Kao rezultat toga, Evropa će u kratkom roku možda morati da zameni ne samo ruski gas, već i hidroenergiju“, kaže Kondratjev.
Prema njegovim rečima, Iran je tokom proteklih deset godina morao da prođe takav put. Ranije je hidroenergija bila okosnica ovdašnjeg energetskog sistema, ali je stalna suša smanjila kapacitet hidroelektrana. Istovremeno, bilo je potrebno više energije, uključujući i za normalno vodosnabdevanje zemlje.
„To znači da će sa ekonomske tačke gledišta novi energetski sistem biti neefikasan. S jedne strane, njegova izgradnja zahtevaće mnogo više ulaganja nego što je najavljeno. S druge strane, energetske kompanije će dobiti znatno manji prihod nego na tradicionalnom tržištu. Novi energetski sistem zasnovan na obnovljivoj energiji neće moći da postoji bez subvencija.
EK zaostaje u proceni energetske tranzicije jedne od najozbiljnijih posledica odlaska sa gasa i prelaska na obnovljive izvore energije, što se Evropljanima verovatno neće dopasti.
To je deindustrijalizacija evropske privrede i njena transformacija u agrarnu, kao što se desilo u Ukrajini posle dva Majdana. „Sada je evropska privreda na samom početku ovog procesa i još uvek ima priliku da nešto promeni, odnosno za sada je ovaj proces reverzibilan. Ali ako se ovaj mehanizam pokrene, onda ga neće biti lako zaustaviti“, rekao je zamenik načelnika ekonomskog odeljenja Instituta za energetiku i finansije.
U stvari, najveći evropski proizvođač automobila, Folksvagen, već je upozorio da će preseliti proizvodnju iz Nemačke ako nestašica gasa potraje duže nego ove zime. Koncern ima proizvodne pogone u Kini i SAD, gde su cene energenata mnogo jeftinije nego u Nemačkoj. Godinu dana Folksvagen može pretrpeti gubitke u Njemačkoj, ali tada može postepeno povećati proizvodnju izvan EU, dok smanjuje proizvodnju unutar EU.
Odnosno, ako cene gasa u Evropi ostanu visoke nekoliko godina, onda će evropske kompanije početi da prenose svoju proizvodnju tamo gde je energija jeftinija. To će uticati ne samo na proizvođače automobila, već i na mnogo energetski intenzivnije industrije – hemijsku, obojenu metalurgiju, itd. Velike multinacionalne kompanije već se izjašnjavaju da smanjuju investicije u Evropi i povećavaju ih u Americi, gde je cena energije nekoliko puta niža.
„Na prvi pogled može izgledati da je deindustrijalizacija dobra, jer će Evropa smanjiti potrošnju energije. S druge strane, velika industrija omogućava otvaranje visoko plaćenih radnih mesta, uključujući u sektoru usluga, logistike, konsaltinga, itd. Ekonomsko blagostanje Evrope zasniva se na ovoj industriji – nemačkoj, francuskoj itd.
Ako vidimo degeneraciju industrije, onda će se Evropljani suočiti sa ozbiljnim padom životnog standarda. Štaviše, biće teškoća u finansiranju zelene energije na koju EK želi da pređe. Sistem obnovljivih izvora energije je manje efikasan od tradicionalnog i potrebne su mu subvencije za rad. Gde će EU naći pare ako nema industrije”, napominje Sergej Kondratjev.
Naravno, to se neće desiti preko noći, proces će biti dug. Ali najvažnije je da Evropa neće samo sebi naštetiti ekonomski, već će i igrati zajedno sa sopstvenim ekonomskim konkurentima. Jer dok će kapaciteti fabrika u Evropi gubiti na težini, u istoj toj Americi i Aziji će se povećavati.
„Tokom energetske krize 1970-ih i 1980-ih, Sjedinjene Države su bile u istoj ozbiljnoj energetskoj krizi kao i Evropa, ali Kina još nije postojala kao svetska ekonomska sila. Sada vidimo da su u SAD cene energenata nekoliko puta niže nego u Evropi, a jaka ekonomija se pojavila u Kini, gde su cene energenata takođe znatno niže nego u Evropi. To stvara mogućnosti za tok ekonomske aktivnosti iz Evrope u SAD i Kinu, što nije bio slučaj 70-ih godina“, zaključuje izvor.
Glavni korisnici cele ove situacije u Evropi i njenog odbijanja ruskog gasa su SAD i Kina. Rusija, s druge strane, mora da shvati da čak i ako se posle nekog vremena politički odnosi sa Evropom poboljšaju, evropsko tržište prodaje će se ozbiljno smanjiti zbog deindustrijalizacije, kaže Kondratjev. Stoga je potreba ka traženju i osvajanju alternativnih tržišta prodaje, što Rusija sada čini, još opravdanija.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
