U paukovoj mreži tajnih službi: Od Ulofa Palmea do Uga Čavesa – KAKO SU ELIMINISANI I ZAŠTO

Knjiga „U paukovoj mreži tajnih službi: Zašto su ubijeni Ulof Palme, Uve Baršel i Vilijam Kolbi?“ zasnovana je na dokumentima službi i svedočenjima bivših agenata i toksikologa.

Ubistva švedskog premijera Ulofa Palmea, predsednika vlade nemačke federalne pokrajine Šlezving-Holštajn Uvea Baršela i bivšeg direktora CIA Vilijama Kolbija su međusobno povezana i vezuju se za međunarodnu trgovinu oružjem u okviru skandala „Iran kontra, veruje novinar Patrik Bab.

Palme je ubijen na ulici u Stokholmu. Autori su došli do izveštaja saradnika štaba planiranja tajnih operacija Gladio u okviru NATO-a, a sve je urađeno u saradnji sa CIA i MI6. Za realizaciju plana uzet je bivši tajni agent iz Irana, koji je svojevremeno prošao obuku u CIA. Palme je pokušavao da nađe put približavanja SSSR-a i Evrope kako bi se uklonilo nuklearno oružje, što je izazvalo bes NATO-a, pa je u ovoj vojnoj organizaciji osuđen na smrt.

Telo Uvea Baršela pronađeno je u novembru 1987. u jednom ženevskom hotelu, a sve je izgledalo kao samoubistvo. Autori su došli do podatka da je CIA zapravo vodila Baršela. Po završetku studija zaposlio se u notarskoj kancelariji, a upravo preko firme gde je radio trgovao je na malo i veliko oružjem, uz prećutnu saglasnost CIA, sve dok obim trgovine nije dostigao svetski nivo. Ubili su ga američki agenti, a lekar na uviđaju je takođe radio za CIA, pa njegov izveštaj o uzroku smrti nije bio u skladu sa stvarnim stanjem. Naknadna istraživanja pokazala su da je Baršel ubijen.

Vilijam Kolbi je bio direktor CIA 70-ih godina prošlog veka, a poginuo je 1996. u nesrećnom slučaju na vodi, kako glasi zvanična verzija. Upravo je Kolbi stvorio u neutralnoj Švedskoj (insistirala je na blokovskom nesvrstavanju) tajnu NATO armiju. Do smrti je sačuvao kontakte sa pripadnicima ove jedinice, a njen pripadnik je čak bio i glavni (prvi) islednik ubistva Palmea.

Tokom 1950-ih i 1960-ih godina SAD su ubile brojne politički nepodobne ljude, pre svega političare i radnike iz oblasti kulture i nauke koji su se borili ne samo za komunističke ideale nego i za nezavisnost svojih država. Period zatišja je trajao do 1975. kada je izbio skandal u koji je bila umešana CIA, a koji se istraživao i u Senatu SAD. Senatori su zaključili da je tajna služba SAD kršila zakone i da je bila umešana u ubistva i pokušaje ubistva niza inostranih lidera. Zato je tadašnji predsednik SAD ukazom „zabranio ubistva stranih lidera“. Međutim, Ronald Regan je 1981. ovaj ukaz stavio van snage i broj ubijenih političara u inostranstvu je počeo da raste.

Epidemija raka

Poslednje veliko medijsko povezivanje CIA s političkim ubistvima dogodilo se posle smrti venecuelanskog predsednika Uga Čavesa, pri čemu je većina medija stala iza stava da je pomenuti predsednik ubijen biološkim oružjem, specijalno stvorenim za njega. Istovremeno, posle Čavesove smrti, mnoštvo južnoameričkih političara odjednom je počelo da oboleva od raka. Među takvima su bili predsednik Argentine Nestor Kiršner, predsednik Brazila Lula da Silva, predsednik Paragvaja Fernando Lugo (CIA je, nestrpljiva da čeka da bolest napreduje, organizovala prevrat radi njegovog svrgavanja 2012. godine).

Venecuelanski pisac Luis Brito Garsija uspeo je da prikupi dokaze o više od 900 pokušaja CIA da ubije kubanskog lidera Fidela Kastra. Kastro je na kraju umro od tajanstvenog tumora u crevima koji se pojavio posle samita održanog 2006. u argentinskom gradu Kordoba. Pamti se i čudna smrt palestinskog lidera Jasera Arafata, koji je oboleo od leukemije 2004. godine.

Treba podsetiti i na dokumenta „Vikiliksa“ o delatnosti CIA tokom 2008. u Paragvaju – ona govore o prikupljanju podataka o četvorici kandidata za predsednika ove države, pri čemu su agenti CIA došli i do DNK pomenutih političara. Informacija o DNK može da se koristi i za napad na konkretnog čoveka. Isto se radilo u Brazilu 2009, te nikoga nije začudilo kada je predsednica Dilma Rusef „iznenada“ obolela od raka. CIA je dakle pokazala da može da ubija i na manje surove načine (u odnosu na ubistva Sadama Huseina i Muamera Gadafija).

Eksperimenti ubijanja rakom dugo su se izvodili u tajnim laboratorijama CIA. Američki lekar Kornelijus Rovades iz Instituta medicinskih istraživanja Rokfeler iz NJujorka, svoju karijeru je počeo u Portoriku, gde je bio pionir u oblasti „novih načina ubijanja ljudi“, što je uključivalo hemijske, biološke i radiološke metode. Upravo je institut Rokfelar u Portorku svojevremeno izvodio takve eksperimente, tako što bi ljude prethodno zarazili određenim virusima.

Ovaj metod (ubistvo rakom ili podsticanjem bolesti srca) postao je popularan među šefovima CIA, jer ne izaziva skandale i ne poziva na odgovornost, a toga se ljudi iz ove službe najviše plaše.

Kratka istorija

Podsetimo, istorija CIA je zapravo dugačak spisak izdaja, podlosti, podmetanja i ubistava. Nije slučajno, dakle, što je po uvidu u arhive ove tajne službe pokrenuta kampanja za ukidanje ove organizacije. CIA svoju delatnost započinje 1947. godine kada je Hari Truman potpisao dokument o njenom stvaranju, zaobišavši Kongres, i ona je bila direktno potčinjena predsedniku SAD.

Odmah po osnivanju obaveštajna zajednica SAD prebacuje agente (i iz Zapadne Evrope) u Grčku radi borbe sa tamošnjom komunističkom opozicijom. Od 1948. „grčki scenario“ se uspešno sprovodi u Italiji, gde agenti CIA potkupljuju izborne komisije i novinare, a levičare ubijaju.

Godine 1953. na meti je Iran, jer je premijer te zemlje Mohamed Mosadik zapretio da će nacionalizovati angloameričke naftne kompanije, pri čemu je CIA, tom prilikom, demonstrirala da ne zaostaje za nacističkim Gestapom. Sledi Gvatemala 1954, Severni Vijetnam 1954–1958, intervencija u Laosu (1957–1973), gde CIA stvara, a radi borbe sa levičarima, „tajnu armiju azijskih najamnika“, koja postoji do danas. Godine 1959.

CIA na vlast dovodi Fransoa Divalijea, koji je lokalno stanovništvo izložio velikom stradanju. Slede događaji na Kubi 1961, Ekvadoru i Kongu (ista godina). Godine 1963. CIA deluje u Dominikanskoj Republici, a 1964. u Brazilu. Sledeće godine „zavodi red“ u Indoneziji, pa se ponovo vraća u Grčku (1967). Dve godine kasnije CIA ubija Če Gevaru u Boliviji. Slede akcije u Urugvaju, gde je CIA stvorila „eskadrone smrti“, pa Kambodža 1970. i Bolivija 1971.

Godine 1973. u Čileu CIA svrgava demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea i vlast predaje fašisti, generalu Pinočeu, koji je kaznio na stotine hiljada svojih zemljaka. Angola postaje meta CIA 1975. gde strada više od 300.000 ljudi. Potom CIA deluje u Avganistanu da bi pomogla borbu protiv Sovjetskog Saveza i stvara novi svetski fenomen – islamski terorizam. Dalje se nastavlja istim tempom. Jugoslavija, Irak, Libija…

Politička ubistva izvan SAD

CIA je po naređenju predsednika SAD Ajzenhauera ubila predsednika Konga Patrisa Lumumbu, zbog namere da u zemlju uvede komunizam.

Na Fidela Kastra Amerikanci su izveli 900 pokušaja ubistva, pri čemu su učešće uzele sve tajne službe SAD. Za ovo delo Amerikanci su koristili neverovatna sredstva: cigarete napunjene eksplozivom, hemijske olovke i penkala, otrovne metke, otrov u hrani itd.

Duhovni lider Irana Ajatola Homeini je posle islamske revolucije 1979. svrgnuo proameričkog šaha Rezu Pahlavija, čime se ova država izvukla iz savezništva sa SAD. Primer Irana je podstakao slične aktivnosti i u drugim islamskim državama. Zbog toga su Amerikanci pokušavali da ga ubiju ili uhvate i prebace u SAD.

CIA je pripremala i ubistvo De Gola, španskog premijera Blanka i Alda Moroa, sve uz pomoć „Crvenih brigada“, koje su kontrolisali.

I Nikolae Čaušesku, bivši predsednik Rumunije, žrtva je CIA (što je podržao Gorbačov).

Predsednik Libije Muamer Gadafi je bio opštearapski lider, a kada su njegove tajne službe organizovale postavljanje bombe 1986. u jednoj diskoteci u Zapadnom Berlinu koju su posećivali američki vojnici i oficiri i oborili avion kompanije „Panam“, američki predsednik Regan doneo je odluku da se Gadafi „kazni“. SAD su čak bombardovale zgradu predsednika Libije koji je preživeo jer je ostao u bunkeru, ali je poginula njegova omiljena ćerka.

Ipak, CIA i britanske tajne službe nastavljaju lov na Gadafija, koristeći tzv. islamiste kao izvršioce. Uveče 31. maja 1998. u gradu Sidi Halifa (Libija) islamisti su napravili zasedu u koju je Gadafi ušao s pratnjom, osuvši paljbu po koloni. Tom prilikom Gadafi je bio ranjen u lakat, a tri pripadnika njegovog obezbeđenja su poginula.

Posle niza neuspešnih atentata na Gadafija metod je promenjen pa su atentatori počeli da koriste bombe. Posle primirja SAD i Velika Britanija organizuju napad na Libiju (2011) a tokom agresije ubijen je i predsednik ove države (20. oktobra).

CIA je ubila i Boba Marlija

Bob Marli je umro kada je imao 36 godina, a njegovo telo ispraćeno je 1981. godine s velikim bolom stotina hiljada poklonika rege muzike iz celog sveta. Marlija je dokrajčio rak.

Međutim, o tome da je CIA u to vreme objavila lov na Boba Marlija javnost je obavestio bivši agent, 79-godišnji Bil Oksli. Rekao je da je američka vlada od 1974. do 1985. organizovala ubistvo još 17 ljudi iz političkih razloga.

Oksli je radio u CIA 29 godina i često je korišćen kao ubica („odstranjivanje ciljeva“) koji su „ugrožavali interese SAD“, piše „Dejli star“. U intervjuu je rekao da ne oseća grižu savest i da sebe smatra patriotom, te da ne sumnja u pravednost ciljeva CIA.

Oksli je objasnio kako je tekla operacija „odstranjivanja Marlija“. Za tu priliku imao je falsifikovana dokumenta i predstavljao se kao novinar „NJujork tajmsa“. Tako je stupio u kontakt s muzičarem, koji nije imao ništa protiv da da intervju uglednom listu. Na susret Oksli nije došao praznih ruku, nego je domaćinu uručio poklon (patike firme „Konvers“) u kome je bila igla s virusima i bakterijama koje izazivaju rak. Kada je probao desnu patiku, vrisnuo je od uboda igle, a tako je dobio dozu koja izaziva rak.

U to vreme (1976) Marlija su htele dve političke stranke: Laburistička partija Jamajke (koju su podržavale SAD) i Nacionalna narodna partija. Međutim, Marli je obe odbio. Time je razgnevio mnoge političare, jer su znali da muzičar ima mnogo simpatizera.

Prema rečima Okslija, sve vreme je održavao vezu s Marlijem, čak mu je davao medicinske savete da bi se uverio ide li sve po planu. Međutim, Marli je iz verskih ubeđenja odbio da se leči. Rak se proširio veoma brzo.

Naučnici su 2014. ekshumirali Marlijeve ostatke i utvrdili da je „bolovao od veoma retke vrste raka koja je bila izazvana Suncem“.

(pecat.co.rs)