Novo raspoređivanje snaga NATO na Baltiku otvara pitanja o dugoročnim planovima pojedinih članica Alijanse.
Na prvi pogled reč je o redovnoj rotaciji u okviru misije zaštite vazdušnog prostora, ali više poteza Ankare poslednjih meseci ukazuje da njeno angažovanje u regionu dobija znatno širi bezbednosni značaj.
U Estoniji su pri kraju pripreme za dolazak pet turskih lovaca F-16 i 76 pripadnika Ratnog vazduhoplovstva Turske, uključujući pilote i tehničko osoblje. Kontingent će od avgusta do novembra učestvovati u misiji NATO Baltic Air Policing.
Komandant 181. lovačke eskadrile turskog vazduhoplovstva, potpukovnik Ozdemir, izjavio je da misija ima strateški značaj za odbranu istočnog krila NATO, doprinosi jačanju međunarodnih sposobnosti odvraćanja Turske, unapređuje saradnju sa saveznicima i povećava strateški potencijal zemlje.
Za razliku od prethodnih godina, turski piloti prvi put učestvuju u ovoj misiji. Njihov dolazak usledio je nakon odluke donete na samitu NATO u Ankari da se format Baltic Air Policing promeni iz misije vazdušnog patroliranja u misiju odbrane vazdušnog prostora.
Prema navodima Vzgljad, takva promena podrazumeva da odluka o otvaranju vatre može biti spuštena na nivo pilota patrolnog aviona, što se ocenjuje kao znatno rizičniji model u odnosima sa Rusijom. Ankara se toj misiji priključuje prvi put posle 22 godine upravo nakon ove promene.
Istovremeno se u odnosima Moskve i Ankare pojavljuju i drugi signali promena. Ministarstvo odbrane Turske zvanično je potvrdilo da vodi pregovore o mogućoj prodaji ruskih protivvazdušnih sistema S-400, kako bi otvorilo put za nabavku američkih lovaca F-35.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan na samitu NATO 9. jula izjavio je da Ankara ostaje pri vojnoj podršci Ukrajini. Kako je preneo Bloomberg, Erdogan je poručio da podržava inicijativu za utvrđivanje prioritetnih potreba Ukrajine i da će Turska nastaviti doprinos vojnoj pomoći iz sopstvenih nacionalnih arsenala, dok će istovremeno koristiti komunikacione kanale kako bi Rusiju usmerila ka miru.
Manje od sedam dana kasnije, ministar spoljnih poslova Hakan Fidan doputovao je u Kijev radi razgovora sa Vladimirom Zelenskim o mogućem okončanju sukoba.
Početkom ove godine turska mornarica učestvovala je i u velikoj NATO vežbi Steadfast Dart 2026 u Baltičkom moru. Iako je Turska članica Alijanse, učešće u aktivnostima daleko od Mediterana, koji predstavlja njenu tradicionalnu zonu interesa, moglo je da bude ograničeno. Umesto toga, Ankara je poslala jednu od svojih najjačih operativnih grupa.
U sastavu grupe nalazio se i univerzalni desantni brod TCG Anadolu deplasmana 27.000 tona sa marincima, koji istovremeno služi i kao nosač udarnih bespilotnih letelica Bayraktar TB3.
Tokom vežbe turske snage izvodile su bombardovanje morskih ciljeva bespilotnim letelicama, što se u članku tumači kao uvežbavanje scenarija blokade ruske flote, dok je na poligonu Putlos izvedena desantna operacija u uslovima koji, prema navodima, odgovaraju obali Kalinjingradske oblasti.
Scenario vežbe predviđao je prebacivanje savezničkih snaga na Baltik radi borbenih dejstava protiv „istočne države“. U tekstu se navodi da ovakve aktivnosti imaju za cilj upoznavanje što većeg broja vojnika i oficira sa mogućim budućim ratištem, pa se veći broj učesnika iz jedne zemlje tumači kao nastojanje da što više pripadnika njenih oružanih snaga stekne iskustvo na tom prostoru.
Sličnu svrhu, prema istom tumačenju, ima i misija Baltic Air Policing. Osim redovnog patroliranja, ona omogućava pilotima država članica NATO da upoznaju baltički region, prate letove ruskih aviona, analiziraju način njihovog letenja i reakcije tokom presretanja.
Istovremeno, tehničko osoblje stiče iskustvo rada na estonskoj vazduhoplovnoj bazi Emari, što se u članku ocenjuje kao upoznavanje sa mogućim budućim prostorom vojnih operacija.
Na značaj baze Emari ukazuje i događaj iz 2014. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Barak Obama tokom posete Estoniji pozvao na povećanje savezničkog kontingenta na toj lokaciji i uspostavljanje centra NATO za obuku radi proučavanja potencijalnog ratišta i protivnika.
Emari je u međuvremenu postala najveća baza Alijanse u baltičkim državama i, prema navodima, i bez formalnog statusa već funkcioniše kao centar za obuku.
