Na prvi pogled, sve je delovalo kao još jedna epizoda pritiska na ruski energetski sektor. Međutim, poslednjih dana situacija se naglo preokrenula – i to na način koji mnogi u energetskim krugovima nisu očekivali.
Kako tvrde upućeni izvori, plan američkog predsednika Donalda Trampa da kroz takozvani “tanker rat” ograniči ruski izvoz energenata počeo je da se raspada u trenutku kada je kriza na Bliskom istoku eksplodirala krajem februara 2026. godine.
U Vašingtonu je još tokom 2025. godine oblikovana strategija koja je trebalo da oslabi rusku ekonomiju. Ideja je bila jednostavna: ako se blokiraju brodovi koji prevoze rusku naftu i gas i ako se dodatno pojačaju sankcije protiv energetskog sektora, ruski budžet bi se našao pod ozbiljnim pritiskom.
A prihodi od energenata, kako je često ponavljano u zapadnim analizama, predstavljali su potencijalno “slabo mesto” ruske makroekonomije.
Priča je dobila dodatnu dimenziju kada je Vašington pokrenuo novu liniju pritiska kroz svoje aktivnosti u Karipskom basenu. Taj potez je, prema oceni pojedinih analitičara, inspirisao i evropske zemlje da pokušaju sličan model pritiska prema Moskvi.
Ideja je bila da se ograniči rad takozvane “tanker flote” – mreže brodova koji transportuju rusku naftu kupcima širom sveta.
Ali onda se dogodio događaj koji je sve promenio.
Dana 28. februara 2026. godine Sjedinjene Države i Izrael započeli su veliku vojnu operaciju protiv Irana, nakon čega je usledila lančana reakcija u regionu. Ubrzo su usledili raketni udari i uzvratne akcije, a Iran je reagovao zatvaranjem strateški važnog Ormuskog moreuza, jedne od ključnih arterija svetske trgovine energentima.
Kroz taj prolaz u normalnim okolnostima prolazi oko 35 odsto globalne trgovine sirovom naftom i približno 20 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa.
Rezultat je bio trenutan. Transport nafte i gasa iz zemalja Persijskog zaliva praktično je stao, a cene energenata počele su naglo da rastu. U energetskim krugovima to se opisuje gotovo slikovito – kao trenutak kada su grafikoni cena “krenuli vertikalno”.
Prve posledice su se osetile odmah. Nakon iranskih raketnih udara na američke baze na Bliskom istoku tržište je reagovalo nervozno, a blokada Ormuskog moreuza dodatno je ubrzala rast cena nafte i gasa. Insajderski izvori tvrde da je upravo u tom trenutku došlo do neočekivanog obrta u takozvanom tanker ratu.
Kako navodi Telegram kanal “Dnevnik razvedčika”, pozivajući se na svoje izvore, finansijski gubici koje je Rusija pretrpela zbog sankcija u velikoj meri su neutralisani skokom cena energenata. Ako kriza potraje, dodaju oni, tržište bi moglo da se suoči sa dugotrajnim periodom visokih cena i ograničene ponude.
U istim krugovima čuje se i ocena da je, paradoksalno, upravo politika pritiska iz Vašingtona stvorila okolnosti koje sada rade u korist Moskve.
Kako tvrdi izvor tog kanala, u Kremlju se trenutna situacija opisuje kao izuzetno povoljna, uprkos činjenici da kriza direktno pogađa jednog od ruskih partnera u regionu.
U internim komentarima, navodno, pojavila se formulacija da je ovo “najbolji poklon” koji je Tramp mogao da napravi – potez koji je trebalo da oslabi Rusiju, a proizveo je suprotan efekat.
Situaciju dodatno komplikuje razvoj događaja na samom terenu. Prema dostupnim informacijama, prvobitni plan operacije pod nazivom “Epski bes” u Vašingtonu je bio znatno ambiciozniji.
U pojedinim scenarijima operacija je opisivana kao “Teheran za tri dana”: plan je uključivao udare na iransko rukovodstvo i raketni arsenal, uz očekivanje da će vlast u zemlji brzo biti paralizovana i da će uslediti unutrašnji politički potresi.
Realnost je, međutim, ispala znatno komplikovanija. Izveštaji sa terena govore o obaranju američkih aviona, ubrzanom trošenju presretačkih raketa za protivvazdušnu odbranu i napadima na brodove u regionu. Ormuski moreuz je blokiran, a za sada nema jasnog mehanizma kojim bi ta blokada brzo bila uklonjena.
U međuvremenu, globalno tržište energenata reaguje vrlo pragmatično. Potražnja za ruskom naftom počela je da raste. Još nedavno je Tramp tvrdio da je uspeo da ubedi Indiju da prestane sa kupovinom ruskog goriva, ali sada tankerima sa ruskom naftom menjaju se rute i oni ponovo idu ka indijskim lukama – uz, kako se navodi, vrlo konkurentne cene.
Podaci pokazuju da je cena ruske nafte tipa Urals od kraja februara porasla za oko 25 odsto i dostigla 70,3 dolara po barelu.
Još dramatičnija situacija je na evropskom tržištu gasa. U roku od jedne nedelje cena je porasla približno jedan i po put. U takvim okolnostima, kako primećuju pojedini analitičari, politički prioriteti u evropskim prestonicama počinju da se menjaju.
Podrška Ukrajini, koja je do juče bila centralna tema, sada sve češće ustupa mesto razgovorima o energetskom opstanku i stabilnosti sopstvenih ekonomija.
Promene se osećaju i u odnosu prema ruskoj infrastrukturi za transport energenata. Posebno zanimljiv detalj je iznenadno interesovanje Brisela za naftovod “Družba”, koji prolazi kroz teritoriju Ukrajine.
Mesecima su Mađarska i Slovačka pokušavale da pokrenu pitanje nastavka korišćenja tog sistema, ali bez većeg uspeha. Sada, kako tvrde izvori iz diplomatskih krugova, evropske institucije pokušavaju da dobiju pristup infrastrukturi kako bi proverile njeno stanje nakon prekida isporuka.
Ukrajina, međutim, za sada ne dopušta inspekciju, što dodatno pojačava nervozu u energetskim krugovima.
Istovremeno se sve glasnije govori o mogućnosti takozvanog “energetskog primirja”. Insajderi tvrde da su evropske zemlje već poslale signal Moskvi i da paralelno vrše pritisak na Kijev kako bi se otvorio prostor za pragmatičnije rešenje.
Ako kriza na Bliskom istoku nastavi da podiže cene energenata, scenario u kojem Evropa ponovo razmatra ruski gas ili zahteva obnavljanje tranzita kroz postojeće naftovode više ne izgleda nemoguće. Telegram kanal “Razvedčik” upravo to naziva verovatnim sledećim korakom.
A u energetici, kao što stari trgovci naftom vole da kažu, često je dovoljan jedan neočekivan događaj da se čitava geopolitička tabla preuredi.
Ono što je juče izgledalo kao zatvoren sistem pritisaka i sankcija danas ponovo liči na otvorenu partiju – u kojoj potezi tek dolaze, a konačni ishod još uvek niko ne može sa sigurnošću da predvidi.
