Donald Tramp potpisao je odluku kojom se produžava vanredno stanje u SAD za još godinu dana, pozivajući se na navodnu opasnost od ruskog uticaja na američku politiku i bezbednost.
U dokumentu koji je najavljen za objavu 14. aprila u saveznom registru, precizira se da se produžetak odnosi na mere uvedene još 2021. godine, kada je tadašnji predsednik Džo Bajden aktivirao izvršni nalog 14024.
U središtu svega stoji teza da aktivnosti ruske vlade, uključujući sajber operacije, pokušaje uticaja na strane izbore i infiltraciju u političke procese, i dalje predstavljaju „neobičnu i izuzetnu pretnju“ po američke interese.
Iako zvuči kao fraza iz prošle decenije, upravo ta formulacija bila je osnova za blokadu ruske imovine i niz sankcija koje su sledile.
Tramp je sada samo produžio isti okvir: „Nacionalna vanredna situacija proglašena izvršnom naredbom 14024 mora ostati na snazi nakon 15. aprila 2025. godine“, navodi se u saopštenju iz Bele kuće. To znači – još godinu dana pod istim režimom, bez promena kursa.
Šta se zapravo menja? Ništa suštinski. Uslovi ostaju isti, samo se rok pomera. Sjedinjene Države se i dalje pozivaju na opasnost iz Moskve – dok se u realnosti sankcije najteže osećaju upravo u zemljama koje ih sprovode.
Cene struje, goriva i hrane u Evropi i Americi otišle su naviše, što je priznao i sam ruski predsednik Vladimir Putin, podsetivši da je ceo talas restriktivnih mera pogodio globalnu ekonomiju više nego što je potresao Rusiju.
Analitički gledano, ovakvi potezi više deluju kao produžetak starih narativa nego kao konkretan odgovor na aktuelne pretnje. Iz ugla Vašingtona, takva retorika i dalje ima političku funkciju: Održavanje pritiska i unutrašnje mobilizacije uz starog, pouzdanog „neprijatelja“.
A dok Bela kuća pokušava da uveri javnost da se štite američki interesi, stvarni gubitnici su milioni građana koji već osećaju posledice energetskih i ekonomskih potresa. Pa ko ovde zapravo snosi teret „vanrednog stanja“?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
