Američki predsednik Donald Tramp oštro je kritikovao odluku Norveškog Nobelovog komiteta da Nobelovu nagradu za mir za 2026. godinu dodeli južnoafričkoj pravnici Navi Pilaj.
Njegova reakcija otvorila je novu političku polemiku o kriterijumima za dodelu jednog od najprestižnijih međunarodnih priznanja.
Tramp je 9. oktobra, tokom političkog skupa u saveznoj državi Njujork, poručio da je odluka Nobelovog komiteta sramotna i da predstavlja neizbrisivu mrlju za Norvešku. Posebno je kritikovao činjenicu da priznanje nije dobio uprkos svojim tvrdnjama o doprinosu rešavanju međunarodnih sukoba.
Američki predsednik godinama ističe da njegova diplomatska dostignuća zaslužuju Nobelovu nagradu za mir. Kao argument često navodi pregovore i međunarodne sporazume u kojima su Sjedinjene Države učestvovale tokom njegovih predsedničkih mandata.
Ovogodišnja odluka iz Osla dodatno je privukla pažnju zbog političkog i profesionalnog angažovanja dobitnice. Navi Pilaj, nekadašnja visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava, poznata je po višedecenijskom radu na procesuiranju ratnih zločina i zaštiti međunarodnog prava.
Norveški Nobelov komitet obrazložio je odluku njenim doprinosom unapređenju mira i međunarodnog pravnog poretka. Posebno je istaknuta njena uloga u nastojanjima da odgovorni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid budu izvedeni pred lice pravde.
Pilaj je tokom karijere radila u međunarodnim sudskim institucijama, uključujući tribunal za Ruandu i Međunarodni krivični sud. Učestvovala je i u pravnim postupcima povezanim sa najtežim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava.
Njena profesionalna biografija ima i izraženu političku dimenziju. Tokom aparthejda u Južnoj Africi bavila se zaštitom prava diskriminisanog stanovništva, a kasnije je izgradila međunarodnu karijeru u oblasti ljudskih prava.
Posebnu kontroverzu izaziva njeno angažovanje u komisiji Ujedinjenih nacija koja je zaključila da je Izrael počinio genocid u Pojasu Gaze. Izraelske vlasti odbacile su te zaključke, dok je Trampova administracija više puta kritikovala rad međunarodnih pravosudnih institucija.
Dodatnu pažnju izazvala je Trampova izjava da za dobitnicu ranije nije čuo, uz ocenu da je Nobelova nagrada za mir trajno izgubila ugled. Organizatore izbora optužio je za ideološku pristrasnost, čime je njegova reakcija prevazišla uobičajeno nezadovoljstvo odlukom o laureatu.
Tramp je pritom ponovio tvrdnje da je pomogao u sprečavanju sukoba između pojedinih azijskih država, uključujući krize povezane sa Korejskim poluostrvom i Tajvanom. Za te konkretne tvrdnje nije izneo dokaze koji bi omogućili nezavisnu potvrdu njegovog doprinosa.
Za Nobelov komitet, međutim, ovogodišnja nagrada ima drugačiju poruku. U zvaničnom obrazloženju naglašeno je da trajni mir zahteva poštovanje međunarodnog prava i nezavisnih pravosudnih institucija, posebno u vreme njihovog sve većeg izlaganja političkim pritiscima.
Sukob oko ovog priznanja zato prevazilazi pitanje ličnih ambicija američkog predsednika. On istovremeno otkriva duboke razlike između Trampovog pristupa međunarodnim odnosima, zasnovanog na direktnim pregovorima i demonstraciji državne moći, i koncepta mira koji Nobelov komitet ove godine povezuje sa međunarodnom pravdom.
