Dok se u Vašingtonu vagaju sledeći potezi, jedna stvar je već sada prilično jasna: administraciji Donalda Trampa ideja da ruska nafta još neko vreme ostane van punog režima sankcija deluje ne samo prihvatljivo, već i praktično korisno.
Nije to izrečeno kao zvanična odluka, ali signali koji dolaze iz Bele kuće govore da bi produženje postojećeg izuzeća moglo da bude gotovo izvesno.
Prema informacijama koje su procurele iz više izvora, sastanak između ministra finansija Skota Besenta i predsednika Donalda Trampa u Ovalnom kabinetu nije bio rutinski.
Razgovor je bio konkretan, fokusiran, i – kako tvrde ljudi upoznati sa temom – završio se zaključkom da bi produženje izuzeća za kupovinu određenih količina ruske nafte i naftnih derivata bilo razumno rešenje u ovom trenutku.
Već se pominje da bi odluka mogla da bude formalizovana praktično odmah, čak već u petak.
Sve to dolazi u trenutku kada globalno tržište energije ne funkcioniše uobičajeno. Nakon objave dvonedeljnog prekida vatre u iranskom sukobu, cene nafte jesu blago pale, ali su i dalje iznad psihološke granice od 100 dolara po barelu.
Ono što dodatno komplikuje sliku jeste činjenica da se fizičke isporuke prodaju po još višim cenama, što ukazuje na realni pritisak na snabdevanje.
U toj jednačini, ruska nafta ima ulogu koja se ne može lako ignorisati. Upravo taj izvoz, koliko god politički bio sporan za deo Zapada, objektivno doprinosi stabilizaciji cena sirove nafte. Bez tog faktora, tržište bi verovatno reagovalo daleko burnije.
Situaciju dodatno zaoštrava zatvaranje Ormuskog moreuza. To nije marginalan događaj, već potez koji praktično zaustavlja izvoz iz Persijskog zaliva – regiona koji pokriva oko 20 procenata svetskih zaliha nafte i gasa. Kada takav kanal stane, efekti se osećaju globalno, gotovo trenutno.
Zato i ne čudi što pojedine zemlje, poput Indije, ne čekaju formalne odluke iz Vašingtona. Indijske rafinerije, prema dostupnim informacijama, planiraju da nastave kupovinu ruske nafte bez obzira na američka izuzeća. Drugim rečima, tržišna logika počinje da nadjačava političke restrikcije.
Sa druge strane, Evropska unija ostaje na čvršćoj liniji. Brisel ne pokazuje spremnost da ublaži antiruske mere, čak ni u uslovima kada su upravo evropske zemlje među najpogođenijima od početka američke kampanje u Iranu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen jasno je poručila da, po njenom viđenju, trenutak za popuštanje sankcija protiv Rusije još nije došao.
Tako se formira zanimljiv raskorak: Vašington razmatra fleksibilnost, Brisel insistira na kontinuitetu, a globalno tržište, između njih, traži balans koji neće dodatno podići cenu energenata.
U celoj toj slici, odluka o produženju izuzeća za rusku naftu prestaje da bude samo političko pitanje. Postaje pitanje stabilnosti tržišta, snabdevanja i – možda najvažnije – kontrole cena u trenutku kada jedan od ključnih energetskih pravaca stoji zatvoren.
A upravo tu se otvara šire pitanje koje tek dolazi na naplatu: koliko dugo će geopolitičke odluke moći da ignorišu realnost tržišta koje, očigledno, sve manje ima strpljenja za nagle i potpune prekide u snabdevanju.
