Tramp i Evropa u otvorenom sukobu zbog izaslanika za BiH: Bitka za Balkan je počela

Neslaganja između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika oko budućeg međunarodnog upravljanja Bosnom i Hercegovinom prerasla su u otvoreni diplomatski spor koji je u fokus stavio pitanje uticaja na Balkanu.

Prema pisanju lista The Guardian, višemesečni pregovori o izboru novog visokog predstavnika završili su se bez konačnog dogovora, dok su razlike između Vašingtona i evropskih prestonica postale jedan od najozbiljnijih transatlantskih sporova u regionu.

Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) saopštio je u utorak uveče da ostaje posvećen postizanju dogovora o izboru novog visokog predstavnika što je pre, sa ciljem da imenovanje bude završeno najkasnije do 14. jula 2026. godine.

Istovremeno je odlučeno da nemački političar Kristijan Šmit odmah okonča mandat, kako su zahtevale SAD, dok će njegov američki zamenik Luis Kriš naredne dve sedmice obavljati dužnost vršioca funkcije do izbora naslednika.

Sastanak ambasadora SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Evropske unije, kao i predstavnika Kanade, Japana i Turske u Sarajevu bio je drugi pokušaj postizanja dogovora, nakon što su pregovori početkom juna propali zbog dubokih neslaganja. Spor oko izbora visokog predstavnika dodatno je narušio jedinstvo zapadnih saveznika u Bosni i Hercegovini.

Administracija Donalda Trampa prethodno je uzdrmala evropske prestonice zahtevom da Kristijan Šmit napusti funkciju pošto nije uvažio američke stavove. Prvobitno je, posle kompromisa sa Nemačkom, bilo dogovoreno da Šmit ostane do izbora u Bosni i Hercegovini planiranih za oktobar, ali je Vašington u međuvremenu odustao od tog dogovora i zatražio njegov hitan odlazak. Taj zahtev je na kraju prihvaćen.

Kurt Basuener, suosnivač jedne organizacije za ljudska prava, ocenio je da Šmit nije otišao svojom voljom. Kako je izjavio, reč je o iznuđenoj odluci i smatra da su ga Amerikanci praktično primorali da napusti funkciju.

Međutim, Sjedinjene Države još nisu uspele da obezbede saglasnost za svog kandidata. Vašington snažno podržava kandidaturu 76-godišnjeg italijanskog diplomate Antonija Zanardija Landija, što je izazvalo protivljenje većine ostalih članova Upravnog odbora PIC-a.

Landi nema značajno iskustvo u Bosni i Hercegovini niti je ranije pokazivao posebno interesovanje za prilike u toj zemlji. Radio je u Srbiji, ali njegovo poznavanje Bosne i Hercegovine ocenjuje se kao ograničeno.

Evropski zvaničnici u Sarajevu, prema navodima The Guardiana, smatraju da se iza američkih poteza krije novi prioritet Vašingtona – otvaranje puta za gasovod vredan milijardu dolara. Preliminarno pravo na realizaciju projekta dobila je američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy, koja ima malo iskustva u infrastrukturnim projektima, ali održava bliske lične veze sa Donaldom Trampom i njegovim saradnicima.

Administracija Donalda Trampa prošlog meseca predstavila je novu politiku prema Balkanu, navodeći da će aktivnosti SAD ubuduće biti usmerene na ostvarivanje „direktne koristi“ za američke kompanije, umesto na, kako je navedeno, dugotrajnu izgradnju institucija.

Bivši američki diplomata Džim O’Brajen ocenio je na sajtu Evropskog saveta za spoljne odnose da takva politika odražava praksu druge Trampove administracije, u kojoj politički povezani Amerikanci pokušavaju da ostvare finansijsku korist slabljenjem međunarodnih institucija. Prema njegovim rečima, takav pristup potkopava mir koji traje već tri decenije.

Posao izgradnje gasovoda dodeljen je bez raspisivanja javnog tendera, zbog čega je Evropska unija upozorila da bi takav potez mogao da ugrozi dugoročnu evropsku integraciju Bosne i Hercegovine. Upravo je taj projekat, prema navodima lista, dodatno produbio spor oko izbora novog visokog predstavnika.

Landi, koji trenutno obavlja dužnost ambasadora Suverenog vojnog Malteškog reda pri Vatikanu, izjavio je za The Guardian da ne želi da učestvuje u žestokoj javnoj raspravi, ali tvrdi da su osnovni principi njegovog programa u potpunosti usklađeni sa evropskim stavovima.

Istovremeno, izvori iz Sarajeva navode da je Nemačka kao kompromis predložila danskog diplomatu Petera Serensena, nekadašnjeg specijalnog predstavnika Evropske unije u Sarajevu.

Visoki zvaničnici Evropske unije u Briselu saglasili su se sa Vašingtonom da Luis Kriš privremeno preuzme funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika. Takvo rešenje dodatno jača američku poziciju ukoliko u naredne dve sedmice ne bude postignut konačan dogovor o Šmitovom nasledniku.

Spor između nekadašnjih saveznika pokazuje koliko politički sistem Bosne i Hercegovine i dalje određuju posledice rata iz perioda 1992–1995. Dejtonski mirovni sporazum, postignut uz posredovanje SAD krajem 1995. godine, zaustavio je rat u kojem je poginulo oko 100.000 ljudi, ali je istovremeno učvrstio etničke podele i podelio zemlju na Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku.

Tada je uspostavljena i institucija visokog predstavnika sa širokim ovlašćenjima za nadzor sprovođenja Dejtonskog sporazuma i podsticanje etničke integracije, ali zemlja i dalje ostaje duboko podeljena.

Prethodni visoki predstavnici uglavnom su oprezno koristili svoja ovlašćenja, dok je Kristijan Šmit prošle godine intervenisao protiv Milorada Dodika, što je dovelo do njegovog političkog poraza u septembru prošle godine.

Ubrzo potom administracija Donalda Trampa ukinula je sankcije koje je administracija Džoa Bajdena uvela Dodiku i njegovim saradnicima. Nakon posete Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, Dodik je podržao izgradnju Južne gasne interkonekcije.

Prema tekstu, preostale prepreke realizaciji tog projekta ostali su prigovori Evropske unije i činjenica da bi približno trećina gasovoda prolazila kroz državno zemljište. Pitanje vlasništva nad zemljištem, šumama i drugim resursima ostalo je jedno od nerešenih pitanja još od završetka rata, dok Milorad Dodik smatra da imovina pod kontrolom Republike Srpske treba da pripadne tom entitetu, a ne državi Bosni i Hercegovini.

Jedan od scenarija o kojem, prema navodima zvaničnika iz Sarajeva, postoji razmišljanje jeste da bi Antonio Zanardi Landi, ukoliko bude imenovan za visokog predstavnika, mogao da donese poseban zakon kojim bi državna imovina bila podeljena između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, čime bi izgradnja gasovoda bila znatno olakšana.

Sjedinjene Države su uoči sednice PIC-a upozorile da bi mogle da preispitaju svoju ulogu u sadašnjem međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini ukoliko Landi ne bude imenovan na tu funkciju.