Mnogi levičarsko orijentisani ljudi smatraju da su trenutni nemiri u SAD-u spontana pobuna protiv policijskog nasilja, sistemskog rasizma i istorije progona i eksploatacije crnaca i Indijanaca, itd.
Što se tiče nasilja, pljačke i nereda – ili su opravdani kao rezultat nekakvog pravednog gneva ili su za to okrivljeni “infiltratori”.
Da li verujete u ovo: Svi oni koji su mislili da milijardere baš briga za siromašne i potlačene, ispostavilo se da nije tako : smatrali smo ih zlim a ispostavilo se da postoje ljubazni, vrlo principijelni bogataši, koji brinu o nepravdi i slobodi i koji se zaista osećaju loše, za sve nepravde koje su učinjene crncima!
[adsenseyu1]
Da li zaista verujete u to? Naravno da ne!
Upravo njihove korporacije su imale najviše koristi od svih nejednakosti, nepravdi, nasilja i ratova i bilo bi zaista smešno pomisliti da su te korporacije i njihovi izvršni direktori odjednom postali savesni.
Korporacije se vrte oko novca. Da, ponekad korporacije pokušavaju da predstave „ljudsko lice“, ali ovo nije ništa drugo nego marketinški trik koji je namenjen stvaranju lojalnosti potrošača. Sada ne treba da verujemo ni na sekundu da mega korporacije očekuju da zarade mnogo od podržavanja nereda, barem ne na direktan način. Niti da ove korporacije pokušavaju da pokažu empatiju zato što se plaše bojkota crnih potrošača.
Pa ako ne novac – šta je onda u pitanju? Moć.
Naime, duboka država SAD-a očigledno je očajna u želji da se oslobodi Trampa (i to ne iz pravih razloga, kojih ima dosta).
Puno je znakova koji ilustruju da Tramp čak gubi kontrolu nad izvršnom vlašću, uključujući i sekretara Espera koji se suprotstavlja Trampu oko onoga što je ključno pitanje – obnove zakona i reda – ili američki ambasador u Južnoj Koreji izražavajući podršku BLM-u. Nepotrebno je reći da su pro-demokratski neoliberali odmah počeli da sanjaju i pozivaju na vojni revolt protiv Trampa.
[adsenseyu4]
Na kraju, ali ne najmanje bitno, sada imamo „slobodnu zonu“ u Sijetlu, zloglasnu autonomnu zonu Kapitol Hila, „CHAZ“ zvanu „CHOP“, gde je, između ostalog, belcima rečeno da daju 10 dolara crncima. To znači da, sve dok zakon i red ne budu vraćeni u sadašnji CHAZ, Sjedinjene Države su izgubile suverenitet nad delom jednog svog grada. To je „trn u oku“ za bilo kog predsednika SAD-a koji je, na kraju krajeva, vođa izvršne vlasti i vrhovni komandant vojske koja bi trebalo (teorijski samo, naravno) da brani SAD od svih neprijatelja .
Šta sve ove situacije imaju zajedničko?
Dizajnirane su tako da pokažu kako je Tramp izgubio kontrolu nad državom i da su svi dobri i pristojni ljudi sada ujedinjeni protiv njega. Međutim, postoji nekoliko glavnih problema u vezi sa ovim planom.
Kao prvo, ovo je sve potpuno ilegalno. Ono što je počelo kao običan protest, sada se otvoreno pretvara u pobunu.
Drugi veliki problem ovog plana je taj što se oslanja na tzv. „koaliciju manjina“ kako bi se postigao cilj, dakle ignorisanje volje većine ljudi. To može izazvati još veće nasilje i haos.
[adsenseyu1]
Zatim, tu je problem „Golem / Frankeštajn“: mnogo je lakše zapaliti masu, nego je zadržati ili suzbiti. Nensi Pelosi je možda toliko glupa da pomisli kako ona i njena grupa mogu da kontrolišu simpatije Raz Simonea, ali istorija pokazuje da kada država odbaci svoj monopol nad nasiljem, nastaje anarhija.
Uzgred, ovdje je važno napomenuti da se Tramp, bar do sada, nije „upecao“ i nije upotrebio savezne snage za ponovno uspostavljanje reda i zakona u Sijetlu, Atlanti ili negde drugde.
Važno je shvatiti da bi oslobađanje takozvanog CHAZ-a moglo rezultirati krvoprolićem (čini se da u CHAZ-u ima dosta oružja) i da demokrate sanjaju da ga optuže za krvoproliće. Izgleda da je Trampova strategija, bar do sada, dozvolila da se nastavi bezakonje i za to optuži demokrate.
Iako Trumpova strategija ima smisla, ona je i sama po sebi veoma opasna, jer pokazuje da država ne može ponovo da uspostavi zakon i red.
Konačno, ova strategija zbacivanja Trampa putem bezakonja i anarhije mogla bi uveliko da doprinese raspadu Sjedinjenih Država, ako ne „de jure“, onda bar „de facto“. Kako?
[adsenseyu4]
Kao prvo, Sjedinjene Države su velika država, ne samo u pogledu geografske veličine, već i u društveno-ekonomskom, pa čak i kulturnom pogledu. Neke američke države imaju veliki broj afroamerikanaca, druge mnogo manje. Ali svi uglavnom gledaju iste medije. Što znači da kada, recimo, u Los Anđelesu ili Baltimoru bukte protesti, ljudi koji žive u državama poput Montane ili Dakote smatraju da je njihova zemlja ta koja je ugrožena.
Isto se odnosi na različite lokacije u bilo kojoj državi. Uzmimo za primer Kaliforniju, za koju mnogi smatraju da je veoma liberalna, progresivna. Pa, to može biti tačno za mnoge gradove u Kaliforniji, ali čim uđete u ruralnu Kaliforniju, preovlađujuća kultura se prilično dramatično menja. Ista urbana i ruralna dihotomija postoji i u mnogim drugim državama, uključujući Floridu.
Rizik je ovde sledeći: neki delovi Sjedinjenih Država mogu se srušiti i postati zone potpunog bezakonja, dok će drugi preduzeti sve mere potrebne da zaštite sebe i svoj način života.
To ne znači da će se SAD kao zemlja raspasti u nekoliko država, ali to znači da bi se različiti delovi zemlje mogli samostalno suočiti sa krizom, pa čak i sa direktnim kršenjem američkih zakona. Kada se to dogodi, siromaštvo i nasilje obično naglo porastu.
Nesporno je da je veliki deo američke vladajuće klase odlučio da podrži pokret BLM i nerede koje on podstiče. Nadalje, ove američke vladajuće klase instrumentalizovale su te nerede u transparentan pokušaj da se spreči ponovni izbor Trampa u novembru.
I baš kao što republikanci uništavaju anglocionističko carstvo na međunarodnoj sceni, tako su i demokrati uništavali Sjedinjene Države iznutra.
Daleko od toga da je u pitanju prava „Narodna revolucija“, pokret BLM predstavlja oruđe u rukama jedne frakcije američke duboke države protiv druge frakcije. Mnogi Trampovi kandidati počeli su već da ga izdaju i napuštaju ono što vide kao potopljeni brod.
Deluje da je Tramp previše slab i prevelika kukavica da bi se borio sa svojim političkim neprijateljima. Istorija, međutim, pokazuje da politički vakuum ne može trajati veoma dugo.
U Rusiji je haos trajao od februara do novembra 1917. godine, kada su boljševici (koji su bili relativno mala stranka) lako preuzeli vlast i, nakon krvavog građanskog rata, obnovili svoju verziju reda i zakona.
Još uvek ne vidimo građanski rat u SAD-u, ali neka vrsta državnog udara je, izgleda, realna mogućnost.
Ovo je posebno tačno imajući u vidu da većina demokrata nikada neće prihvatiti Trampov ponovni izbor, dok većina republikanaca nikad neće prihvatiti Bajdenovo predsedavanje.
Webtribune.rs
