Koliko ste samo puta bili u prilici da kažete „Kako je mali ovaj svet!“! Slučajno, na potpuno neočekivanom mestu upoznate nekog ko se zna sa nekim koga znate vi! Ili već neka od sličnih varijanti!
Teorija kaže da bilo koje dve osobe na svetu mogu da stupe međusobno u kontakt preko najviše pet poznanika.
Vi znate nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna… recimo Baraka Obamu, Stinga ili Moniku Beluči!
[adsenseyu1]
Ova teorija se zove teorija „šest stepeni razdvajanja“ ili „teorija malog sveta“. Za ovaj koncept sam prvi put čuo pre nekoliko godina, čitajući dramu američkog pisca Džona Gvera (John Guare) koja se zove upravo „Šest stepeni razdvajanja“ (Six degrees of separation).
Bazirana na ideji da su bilo koja dva pojedinca na svetu međusobno povezana preko najviše pet drugih osoba, ova drama je napisana 1990., a tri godine kasnije je po motivima drame snimljen i istoimeni film sa Vil Smitom i Donaldom Saterlendom.
Ovaj koncept, pun mogućnosti, naravno nije promakao ni Dž. Dž. Abramsu koji je umešao svoje prste u seriju “Šest stepeni” (Six Degrees) koja istražuje ovu ideju. Nažalost, snimljena je samo jedna sezona od 13 epizoda koje su emitovane 2006. godine.
Iako je Gverova drama najviše doprinela popularizaciji ove teorije, a pogotovu samog naziva „šest stepeni razdvajanja“, sam koncept je mnogo stariji i seže čak do 1929.godine kada je poznati mađarski pisac Friđeš Karinti (Frigyes Karinthy) objavio zbirku kratkih priča „Sve je različito“ među kojima se nalazila i priča „Lanci“ (ili „Karike“) u kojoj su postavljeni temelji ovog koncepta.
Iako mnogi tvrde da je ovaj koncept samo urbani akademski mit, proteklih decenija sprovedeno je nekoliko istraživanja koja su eksperimentalnim putem potvrdila teoriju šest stepeni. Prvi među njima bio je sociolog sa Univerziteta Hardvard Stenli Milgrim.
[adsenseyu4]
On je 1967. slučajno odabranim osobama podelio identična pisma koja su trebali da pošalju izvesnom berzanskom posredniku, a da su znali samo njegovo ime, zanimanje i grubo određen položaj.
Ukoliko ga nisu lično poznavali, ispitanici su trebali da pismo pošalju osobi koju znaju, a za koju smatraju da bi mogla nešto više znati o njemu, kako bi ta osoba, po istom principu prosledila pismo.
Pretpostavka je bila da će pismo do svog konačnog odrediša proći na desetine ili stotine koraka, ali se ispostavilo da je za to u proseku bilo potrebno samo šest koraka, ili tzv. stepeni.
„Rimejk“ Milgramovog istraživanja je izveden 2001. godine kada je profesor Dankan Vots sa Univerziteta Kolumbija pokrenuo eksperiment na internetu u kome je 48.000 ljudi iz 157 zemalja trebalo da pošalje mejl nekoj od 19 ciljanih osoba, među kojima su na primer bili profesor na Univerzitetu Kornel, policajac iz Australije ili inspektor arhiva u Estoniji.
Istraživanje je pokazalo da je učesnicima bilo potrebno u proseku pet do sedam, dakle oko šest koraka da mejl dostave traženoj osobi.
[adsenseyu1]
Da li onda postoji neki zakon prirode na osnovu kog se sama priroda organizuje i na osnovu kog funkcioniše? Ovo pitanje je osnova interesovanja naučnika za proučavanje funkcionisanja povezanih, mrežnih sistema, bilo da je u pitanju društvo, naš organizam ili internet!
Internet? Da, ukoliko vas je ova priča podsetila na zajedničke „frendove“ na fejsbuku – u pravu ste! Upravo je ova teorija u osnovi društvenih mreža. Ovaj koncept je prerastao okvire akademskog i filozofskog razmišljanja i uveliko se nastanio u popularnoj kulturi.
Ovome je pre svega doprineo razvoj interneta. Istraživanje iz 2007. je pokazalo da je prosečna razdvojenost na Microsoft Messanger-u 6.6 stepeni, dok je aplikacija na Fejsbuku „Six degrees“ koja je ukinuta 2009. pokazivala da je među skoro šest miliona korisnika ove aplikacije prosečna razdvojenost 5.73 stepena.
Najnovija istraživanja Fejsbuka tvrde da se ovaj broj smanjio na 4.74.
Šest stepeni Kevina Bejkona
Gledajući film „Footloose“ grupa studenata sa Olbrajt Koledža u Pensilvaniji je 1994. došla na ideju da se poigra sa ovim konceptom.
Koliko koraka/stepeni je neki, bilo koji (Holivudski) glumac udaljen od Kevina Bejkona? Stepen ili kariku između glumaca ovoga puta nije činilo međusobno poznanstvo, već uloge u istom filmu ili reklami.
Ovi studenti su se pismom obratili poznatom voditelju emisije „Daily Show“ Džonu Stujartu iznoseći mu tezu da je Bejkon u centru univerzuma zabave. Stujart ih je pozvao u emisiju i, kako kažu, ostalo je istorija!
Kevin Bejkon je prihvatio ovu igru i odlučio da njenu popularnost pametno iskoristi. Januara 2007. pokrenuo je sajt SixDegrees.org koji formiranjem humanitarnih društvenih mreža sakuplja onlajn donacije u humanitarne svrhe.
13. septembra prošle godine Google je pokrenuo novu zabavnu aplikaciju pod nazivom „Bacon number“. Ovaj Guglov kalkulator će vam izračunati koliko je stepeni bilo koji glumac na svetu udaljen od Bejkona. Potrebno je samo ukucati „Bacon number“ i ime glumca!
Magazin „Nedeljnik“ je, pišući o pokretanju ove Guglove aplikacije, proverio da je Bejkonov broj Bate Živojinovića 2, a Ljubiše Samardžića 3! Karika našim glumcima je, naravno, Rade Šerbedžija!
Eto, ukoliko želite, poigrajte se se Bejkonovim brojem, ali imajte na umu kada sledeći put u nekoj situaciji kažete (sebi) kako je mali ovaj svet još nešto:
Godine koje nam predstoje će verovatno pokazati jedan paradoks: sve smo povezaniji, što smo više usamljeniji i otuđeni!
(paradoksija.blogspot.rs)
