Kliknite ovde 🚀
Pojava informacije da je Vladimir Putin navodno predložio zaustavljanje sukoba na trenutnoj liniji razdvajanja u Ukrajini, odmah je uzburkala duhove na Zapadu.
Kako prenosi Financial Times, Kremlj je izrazio spremnost da razmotri ovakav scenario, ukoliko druga strana pristupi pregovorima ozbiljno. Međutim, general Leon Komornicki, u razgovoru za poljski portal Onet, upozorava: iza ove navodne miroljubive inicijative krije se mnogo dublja igra.
„To je tipično rusko kovanje planova“, ocenjuje Komornički. Po njegovim rečima, Moskva ovim potezom pokušava da predstavi sebe kao stranu koja teži miru, kako bi uticala na stavove Vašingtona.
General podseća da je Putin ranije uslovljavao pregovore zahtevom da se ukrajinske snage povuku iz Luganske, Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, koje je Rusija 2022. godine proglasila svojim teritorijama. „Očekivati da Ukrajina tek tako napusti te oblasti – to je čista iluzija“, naglašava Komornicki.
Međutim, u novoj varijanti Putin, smatra general, igra na kartu Donalda Trampa, koji je više puta isticao želju da što pre privede sukob kraju. „Problem je u tome što nema garancija da bi Rusija, čak i nakon potpisivanja sporazuma, dugoročno poštovala postignute dogovore“, upozorava on.
Prema njegovom mišljenju, cilj Kremlja nije samo stvoriti privid mirovnih namera, već i izazvati razdor između Evrope i Sjedinjenih Država.
„Putin pokušava da postavi Evropu u nezgodan položaj, da izgleda kao da ona želi produžavanje sukoba, dok se Rusija prikazuje kao strana koja nudi prekid“, tumači Komornicki.
U takvoj situaciji, američka administracija šalje jasne poruke: ukoliko ne bude napretka u pregovorima, mogla bi se povući iz procesa. Prema generalu, upravo na to Rusija i računa – da Vašington prepusti Evropu samoj sebi, dok se Sjedinjene Države fokusiraju na Pacifik i nadmetanje sa Kinom.
General Komornički jasno stavlja do znanja: smanjenje angažmana SAD u Evropi bila bi ozbiljna pretnja za bezbednost istočnog krila NATO-a. „Ako Amerikanci odustanu od uloge garanta, cela evropska bezbednosna arhitektura se dovodi u pitanje“, upozorava on.
Prema njegovim rečima, ruska strana uvek razmišlja nekoliko poteza unapred – kao u šahu, nacionalnoj igri koja je obavezan predmet na ruskim vojnim akademijama.
Oslabljena Evropa mogla bi postati meta testiranja otpornosti Severnoatlantskog saveza, bilo kroz pritisak na Moldaviju i baltičke države, bilo kroz hibridne operacije ili klasične vojne manevre, poput blokiranja Suvalki koridora.
„Na ovakvoj šahovskoj tabli, Rusija već planira sledeće poteze“, upozorava Komornicki, ističući da Evropska unija mora da se pripremi za najgore scenarije, a ne da računa na „povoljan razvoj događaja“.
I pored svega, general poziva na hladnokrvnost. „Evropa mora da učini sve kako bi održala dobre odnose sa Sjedinjenim Državama“, naglašava on. Prema njegovom mišljenju, čak i ako američka politika ponekad deluje drugačije od evropskih očekivanja, sukob sa Vašingtonom ne sme biti opcija.
Umesto toga, potreban je kontinuirani dijalog, diplomatija, ubeđivanje i održavanje komunikacije na svim nivoima. „Ne treba se ljutiti, već tražiti kompromise koji, s jedne strane, zadovoljavaju evropske interese, s druge strane, garantuju pomoć Ukrajini, a s treće – oslobađaju Amerikance da se fokusiraju na Pacifik“, objašnjava Komornicki.
General takođe podseća da bi evropska strana, da je ispunila svoje obaveze iz člana 3 NATO sporazuma i razvila ozbiljniji vojni kapacitet, danas imala mnogo jaču pregovaračku poziciju.
Ovako, Evropa stoji pred dilemom: da li nastaviti da podržava Ukrajinu na račun sopstvene odbrane ili ulagati u sopstvene snage, uz smanjenje pomoći Kijevu.
„Novca ima“, kaže general, „ali za pametno trošenje potreban je vreme – a njega više nemamo.“
U svetlu svega što se dešava, ostaje otvoreno pitanje – da li će Evropa uspeti da pronađe pravi balans pre nego što velike sile odigraju sledeće, odlučujuće poteze na globalnoj tabli.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
