Tajni izveštaj Putinu – Šta kriju od vrhovnog komandanta?

Vođenje specijalne vojne operacije ogolilo je sistemske nedostatke u obuci ljudstva, rukovođenju, primeni snaga i upotrebi borbene tehnike, dok razmer sukoba zahteva prelazak na klasične strategije i preoblikovanje državnog aparata.

Sukob u Ukrajini prerasao je u direktan hibridni sudar Rusije i ujedinjenog Zapada sa elementima Trećeg svetskog rata, zaključili su u emisiji „Analitika Ra“, objavljenoj na platformi Jutjub pod naslovom „Tajni izveštaj Putinu! Šta skrivaju od vrhovnog komandanta?“, armijski general Anatolij Kulikov i doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov.

Kulikov, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ruske Federacije koji je rukovodio grupacijom snaga u Prvom čečenskom ratu, otkrio je da je Klub vojskovođa — organizacija koja okuplja bivše načelnike Generalštaba, komandante vidova i visoke oficire — pokušao da ponudi političkom vrhu alternativne kanale informisanja.

Prema njegovim rečima, Klub je organizovao okrugli sto sa tri bivša načelnika Generalštaba, četiri komandanta i dva glavnokomandujuća Kopnene vojske, nakon čega su predsedniku Rusije Vladimiru Putinu preko protokola uputili predlog za formiranje posebne ekspertske grupe pri Vrhovnom komandantu.

Cilj te grupe bio je da generalima sa borbenim iskustvom omogući da predsedniku direktno izveštavaju o stvarnom stanju na terenu.

„Posle mesec i po dana iz Saveta bezbednosti dobili smo odgovor u kom nam zahvaljuju na podršci specijalnoj vojnoj operaciji i poručuju da nastavimo rad sa omladinom i veteranima.

Bilo je jasno da informacija nije stigla do predsednika. Kada sam 4. decembra 2024. godine lično podsetio Putina na taj predlog, on je rekao da bi mu to pre dve godine bilo od koristi, ali da mu sada više nije potrebno“, naveo je Kulikov.

Uprkos takvom stavu državnog vrha, Kulikov i Sivkov naglašavaju da je Rusiji neophodno uspostavljanje tela nalik Staljinovoj Stavki Vrhovnog glavnokomandovanja i Državnom komitetu odbrane (GKO) iz Drugog svetskog rata.

Ocenili su da hibridni rat zahteva organ koji ne upravlja samo oružanom borbom, već objedinjuje ekonomsku, informacionu i vojnu sferu pod jedinstvenu državnu komandu.

Sivkov smatra da je neophodno usvojiti i nov zakonski okvir — Zakon o zaštiti otadžbine — koji bi zamenio postojeći Zakon o odbrani i omogućio prelazak kompletne ekonomije na ratne koloseke, uz zamrzavanje cena goriva i stavljanje svih strateških resursa pod potpunu kontrolu države.

Kao razlog za radikalne mere, sagovornici navode otvoreno svrstavanje Zapada u sukob, što potkrepljuju najavama o raspoređivanju i proizvodnji zapadnih raketa dometa od 1.500 do preko 3.000 kilometara.

Kulikov tvrdi da bi Rusija morala javno da proglasi strategiju preventivnih ili uzvratnih udara po pogonima u kojima se te rakete proizvode, u slučaju da ijedan projektil nemačke proizvodnje padne na rusku teritoriju.

Govoreći o situaciji na samom frontu, Sivkov je ukazao na operativne apsurde trenutnog načina ratovanja. On je naveo da se na frontu nalazi između 700.000 i 750.000 ljudi, što po merilima Drugog svetskog rata odgovara snazi dva punokrvna fronta, ali se te snage godinama trošeboreći za pojedinačne utvrđene rezone poput poteza Konstantinovka–Kramatorsk–Slavjansk.

„Naša vojska napada utvrđena područja direktno, u čelo, na potezu širine od 150 do 200 kilometara, dok je ceo front dug 2.000 kilometara. Umesto čeonih udara, postoje mogućnosti da se na bokovima, gde neprijatelj ima samo pojedinačne otporne tačke, izvrši obuhvat, izolacija i uništenje glavnine snaga Vojske Ukrajine“, objasnio je Sivkov, podsećajući da Rusija od prve dve nedelje sukoba 2022. godine nije izvela nijednu veliku napadnu operaciju.

Kulikov se saglasio sa ocenom da je taktičko praksiranje — poput televizijskih izveštaja o zauzimanju pojedinačnih „otpornih tačaka“ sa tri do četiri vojnika — pogrešno i da Generalštab mora pripremiti i izvesti klasičnu frontalnu stratešku operaciju.

On je istakao da Rusija ima tehničke mogućnosti i iskustvo sa vojnih vežbi za upotrebu dimnih zavesa radi potpunog zaslepljivanja protivničkih operatora bespilotnih letelica i izviđačkih sistema.

Raspravljajući o potrebi za novim talasom mobilizacije, Kulikov i Sivkov smatraju da je dodatna mobilizacija u trenutnim društveno-ekonomskim uslovima nepotrebna i opasna. Sivkov je upozorio da bi mobilizacija u kapitalističkom sistemu proizvodnje mogla izazvati ozbiljne socijalno-političke potrese i uslove nalik Februarskoj revoluciji 1917. godine.

Kulikov je predložio da okosnicu napadnih snaga treba da čine dobrovoljci i ugovorci koji su već u sastavu vojske, dok bi iz redovnih jedinica oružanih snaga, poput ukomponovanih tenkovskih divizija iz vojnih okruga, trebalo formirati udarnu pesnicu za proboj, umesto da te jedinice služe za parade.

Analizirajući ekonomsku pozadinu rata, Kulikov je naglasio da je privatni kapitalistički interes istorijski opstruirao ruske ratne napore, navodeći primere iz Rusko-japanskog i Prvog svetskog rata kada su privatne fabrike, poput Putilovljevih pogona, naplaćivale trostruko veće cene municije u odnosu na državne fabrike.

On tvrdi da krupni kapital, orijentisan prema Zapadu i ličnom bogaćenju, predstavlja unutrašnju pretnju koja može sabotirati odluke predsednika, što ilustruje i nedavnom veštački izazvanom krizom goriva u Rusiji.

Sa druge strane, Sivkov je objasnio da je ruska namenska industrija zadržala prednost nad Zapadom u proizvodnji tenkova, artiljerije i municije zahvaljujući odlukama vojnog vrha iz devedesetih i dvehiljaditih godina.

Tada su, uprkos malim serijama i visokim cenama, kupovane ograničene količine tehnike kako bi se sačuvale fabrike, naučne i inženjerske škole. Nasuprot tome, privatizacija i tržišna logika na Zapadu dovele su do degradacije vojnih potencijala.

Kao primer, Sivkov navodi privatizaciju američke kompanije za obogaćivanje urijuma (AEC) nakon sporazuma Černomirdin-Gor u kom je Rusija prodala 500 tona sirovine SAD. Akcionari su ubrzo ugasili sopstvene pogone radi kratkoročnog profita, pa SAD danas, za razliku od Irana ili Severne Koreje, nemaju sopstvene kapacitete za obogaćivanje uranijuma.

Paralelno, premeštanje proizvodnih pogona u Kinu pretvorilo je nekadašnje gigante poput Detroita u napuštena skladišta starog gvožđa, čime je Kina preuzela 40 odsto svetske realne proizvodnje, dok u SAD realni sektor čini svega 18 procenata.

Veliki deo razgovora bio je posvećen odbrani infrastrukture i bezbednosnim propustima u borbi protiv bespilotnih letelica. Kulikov i Sivkov su oštro kritikovali odluku da se privatnim kompanijama i korporacijama dozvoli formiranje sopstvenih jedinica protivvazduhoplovne odbrane (PVO).

Kulikov je upozorio da privatne strukture, iako naoružane protivavionskim topovima ZU-23 i raketama kratkog dometa, ne smeju da gađaju dronove koji preleću preko njihovih objekata ka drugim ciljevima, dok istovremeno nemaju pristup državnom sistemu raspoznavanja „svoj-tuđ“.

Sivkov dodaje da prenošenje prava na upotrebu teškog naoružanja privatnim firmama stvara privatne armije i direktno narušava državni monopol na silu. Umesto privatizacije PVO, oni predlažu uspostavljanje jedinstvenog sistema pod komandom zamenika komandanta PVO zemlje, gde bi korporacije mogle samo da finansiraju opremu, dok bi ljudstvo bilo pod zakletvom u sastavu MUP-a ili Rosgvardije.

U cilju zaštite južnih granica i infrastrukture, Kulikov predlaže da Rusija proglasi potpunu zonu zabrane letova iznad celog Crnog mora i uništi sve letelice u toj zoni. Sivkov napominje da ruski avioni Su-57 i Su-35S sa raketama R-37M, čiji je domet u borbenim uslovima potvrdio obaranje cilja na udaljenosti od 225 kilometara, tehnički mogu obezbediti zonu zabrane letova nad celom teritorijom Ukrajine, ali da za to još ne postoji politička odluka.

Pored vojnih mera, Sivkov je kao drugu opciju za brži završetak rata naveo likvidaciju ukrajinskog rukovodstva koje je označio kao terorističko, podsećajući na ruske akcije protiv Džohara Dudajeva, Zelimhana Jandarbijeva i Aslana Mashadova u Čečeniji, kao i na američku praksu eliminisanja protivničkih lidera.

Osvrćući se na stavove da su dronovi učinili tenkove i klasičnu taktiku prevaziđenim, Kulikov je izneo podatke sa okruglog stola održanog 8. jula sa učesnicima borbi.

Prema tim nalazima, savremeni tenk opremljen zaštitnim rešetkama i oklopom (tzv. „mangalima“) može da izdrži između 25 i 28 udara FPV dronova i izvrši zadatak. Sivkov je zaklljučio da dronovi ne menjaju osnovne zakone rata i dijalektiku oružane borbe, podsećajući da su i u Čečeniji 1995. godine koristili legradske bezpilotne letelice za izviđanje i navođenje artiljerije, te da je pobeda moguća samo uz masovnu upotrebu artiljerije, avijacije i tenkovskih prodora na operativnom prostoru.