Od pre 12 sati, rusko vazduhoplovstvo je započelo svoju vazdušnu kampanju nad terorističkim uporištima u Idlibu, nakon izuzetno uspešne diplomatske i medijske kampanje za dobijanje podrške od neophodnih saveznika, kao i endemski kolebljivih država poput Turske.
U ovom članku koji se mora pročitati, Bentli objašnjava, između ostalog, da se u ovom trenutku suočavamo sa mogućnošću sveukupnog rata na tri istovremena fronta.
Konačno oslobođenje Idliba može videti zajednički napor sa strane američke duboke države da ponovo pritisne Donbas. Ruski mediji su detaljno izveštavali o obnovi ukrajinske vojske, koja je ranije obrisana u Debaltsevu.
[adsenseyu1]
Ukrajinski vojni lideri, iako sa neslaganjem, izrazili su nezdravo visok stepen preteranog poverenja u svoju vojsku.
Što se tiče uključivanja KRPF-a u opozicioni protest o kom se govori u nastavku, CSS ima odvojenu analizu koju nije podelio sa Bentlijem, ali su njegova rezonovanja ipak dobro artikulisana i, na osnovu njegovih prethodnih prognoza i analiza, zahtevaju razmatranje i poštovanje.
Sledi analiza Rasela Bentlija koja se nalazi u njegovoj novoj knjizi a koju prenosi Fortruss.
*
Donbas
Situacija u Dobasu ostaje napeta. Naša vojska ostaje jaka i kohezivna, spremna za sve što dolazi, ali politička situacija je u previranju, i trenutno je vrlo nestabilna. Izbori su još uvek zakazani za novembar.
Od ubistva Aleksandra Zaharčenka nedavno, vojne jedinice u Republikama su na velikom oprezu. Informacije o pojačanju od 12.000 vojnika ukrajinske vojske, zajedno sa otvoreno nacističkim Pukom Azov, kao i NATO vojnicima, instruktorima i komandantima koji se kreću u oblast Marijupolja, predstavljaju razlog za ozbiljnu zabrinutost.
Provokacije ukrajinskih jedinica duž čitavog Fronta nastavljaju da eskaliraju, naročito upotreba snajpera protiv linije fronta novoruskih vojnika i artiljerije i zapaljivih sredstava protiv civila u oblastima linije fronta.
Ja ne tvrdim da imam bilo kakve “insajderske informacije“ osim onoga što su mi rekli moji prijatelji i drugovi koji trenutno služe na Frontu, i ono što mogu pratiti iz prve ruke oko Donjecka. Ali, nagomilavanje u Marijupolju mi je čudno iz nekoliko razloga.
Prvo, ne postoji ništa vredno, strateški, vojno ili čak ekonomski, između Marijupolja i Donjecka. Postoje samo dva glavna puta između Marijupolja i Donjecka, a jedan od njih je već na teritoriji ukropa. Uz izuzetak nekoliko malih sela, oblast između Marijupolja i Donjecka je poljoprivredno zemljište i šume.
[adsenseyu1]
Drugo, ukropski napad na Donjeck iz Marijupolja bi podrazumevao napredak od 100km na otvorenom, duž jednog loše održavanog puta, ali zasigurno sa dobrom odbranom (od strane vojske DNR-a), od kojih bi gotovo svi bili na 20 km od ruske granice. Ako bi Rusija odgovorila artiljerijom na ovaj napad, ona bi mogla da obriše čitavu napadačku silu ukropa bez potrebe da uopšte pređe granicu. (Sećate li se Debaltseva?)
Dakle, po mom mišljenju, nagomilavanje u Marijupolju je ili trik da se DNR posveti radnoj snazi i resursima kako bi odbranili nekoliko malih sela i pozicije odbrane, ili provokacija da pokušaju da uvuku Ruse u to da se otvoreno vojno uključe na DNR (“ukrajinsku“) teritoriju.
A – Najjužnije odbrambene pozicije DNR-a u Širokinu
B – Glavni granični prelaz DNR/RF u Uspenki
Crvena linija – Kontaktna linija UAF-a i LDPR-a
Siva linija – ruska granica
Zlatne linije – glavni putevi
Skala – I ————————I = 50 km
Vojska ukropa drži položaje na samom obodu svih većih gradova Republike – Donjeck, Lugansk, Makejevka, Jasinuvata i Gorlovka. Centar grada Donjeck, gde sam ja trenutno, je na manje od 10 km od položaja ukropa, koji su takođe snažno ojačani tokom proteklih meseci. Isto važi i za druge gradove.
Zašto bi ukropi sprovodili veliki napad na 100 km otvorene zemlje, kada bi oni, ukoliko se probiju kroz naše položaje linije fronta, bukvalno mogli biti u centru naših velikih (i strateških) gradova za sat ili dva?
Američka vojska je ta koja kontroliše i upravlja ukrajinskim oružanim snagama, i stoga će UAF biti iskorišćene za ostvarivanje američkih strateških ciljeva, a ne ukrajinskih taktičkih ciljeva. Ukrajinski građanski rat je oduvek bio posrednički rad koji su vodile SAD protiv Rusije.
Glavni cilj je oduvek bio da se ujedini svetsko mišljenje protiv ruske “agresije,“ kako bi se opravdao nastavak i eskalacija ekonomskog, informativnog i vojnog rata protiv Rusije od strane NATO-a i zapadnih sila. Napad na glavne gradove Republika će ukropima omogućiti da se zaštite od ruske artiljerije i vazdušnih napada, koristeći civilno stanovnišvo kao ljudski štit, čak i kada počnu operacije “čišćenja“ i “kažnjavanja“ protiv tih civila.
Vojne operacije u urbanim sredinama su veoma destruktivne i dugotrajne, što SAD-u i Ukrajini obezbeđuje vreme da upućuju “humanitarne“ pozive za direktno vojno angažovanje NATO-a ili UN-a u Ukrajini. Ruska intervencija protiv ukropskih zverstava će biti okarakterisana kao “agresija“ protiv Ukrajine. Kako se bitke za gradove vuku, ajnzacgrupe ukropa će moći da okruže i istrebe mnoge od onih koje vide kao potencijalni otpor unutar Republika.
Verujem da će plan napada SAD-a i ukropa započeti lažnim napadom iz Marijupolja, koji će ili odmah odvući Rusiju direktno u rat, ili će zahtevati vojni odgovor od strane snaga DNR-a, što će našu vojsku postaviti na otvoreno, duž istog puta, koji je takođe u dometu ukropske atiljerije.
Ako Rusija odgovori, napadačke sile ukropa se mogu povući nazad na odbrambene pozicije u Marijupolju, kao rezerve, a glavna ofanziva će početi protiv naših gradova, u kom slučaju će blizina našim civilima omogućiti napadačima neku zaštitu od ruske odmazde.
Ako Rusija ne odgovori artiljerijskim napadima iz okvira svojih granica ili direktnom vojnom akcijom unutar Republika, DNR će biti primorana da se suprotstavi napadačkoj sili ukropa koristeći vojsku i opremu izvučene sa naših već brojčano nadmašenih odbrambenih linija. Što ponovo olakšava napad ukropa na srca naših gusto naseljenih gradova.
Očigledno taktičko rešenje je ogroman preventivni napad od strane LDPR-a i ruskih snaga, pre početka ofanzive ukropa. Kombinovane snage Rusije i Republika su sposobne da eliminišu vojnu pretnju ukrajinske vojske u roku od nekoliko dana, ako ne i sati. Ali to ima ozbiljne strateške i političke posledice koje je nemoguće u potpunosti izračunati. I pored toga, Vladimir Putin je ljudima u Donbasu dao reč da će “Rusija uvek biti uz vas,“ i kako je naučio kao dete ulicama Lenjingrada: “Ako je borba neizbežna, bolje je udariti prvi.“ Ljudi Donbasa veruju Putinu, i slažemo se.
Sirija
Situacija u Siriji nastavlja da eskalira i ide ka ili konačnoj eliminaciji ISIS terorista koji imaju podršku SAD-a, ili ka mnogo većoj vatri. SAA i rusko vazduhoplovstvo su ignorisali Trampovo “upozorenje“ da ne napadaju konačno uporište terorista u Idlibu, a pomorsko suprotstavljanje u Istočnom Sredozemnom moru se takođe nastavlja.
I Sirija i Donbas su tačke usijanja linije fronta u istom ratu, i ako se jedna zapali, druga će uslediti odmah za njom. Kako SAD zapravo nemaju nikakvo pravno ili političko pravo da okupiraju ili napadnu Siriju u ruske odbrambene sile tamo, razumo je očekivati da vojni napad u Donbasu prethodi konfrontaciji u Siriji između zapadnih sila i Rusije. To će Zapadu dati šansu da pokuša da izazove svetsko javno mnjenje da podrži vojnu konfrontaciju sa Rusijom u Ukrajini i Siriji, uz lažnu vest o “ruskoj agresiji.“
Ako greškom ili namerno, stvari u sirijskoj zoni eskaliraju sa bilo koje strane, to će biti “zeleno svetlo“ za vojni napad ukropa na Donbas, što će primorati Rusiju da odmah uđe u rat na dva fronta. Ali verujem da će plan zapadnih gospodara Ukrajine započeti u Donbasu kao izgvor za eskalaciju u Siriji.
Trenutni obaveštajni podaci DNR-a (koji su vrlo dobri) ukazuju na to da će ofanziva ukropa započeti 14. septembra.
To je za manje od nedelju dana od danas. Označite svoj kalendar, i pripremite se. Sada je očigledno da je Tramp samo još jedan alat, voljan da započne svetski rat u cilju održavanja američkog imperijalizma, usaglašen sa drugim kolonijalnim silama, posebno Velikom Britanijom i Izraelom, zajedno sa svojim NATO pristalicama.
Sada je kasno da se nadamo bilo kakvim značajnim protestima, a još manje bilo kakvom stvarnom otporu, od strane kukavičkih i građana ovih režima kojima su isprani mozgovi.
Oni ne mogu i neće zaustaviti svoje ratoborne gospodare od toga da započnu ovaj rat, i biće na Rusiji i njenim saveznicima da ga okončaju. Svim sredstvima. Kako važi sa Siriju, tako važi i za Donbas, a kako sam rekao 2015. godine, “Kako važi za Donbas, tako važi i za svet.“
Ruska Federacija
U slučaju neuspeha vojne opcije i neuspeha da se svetsko mišljenje okrene protiv Rusije i ka podršci svetskom ratu protiv Rusije, imperijalistički režimi sada sprovode “meku silu“ protiv Putina i RF-a u obliku rasprostranjenih protesta protiv Medvedevog kliše predloga za podizanje starosne granice za penziju (“reforma o penzijama“) u Rusiji. Ovi protesti su doveli do uličnih protesta i značajnog smanjenja javne podrške Putinu, u ključnom trenutku.
Ovo pitanje je diverzija – do sada starosna granica za penzionisanje nije podizana – Plan je da se godine postepeno podižu sa 60 na 65 muškarce, i sa 55 na 63 za žene. Ali, sam predlog ovakvog plana, zasnovanog na ekonomskoj stvarnosti smanjenog broja radnika i sve većeg broja penzionera, već je prouzrokovao manje ali značajne proteste na nivou cele nacije, pod vođstvom izdajnika koji imaju podršku zapada, poput Alekseja Navalnija i Igora Girkina, zajedno sa ruskim nacionalistima, pa čak i ruskom komunističkom partijom.
To što Navalni i Girkin podržavaju protest bi trebalo, samo po sebi, da bude dovoljno da uveri čak i najneobrazovanije ruske građane u njihovo izdajstvo, i to je tužan i opasan dan kada su takozvani “ruski nacionalisti“ previše zaglupljeni da shvate da ove proteste organizuju i podstiču najgori neprijatelji Rusije.
To da je KPRF (Komunistička partija Ruske Federacije) cinično promovisala protest kako bi pokušala da poveća sopstvenu beznačajnu podršku naroda na račun Putinove vlade je izdaja ne samo Rusije, već i istorije i komunističkih principa.
Dugo sam smatrao da je KPRF irelevantna i impotentna organizacija čije unutrašnje kontradikcije, loše liderstvo i samouslužni oportunizam postavljaju nekada veliku Partiju na periferiju ruske politike i ostavljaju je nedostojnom poverenja ili poštovanja. I ja ovo kažem kao komunista.
Umesto da ovi protesti dobiju ikakvu realnu političku podršku za KPRF, njihova saradnja sa izdajnicima kao što su Navalni i Girkin će, a svakako i treba, biti poslednji ekser na sanduku njihovog političkog stava.
To su “komunisti“ poput Gorbačova i Jeljcina, a ne komunisti kao što su Lenjin i Staljin ili komunisti Crvene armije koji su spasili i oslobodili Rusiju i svet od fašizma pre 75 godina.
Podsticanje i promovisanje ovih protesta predstavlja bednu izdaju u vreme kada su Ruska Federacija i njena budućnost pod opsadom i u opasnosti, slično onome sa čime su se Rusi i SSSR suočili 1939. godine.
To takođe, sa strane pogođenih penzionera, nije ništa bolje nego sebična idiotarija. Oni bi trebalo da pitaju svoje vršnjake u Libiji, Siriji i Ukrajini kako su se završili slični protesti, proizvedeni od strane sličnih zapadnjačkih izajnika. Sejanje neslaganja u Rusiji danas će ih dovesti do toga da uživaju u istoj penziji koju uživaju penzioneri u Libiji i Ukrajini.
Možda bi neko trebao da ih informiše, jer se oni bune protiv svoje vlade zbog predloga da se njihova starosna granica podigne sa 63 na 65, da je danas u “bogatoj i slobodnoj“ Americi starosna granica trenutno 66, sa planovima da se podigne čak i više.
Oni bi takođe trebalo da budu svesni da je sistem socijalnog osiguranja u SAD bankrotirao, bez nade da će zapravo pokriti dug koji duguju ljudima koji su u fond uplaćivali deo svojih plata tokom svog radnog veka.
Fond koji je opljačkan od strane Bila Klintona 1990-ih godina, prebačen je u generalni fond, gde je ukraden i proćerdan, i zamenjen bezvrednim IOU. Oni u Rusiji koji se pridružuju ovim protestima nisu ništa bolji od budala i izdajnika koji su protestovali na Mejdanu u Kijevu pre četiri godine, i ne shvataju da ako nastave, i oni će propatiti istu sudbinu.
Rečeno je da su tri najveća lidera ruskog naroda imala ime “Vladimir.“ Vladimir Veliki, koji je osnovao Rusiju pre hiljadu godina, Vladimir Lenjin, koji je osnovao Sovjetski Savez pre sto godina, i Vladmir Putin koji je spasio savremenu Rusiju od ambisa, pre deset godina. Slažem se.
U Rusiji nema drugog čoveka koji bi mogao voditi i zaštiti ruski narod bolje od, ili čak i upola dobro, kao Vladimir Putin. Protestovati protiv njega sada je najgluplja, izdajnička i opasna stvar koju ruski građani mogu učiniti.
A ako je zvrka oko “reforme o penzijama“ zaista toliko važna, postoji razumno rešenje, koje se već primenjuje, i ne ugrožava politčku stabilnost Ruske Federacije, i doneće otvoren, iskren i demokratski odgovor na pitanje o penzijama. Суть времени, pokret Suština vremena u Rusiji, već je počeo sa prikupljanjem potpisa za peticiju da se pitanje o penzijama stavi na glasanje na referendumu na nivou cele nacije. Šta bi moglo biti više demokratsko, otvoreno i fer nego to? To je zaista savršeno rešenje, i trebalo bi da podrži (i potpiše!) svaki patriotski Rus koji ima imalo razuma.
Ova peticija, zahvaljujući Sergeju Kurgiljanu i Суть времени, već cirkuliše. Ako ne uspeju da prikupe potreban broj potpisa, to će dokazati da je pitanje o penzijama manji problem, i da su protesti prenaduvani stranim neprijateljima i domaćim izdajnicima koji nastavljaju sa sopstevnim ciljevima, koji su podsticanje protesta i razdor u Rusiji, i zapravo nemaju nikakve veze sa pitanjem penzija.
Ako skupe potreban broj potpisa, biće stavljeno na glasanje, i svi Rusi mogu da odluče. U svakom slučaju, peticija i naknadni mogući referendum osporavaju sve dodatne proteste po tom pitanju.
Svi dodatni protesti na ulicama, kada postoji razumna, efikasna i mirna alternativa, dokazuju da je svako ko učestvuje u tim protestima, bilo zbog zlobe ili gluposti ili čak samo kratkovidog ličnog interesa, istinska opasnost za budućnost Rusije, u onome što je već vrlo opasno vreme. I sa njima treba postupati shodno tome.
Webtribune.rs
