Najave iz Berlina o slanju moćnih raketa u pravcu Kijeva postale su politička konstanta, ali se ispod površine priče krije nešto drugo – nova strategija, možda i pokušaj da se izbegne direktno uključivanje.
id=“160134″]
Umesto očekivanih krstarećih raketa Taurus, Nemačka je rešila da zaigra drugačiju igru – onu u kojoj proizvodnja prelazi na ukrajinsko tlo. I to uz pomoć saveznika.
Novi kancelar Nemačke, Fridrih Merc – naslednik i Angele Merkel i Ofa Šolca, i po tonu i po stilu, najavio je „nemačko-ukrajinsko dalekometno oružje“ koje bi uskoro moglo biti viđeno na ukrajinskom ratištu.
Međutim, kako navodi vojni analitičar Ilja Kramnik sa diskusije u IMEMO RAN, taj plan nosi više problema nego koristi – i za Berlin, i za Kijev.
id=“160690″]
Od 2022. do danas, Nemačka je proširivala vrstu oružja koje šalje Ukrajini, ali Taurus rakete – krstareće oružje sa dometom od oko 560 kilometara – i dalje nisu isporučene. Iako su slične britansko-francuskim Storm Shadow/SCALP raketama, Taursi imaju ozbiljniji udarni kapacitet: preciznu infracrvenu navigaciju i tandemsku bojevu glavu za proboj bunkera i utvrđenja.
Ima ih u nemačkom arsenalu oko 300, uz dodatke u Španiji (43) i Južnoj Koreji (267), dok se Švedska priprema za nabavku. Ipak, ni 50 komada – koliko bi Nemačka eventualno mogla da izdvoji – ne bi promenilo tok dešavanja, kaže Kramnik.
Razlog? Nisu ukrajinske letelice kompatibilne. A za integraciju na F-16 ili preostale Su-24 bilo bi potrebno 6 do 8 meseci – i to uz obavezno političko i tehničko učešće nemačkih stručnjaka. Tu se, međutim, ulazi u vrlo osetljivu zonu: direktna podrška u programiranju misija bi zahtevala zeleno svetlo Bundestaga. Bez toga – ustavna kriza.
id=“160691″]
A ako bi se Berlin odlučio da učestvuje „ispod žita“, usledile bi procurele informacije i političke posledice. Nemački sistem ne trpi tajne. Zbog toga, uprkos Mercaovoj ranijoj kritici Šolca zbog, kako je tvrdio, nedovoljne pomoći Ukrajini, nova vlada nije prešla granicu koju je postavio prethodnik.
Na sastanku sa Zelenskim 28. maja, nije objavljena isporuka Taursa. Umesto toga, usledila je objava – potpisan je memorandum o zajedničkoj proizvodnji dalekometnog oružja u Ukrajini.
Ministar odbrane Boris Pistorijus odmah je pojasnio: Nemačka će finansirati proizvodnju, a prvi primerci bi mogli biti gotovi za nekoliko nedelja.
id=“251732″]
Kramnik u tom kontekstu vidi dva moguća scenarija: razvoj domaćih dalekometnih dronova koje Kijev već koristi za udare duboko na teritoriji Rusije, ili unapređenu verziju ukrajinske rakete „Neptun“ – koja u osnovnoj varijanti ima domet od 300 km, dok se radi na verziji koja bi mogla dosegnuti i do 1000 km.
Ipak, sve to zvuči više kao politička poruka nego kao ozbiljna vojna pomoć. Ni dronovi ni nove rakete neće imati kapacitet da promene ravnotežu – osim ako se proizvodnja ne uveća stotinama puta.
A to, realno gledano, nije izvodljivo u kratkom roku. Pogotovo ako se uzmu u obzir infrastruktura, bezbednosni izazovi i zavisnost od zapadnih komponenti.
id=“251734″]
Na kraju, sve se vraća na ono što Kramnik suštinski poručuje: Berlin želi da pokaže podršku Kijevu, ali bez direktnog angažovanja koji bi mogao izazvati teže posledice. Jer, ako bi Rusija novu inicijativu tumačila kao učešće NATO-a, rizik eskalacije bi porastao višestruko.
U toj računici, Nemačka, umesto benefita, može dobiti samo političke i bezbednosne glavobolje. I zato ova „zamena“ za Taurs deluje više kao izlazna strategija, nego kao prava podrška.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
id=“251719″]
id=“156431″]
id=“156562″]
