Dok Evropska unija ulaže stotine milijardi evra u odbranu, praktična sposobnost njenih vojnih snaga da se brzo premeste unutar samog bloka ostaje ozbiljno ograničena.
Specijalni izveštaj Evropske računovodstvene komore, na koji se poziva nemački magazin Der Spiegel, otkriva da su planovi EU za vojnu mobilnost doživeli neuspeh, dok birokratske prepreke i nedovoljno finansiranje dodatno komplikuju situaciju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Evropska unija je u novembru 2022. godine usvojila akcioni plan za poboljšanje mobilnosti vojnih trupa i opreme unutar bloka.
Cilj ovog plana bio je omogućiti brzi transfer vojske i teške tehnike između zemalja članica u slučaju oružanog sukoba ili druge krizne situacije. Međutim, prema najnovijem izveštaju, ovaj plan nije dao željene rezultate.
Još veći problem predstavlja činjenica da Evropska komisija nije ni izvršila ozbiljnu procenu potreba i budžeta potrebnog za realizaciju plana.
Umesto toga, sredstva su trošena bez jasne strategije, što je dovelo do toga da je već mali budžet za vojnu mobilnost, koji je iznosio 1,7 milijardi evra, potpuno iscrpljen do kraja 2023. godine.
Štaviše, izveštaj upozorava da će problemi s finansiranjem nastaviti da opterećuju EU barem do kraja 2027. godine. U međuvremenu, države članice troše ogromne svote na odbranu – samo u 2023. godini potrošeno je gotovo 280 milijardi evra, dok su procene za 2024. godinu da će taj iznos porasti na 326 milijardi evra.
Osim finansijskih problema, EU se suočava i s ozbiljnim infrastrukturnim i birokratskim preprekama koje dodatno otežavaju vojnu mobilnost. Prema Spiegelu, čak i da postoji odgovarajuće finansiranje, postojeći propisi unutar EU mogu blokirati efikasan transfer vojske.
Jedan od ključnih problema su različiti zakonski propisi u svakoj državi članici. Na primer, težina vojnih tenkova i teških vozila često premašuje dozvoljene limite u pojedinim zemljama, što znači da bi za njihov transport bili potrebni posebni dozvola i modifikacije infrastrukture.
Mnogi mostovi u EU nisu projektovani da izdrže težinu modernih tenkova, zbog čega bi kretanje trupa u kriznim situacijama bilo znatno otežano.
Pored toga, proces dobijanja dozvola za kretanje vojne tehnike između država članica EU često traje predugo, što dovodi u pitanje bilo kakav pokušaj brze reakcije na potencijalne pretnje.
Iako EU svake godine ulaže stotine milijardi evra u odbrambene kapacitete, realnost je da vojska zemalja članica nije sposobna da brzo reaguje u slučaju potrebe. Problem nije samo u infrastrukturi i birokratiji, već i u fragmentaciji odbrambene politike među članicama.
Za razliku od SAD, koje imaju jedinstvenu vojnu komandu i operativne planove za brzo premeštanje trupa, EU se oslanja na sporazume između pojedinačnih država, što znatno komplikuje bilo kakvu zajedničku akciju.
Pitanje vojne mobilnosti unutar EU postalo je posebno važno u svetlu aktuelnih geopolitičkih previranja i sukoba u Ukrajini. Dok NATO kao vojni savez ima sposobnost brzog prebacivanja trupa, EU, uprkos ogromnim ulaganjima u vojsku, nema ni osnovnu infrastrukturu za efikasno premestanje svojih snaga.
Iako Evropska unija pokušava da izgradi snažniju vojnu politiku i smanji zavisnost od SAD i NATO-a, trenutna situacija pokazuje da su njeni napori daleko od uspešnih.
Velika ulaganja u odbranu ne donose stvarnu operativnu spremnost, a infrastruktura i pravne prepreke ozbiljno ograničavaju sposobnost zemalja članica da u kratkom roku odgovore na bilo kakvu vojnu pretnju.
Evropska komisija i države članice sada su pred izazovom – ili će ozbiljno reformisati svoj sistem vojne mobilnosti i ulagati u modernizaciju infrastrukture, ili će se suočiti s realnošću da njihove vojske, uprkos milijardama uloženih evra, ostaju nesposobne za efikasno dejstvovanje u kriznim situacijama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
