Šokantno otkriće: Hitler je u stvari bio britanski agent i uspeo je da pobegne iz bunkera

fhdwiuzhcddsljcn

Novi dokumenti pronađeni u Štabu bezbednosne službe otkrivaju da je Hitler u stvari bio britanski agent. Dokumenti uključuju svedočenja obaveštajnih agenata u penziji koja su sama po sebi veoma ubedljiv dokaz.

Adolf Hitler je bio u Engleskoj od 1912. do 1913. godine, što je navela njegova snaja u svojoj knjizi: „Memoari Bridžet Hitler“ iz 1979. godine. Istoričari i biografi su potpuno ignorisali ovu činjenicu.

Hitler je od februara do novembra 1912. godine obučavan u Britanskoj vojnoj školi za psihološke operacije u Tavistoku u Devonu i u Irskoj. Njegova snaja je navela da je izgledao potpuno drugačije kada je posetio nju i njenu porodicu posle toga.

Ova činjenica bi mogla da objasni mnoge neočekivane događaje u Drugom svetskom ratu. Na primer, zašto je Hitler dozvolio da 335.000 savezničkih vojnika pobegne nakon bitke u Dankirku?

Nacistički trijumf u februaru 1940. godine je bio kao završetak prve runde. Britanci nisu nameravali da završe meč tako brzo, niti da puste naciste da pobede.

Na leto 1940. godine, kada su nacisti kontrolisali Evropu i kada je Velika Britanija bila u teškoj situaciji, šef nacističke obaveštajne službe Abver, admiral Vilhelm Kanaris, rekao je rumunskom ministru spoljnih poslova, Mikaelu Sturdži, da ostane neutralan pošto Engleska „treba da dobije rat“. On je isto poručio i španskom diktatoru Franku.

To može objasniti zašto se Hitler, arhineprijatelj jevrejskih banaka, pravio kao da nije znao da Rotšildi kontrolišu Englesku i Ameriku, iako su to svi znali.

Njegova prva meta je u tom slučaju trebalo da bude Engleska.

To objašnjava:

  1. Zašto je Hitler mogao da se prošri na Rajnsku oblast bez straha od posledica.
  2. Zašto je nacističku ratnu mašinu finansirala Banka Engleske.
  3. Zašto Hitler nije zatvorio Mediteran kod Gibraltara.
  4. Zašto je španski diktator Franko ostao neutralan, iako je imao veći dug prema fašistima pošto su mu pomogli da dobije građanski rat.
  5. Zašto štab I.G. Farben-a u Frankfurtu nikada nije bombardovan. Kasnije je postao štab CIA-e.

Sve to objašnjava zašto se Hitler vodio smešnom rasnom politikom umesto da se potrudio da dobije rat. Mogao je da uključi na milione Slovena (i još više Jevreja) kako bi savladao Rusiju. Umesto toga, on se upustio u borbu koju nije mogao da dobije.

 

Nameće se pitanje zašto nacisti nisu shvatili da su njihove komunikacije presretnute i zašto Hitler nije osvojio naftna polja Rusije i Bliskog istoka kada je imao priliku?

Hitlerov deda je u stvari bio Lajonel Nejtan Rotšild, a Hitlerova baba je bila Marija Šikelgruber, žena koja je radila kao služavka u zamku Rotšildovih u Beču, pri čemu je njegov otac Aloaz začet prilikom silovanja služavke. Rotšildovi su mogli da sklapaju brakove samo u okviru šire porodice, tako da su im vanbračna deca služila kao anonimni agenti.

Hitlerova baba je dobila dečiji dodatak od jevrejskog biznismena koji je verovatno bio posrednik.

Rotšildov sin Aloaz Hitler je oženio svoju nećaku Klaru, Hitlerovu majku. Njegov otac je bio ohol, a njegova majka se trudila da ga zaštiti. Hitler je postao siromašan kada je njegova majka umrla u njegovoj 18. godini, te je počeo da živi u jednom hostelu za muškarce, koji je bio okupljalište za homoseksualce.

Hitler se vratio u Nemačku iz Engleske u maju 1913. godine, prijavivši se u nemačku vojsku. On je za vreme Prvog svetskog rata služio kao kurir i Englezi su ga hapsili dva puta. Njega su oba puta poštedeli smrtne kazne. Zašto?

ahitler_image9_crop

Postoji još jedno važno pitanje na koje niko nema odgovor.

Zašto ne postoji nijedna slika Adolfa Hitlera iz vremena kada je bio u Beču? Hitler je napisao da je u to vreme bio veoma siromašan:

„Godine 1909. i 1910. počeo sam nezavisno da radim kao crtač i slikar vodenim bojama. Bilo je teško zaraditi za život, ali imao sam dovoljno da preživim. Više nisam bio toliko umoran uveče i postao sam gospodar svog vremena“ (Hitler, Mein Kampf, strana 34).

Adolf i njegov polubrat su 1909. godine otputovali u Irsku. Njegov polubrat Aloaz je radio kao konobar u Šelburn hotelu u Dablinu.

Tada je Bridžet upoznala Aloaza, kojim je bila potpuno oduševljena. Oni su 12. marta 1911. pobegli u London. Devet meseci kasnije su dobili sina.

Da li je njihov brak zapravo bio paravan za Hitlerov program obuke?

Hitler je do novembra 1913. godine naučio tečno da govori engleski, završivši svoju obuku. Velika Britanija je bila svesna da je svetski rat neizbežan i da mora iskoristiti nemačke državljane poput Adolfa u slučaju da izbije rat.

Hitler-1914

„Adolf je bio sa nama od novembra 1912. godine do aprila 1913. godine. On je bio veoma čudan gost. Obično je spavao u svom krevetu, sve vreme. Pomislila sam da je bolestan. Aloaz je činio sve da mu pomogne, ali Adolf je bio jako teška osoba. Verujem da bi ostao i duže kod nas da smo ga ohrabrivali da ostane“ (Bridžet Hitler, Memoari, strana 28).

Adolf je napustio Englesku i otišao za Minhen u maju 1913. godine, dok se njegov brat Aloaz preselio u Berlin iduće godine, bez Bridžet i njihovog sina.

Adolf je došao tik pred početak Prvog svetskog rata. On je bio jedan od hiljade špijuna koje je Britanska bezbednosna služba poslala u Nemačku kako bi se pripremili za konflikt.

Brak Aloaza Hitlera je bio samo paravan za Adolfovu obuku u Engleskoj. Kako bi se ponovo oženio, Aloaz je morao da izrežira svoju smrt.

On nije imao političke ambicije, ali je povlačio veze iza kulisa. Optužen jeza bigamiju, ali su optužbe kasnije povučene.

Hitler je izabran za kancelara Nemačke 1933. godine zahvaljujući Velikoj depresiji i finansijama koje su uložili Rotšildova banka i britanska vlada.

Britanska bezbednosna služba je počela svoje osvajanje Berlina. Otkad je predsednik Vilson osnovao Federalne rezerve 1913. godine, Banka Engleske je imala punu kontrolu nad američkom ekonomijom. Depresija se iz SAD raširila na sve druge države, pri čemu je najviše pogođena bila Nemačka.

Hitlerov plan je bio da postavi pronacističkog vojvodu od Vindzora na engleski tron i da ujedini Veliku Britaniju i Nemačku s ciljem invazije Rusije.

U nacističkoj Nemačkoj se nalazilo nebrojeno mnogo agenata britanske Tajne obaveštajne službe (MI6). Adolf ni u kom smislu nije delovao sam, već je delio vlast sa mnogim agentima.

Admiral Vilhelm Kanaris je bio šef Abvera i MI6 agent. Dokumenti pokazuju da je Kanaris blisko sarađivao sa MI6 dok se planirala Operacija Barbarosa.

Srbi su odložili napad na Rusiju za šest nedelja, ne shvativši da su na taj način sprečili da MI6 pomoću nacističke Nemačke preuzme svet.

Ipak, Hitler je u decembru 1941. godine znao da invazija Rusije neće biti uspešna, zbog čega je proglasio rat protiv SAD kako bi izbegao bes Rusije.

Rusija je oduvek bila meta Velike Britanije, a Hitler je trebao da uradi posao umesto njih i uspeo bi da Srbi nisu nenamerno odložili invaziju.

S početkom aprila 1945. godine, svi planovi Čerčila i MI6 su propali. Umesto da Hitler uđe u Moskvu i proglasi mir sa Velikom Britanijom, Rusi su se spremali da uđu u Berlin.

Špijuni jesu dostojni prezira, ali su na kraju krajeva ljudi. Stoga su Britanci pokrenuli misiju spašavanja Adolfa Hitlera, Eve Braun i Martina Bormana u sklopu supertajne operacije.

Oni su pobegli u Argentinu, završivši na kraju u Španiji, gde ih je čuvao general Franko.

Tim spašavanja su predvodili Ijan Fleming i Kristofer Krejton. Priča o tome da su Hitler i Eva Braun počinili samoubistvo u bunkeru u Berlinu je samo legenda.

Opšteprihvaćena je priča da je Adolf Hitler pucao sebi u glavu 30. aprila 1945. godine u Berlinu. Međutim, ovu priču opovrgava nedavno sprovedena DNK analiza koja je pokazala da lobanja koju su Rusi sačuvali ne pripada Hitleru.

Staljin je znao da je Hitler pobegao, što je i rekao američkom predsedniku na konferenciji u Potsdamu.

Bunker je posedovao tajni prolaz, a Britanci su pomogli Hitleru da se izvuče.

© 2015 Webtribune.rs