Komentarišući amandmane na izveštaj Vladimira Bilčika kojima se traži od vlasti u Srbiji da razjasni afere Jovanjica, Krušik i Telekom, profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić kaže za N1 da u Srbiji postoji „amalgam politike i kriminala“ i da mu je žao „što se te stvari ne rešavaju u zemlji“ već o njima mora da raspravlja Evropski parlament.
Dodaje i da je nezavisnost Kosova rešena 2014. godine. „Kada su Vučić i Dačić potpisali dokument u kojem u jednoj tački piše da će Srbija potpisati s Kosovom sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji.
Oni su tu načisto sa sobom već sedam godina“, kazao je Samardžić u Pressingu. Izrazio je i nadu da će opozicija uspeti da se usaglasi oko platforme za pregovore o izbornim uslovima sa vlastima.
Članovi Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) izglasali su usaglašene, kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji izvestioca EP Vladimira Bilčika. Svih 38 amandmana usvojeno je u obliku u kome su usaglašeni, kao i osnovnih 50 amandmana onako kako su predloženi.
U njima poslanici traže od Srbije do kraja razreši afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, ali i da se „dođe do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu“, osuđuju i traže sankcije za javne napade i govor mržnje sa skupštinske govornice uperene kako prema predsedavajućoj Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EP Tanji Fajon ili drugim evroposlanicima, tako i prema političkim protivnicima, nezavisnim medijima i novinarima, smatrajući to „kršenjem demokratskih praksi i osnovnih demokratskih vrednosti“, pozivaju političke aktere na nastavak međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima.
Srbija je formalno na putu ka EU, kako je to izjavila premijerka Brnabić, ali profesor Samardžić kaže da je vlast veoma osetljiva na kritike.
„I tu svoju osetljivost su do sada iskazivali unutar zemlje. Kad god bi im neko nešto dobronamerno rekao, od opozicije, ili neko drugi, oni su reagovali na to. Sad ta vrsta kritike ide iz EU, i ti amandmani su vrlo eksplicitni, oni prozivaju vlast za odgovornost u aferama poput Jovanjice, Krušika i Telekoma. Meni je žao što se ta stvar ne rešava u zemlji, gde vlada amalgam politike i kriminala, i iz tog kaveza koji su sami sebi napravili ne umeju da izađu“, ocenio je Samardžić.
Samardžić kaže da će amandmani ići na plenum EP-a sredinom marta i misli da će biti i usvojeni, jer je, kako mu se čini, Evropska narodna partija (EEP), čija je SNS članica, odustala od toga da „pokriva nepodopštine SNS-a“.
„Oni su imali običaj da pokrivaju nepodopštine SNS-a, ali su po svoj prilici od toga odustali, pošto su ovo vrlo evidentne činjenice“, kaže Samardžić.
Prema njegovim rečima, Vučić se 2012. godine „presaldumio“ i od antievropejca postao evrofanatik.
„Ali su njegovi rezultati jako loši, te su reakcije iz Evropskog parlamenta očekivane, mada i zakasnele“, naglasio je gost Pressinga.
I dolazimo u situaciju da za vlast u Srbiji, osim medija, opozicije, kritičara, u grupu neprijatelja počne da se svrstava i EU.
„Ja mislim da vlast u Srbiji neće ići toliko daleko sa verbalistikom u vezi sa ovim povodom. Vlast sa Briselom ima neku vrstu, objektivno gledano, to je jedna čarka, doduše dosta ozbiljna, ali ne treba imati sumnju da će čvrste veze Brisela i Beograda ostati dok se ne izruči priznanje nezavisnosti Kosova“, mišljenja je Samardžić.
I teško da će se odustati od toga, dodaje.
Vučić će teško odustati od toga, jer je je preokret 2012. bio bolan za tu stranku. Vučić je odlučio sam za sebe, njega je vezivala ta njegova sloboda da može da uradi šta hoće, ako mu se hoće. I on je video da je Kosovo glavna tema, i postao je pristalica EU. On nema ubeđenje ni u šta, ne veruje ni u Boga, ni u naciju, ni u EU… Sada je stvar i dalje u čvrstom zagrljaju, zbog niti i obećanja koja ga vezuju za Brisel. Neće naglo odustati od toga, ali će mu biti sve veći problem“, navodi Samardžić.
A na pitanje da li smo u realnom životu odustali od EU, kaže:
„Teško je to reći. Naime, ako bi oni kriterijumi za pristupanje bili oslobođeni naslage visoke politike, mi bismo tačno znali, na osnovu njihovih merila, da li ih mi ispunjavamo ili ne. Ali, problem je što je EU još uvek u kritičnoj situciji, one finansijske su bile najveće, trajale su pet, šest godina… Kasnije i migracije i pandemija, takođe su pokazale slabost sistema. EU zbog tih razloga ne može više da se širi. Sada i da se Švajcarska kandiduje, EU je ne bi primila“, ocenjuje profesor FPN-a.
On kaže da prema Zapadnom Balkanu postoji taktika EU.
„Prema Srbiji posebno, kao da se sve odvija normalno… Tu je neka čvrsta veza, i niti će se EU raspasti, niti će odustati od čvrste ruke ka regionu. I tu se Vučić dobro snalazi“, kaže Samardžić.
Dodaje i da je EU uverena da drži Vučića „u svojim rukama“.
„Da vide da je Vučić u njihovim rukama, da neće ići na drugu ili treću stranu. To što Srbija ostvaruje dobre odnose s Kinom ili Rusijom, to je jedno popuštanje, jer EU ne može da daje toliko novca drugima, da pomaže na druge strane, tako da je prinudjena da ostavi Srbiji manevarski prostor i ka istoku“, rekao je Samardžić.
Samardžić, koji je smatran za evroskeptika, kaže da on govori o tome da Srbija ne može da postavlja uslove Briselu, ali da može da ga pita da li je to dobar put i da ponudi alternativu ako nije.
„Sve vreme dok sam bio vidjen kao evroskeptik, govorio sam da nije stav da Srbija traži drugačiji put. Ali, taj model o pridruživanju EU, on ne radi, u glavnoj stvari – uspostavljanju slobodne zone EU i Srbije, ne može da ostvari… On je pravljen pre 13 godina i ta dinamika se izgubila, ne daje rezultate koje bi trebalo da da za pristupanje“, tvrdi Samardžić.
Srbija, dodaje, treba diferencijalni pristup sa Briselom, da se podrži niz sporazuma koji su od koristi i jednoj i drugoj strani. To je, kaže, proglašeno za evroskepticizam.
Vučić je veran, sad su problem Albanci
Komentarišući pitanje Kosova i rezultate poslednjih izbora na Kosovu, Samardžić kaže da taktika lidera Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ne odgovara ni Briselu ni Vašingtonu.
„Kurti je dao nekoliko smelih izjava, da je dijalog sa Beogradom na šestom ili sedmom mestu na njegovoj listi prioriteta, da li je to taktika ili neko neiskustvo političko, ne znam, ali to je nešto što ne odgovara ni Briselu ni Vašingtonu, koji su spremni da se to pitanje reši što pre, misle da stvari klize iz ruku. Taj spor će morati da reše s Kurtijem kako znaju i umeju“, kaže Samardžić.
Predsednik Srbije izjavio je da se u narednom periodu očekuje zajednički pritisak EU i SAD na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Samardžić kaže da su Vučić i Dačić to uradili još 2014. godine.
„Oni su 2014. potpisali dokument u kojem u jednoj tački piše da će Srbija potpisati s Kosovom sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji.To je pravni dokument o međusobnom priznaju, a ova jezička usluga Vučiću je data zato što on nije mogao da funkcioniše ako bi tamo pisalo priznanje. Oni su tu načisto sa sobom već sedam godina, to je rešeno u njihovim glavama. Cela stvar je bila da se nešto dobije, Srbiji je data koncesija ZSO, ali su oni nama predstavili to kao veliki dobitak… I znate kakva je sudbina toga, Kosovo je odbilo, njihov ustavni sud se oglasio i rekao da to nije u skladu sa ustavom Kosova“, naveo je Samardžić.
Pomenuo je i pitanje razgraničenja, koje se takođe pojavilo u jednom trenutku, ali je i ta ideja propala.
„Sad se dešava druga dinamika – Albanci postaju prepreka pregovora, uvode carine od 100 odsto, uvode svoju vojsku. Dolazi do potpune blokade, Vučić je tu lojalan, ne mogu da ga optuže ni za šta, sada su Albanci problem“, rekao je sagovornik N1.
Opozicija i platforma za pregovore o izbornim uslovima
Profesor Samardžić je jedan od pregovarača čije se ime spominje u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o izbornim uslovima. O tome kako teče ovaj proces, kaže:
„Događa se više nego što se vidi. Ja u tome učestvujem na neki ancin, ne mnogo intenzivno, ali pratim ipak stvari. Naime, taj dogovor opozicije ide polako i jako je delikatan. Trebalo je da se raščisti ko učestvuje na strani opozicije, naročito posle izbora, kada su neke stranke opozicije odlučile da izađu na izbore… Sada se stvari vraćaju u prvobitno korito, na jednoj strani su stranke koje su bojkotovale izbore. Ta bojkot opozicija je stekla veliki kredit kod građana zahvaljujući tom bojkotu, ljudi su videli da je priložena žrtva jednom principu, tri ili četiri stranke mogle su da pređu cenzus i uđu u parlament, ali su uložile ime i reč i ostali dosledni do kraja“, izjavio je profesor.
Kako je rekao, zahvaljujući njima imamo celu tu priču oko izbornih uslova.
„Vučić je video koliko je ta bojkot opozicija opasna i spustio je cenzus na tri odsto, učinio je praktično sve da privuče nekoga“, kaže Samardžić i dodaje da su se tako izdvojila dva bloka opozicionih stranaka.
Na pitanje da li će oni moći da sarađuju i dogovore oko platforme za pregovore s vlastima, Samardžić navodi da su te pojedinačne platforme bliske jedne drugima.
„I nisu predmet velikih sporova. Biće završene za šest ili sedam dana, onda će se razgovarati o formatu. Ako se platforma napravi, biće to veliki vetar u leđa, tako da se sve složi do kraja meseca“, kazao je Samardžić.
(N1)
