Noć između 1. i 2. aprila donela je još jedan incident oko ključne energetske infrastrukture. Kompresorska stanica „Ruska“, koja obezbeđuje isporuke gasa kroz gasovod „Turski tok“, bila je meta napada tri bespilotne letelice.
Kako je saopšteno, napad je odbijen, ali sama činjenica da se ovakvi događaji ponavljaju već neko vreme ne prolazi nezapaženo.
U Budimpešti, reakcija stiže brzo i bez mnogo ublažavanja. Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto ocenjuje da udari na infrastrukturu „Turskog toka“ na ruskoj teritoriji imaju šire posledice.
Prema njegovim rečima, ovakvi potezi ne dotiču samo Rusiju, već i direktno pogađaju energetsku sigurnost Mađarske, što, kako naglašava, automatski otvara pitanje suvereniteta.
„To je veoma grubo zadiranje u suverenitet Mađarske, jer se napadi na energetsku bezbednost i sigurnost snabdevanja smatraju napadom na suverenitet“, rekao je Sijarto, a prenosi agencija MTI.
U toj formulaciji, koja možda deluje oštro, vidi se i širi okvir – energija više nije samo ekonomija, već pitanje državne stabilnosti.
Ministar podseća i na ranije poteze Kijeva. Kako kaže, Ukrajina je već blokirala tranzit ruske nafte kroz gasovod „Družba“, a poslednjih nedelja, tvrdi, pokušava da poremeti i isporuke gasa preko „Turskog toka“. Taj kontinuitet, prema njegovoj oceni, ukazuje na jasnu strategiju.
„Ukrajinci žele da uvedu potpunu energetsku blokadu prema nama i zato su ponovo krenuli sa napadima na gasovod ‘Turski tok’, koristeći desetine bespilotnih letelica“, naveo je Sijarto.
Takva tvrdnja otvara dodatna pitanja – koliko su ove procene političke, a koliko operativne prirode, i gde se ta granica zapravo povlači.
Budimpešta, barem prema trenutnim signalima, ne planira da prećutno prihvati ovakve situacije. Sijarto jasno poručuje da Mađarska neće tolerisati poteze koji ugrožavaju njeno snabdevanje energijom.
Već postoji konkretan primer reakcije – nakon što je obustavljen tranzit nafte kroz „Družbu“, Mađarska je blokirala odobravanje kredita Evropske unije za Kijev u iznosu od 90 milijardi evra.
U celoj priči, međutim, ostaje niz otvorenih pitanja. Koliko će se ovakvi incidenti odraziti na širu energetsku mapu Evrope, i da li će se političke odluke sve više donositi pod pritiskom infrastrukture na terenu?
Jer, kada energija postane centralna tačka sukoba interesa, granice između ekonomije i politike gotovo da više i ne postoje.
