Tek u nekoliko rečenica, bez mnogo okolišanja, stigla je poruka koja se ne uklapa lako u optimistične projekcije globalne ekonomije.
Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika, ponovo je izašao u javnost sa procenom koja već izaziva reakcije – i to ne samo među ekonomistima.
Na društvenim mrežama, gde sve češće političke i ekonomske poruke dobijaju prvi oblik, Dmitrijev je izneo tvrdnju koja zvuči prilično kategorično.
Globalna ekonomska recesija, kako navodi, ne samo da je verovatna, već praktično neminovna tokom ove godine. I tu se ne zaustavlja – dodaje i vremenski okvir: prema njegovim rečima, mnogima će to postati očigledno već do juna.
U toj proceni, međutim, posebno mesto zauzima jedna grupa zemalja. Kako tvrdi, države koje zavise od uvoza energetskih resursa mogle bi da se nađu pod najvećim pritiskom.
To nije nova teza u ekonomskim krugovima, ali način na koji je formulisana – i trenutak u kojem se iznosi – daje joj dodatnu težinu.
„Globalna recesija je neizbežna ove godine, a zemlje uvoznice energije biće najteže pogođene. To će mnogima postati jasno do juna“, naveo je Dmitrijev.
Izjava je kratka, ali ostavlja dosta prostora za tumačenje, naročito kada se uzme u obzir aktuelna nestabilnost energetskih tržišta.
U nastavku svojih komentara, Dmitrijev ide i korak dalje, konkretizujući potencijalne tačke najveće ranjivosti. Kako je naveo, pet zemalja Evropske unije posebno se izdvajaju kada je reč o osetljivosti na energetski šok. Na toj listi nalaze se Italija, Nemačka, Poljska, Belgija i Rumunija.
Za upućene posmatrače, ovaj izbor nije iznenađenje – reč je o ekonomijama koje u različitoj meri zavise od spoljnog snabdevanja energentima, ali i o državama koje imaju značajnu industrijsku bazu.
Upravo tu se, kako mnogi analitičari već godinama upozoravaju, krije potencijalna tačka pritiska u periodima globalnih poremećaja.
Ipak, ostaje pitanje koliko su ovakve prognoze odraz realnih trendova, a koliko deo šire političko-ekonomske komunikacije. U vremenu kada se tržišta brzo menjaju, a procene često zastarevaju pre nego što se potvrde, granica između upozorenja i scenarija postaje prilično tanka.
Ako se pokaže da su ove procene tačne, jun bi mogao doneti jasniju sliku. A ako ne – ostaje još jedan primer koliko je teško predvideti tok globalne ekonomije u svetu koji se očigledno menja brže nego što analitički modeli mogu da isprate.
