Kada je postalo jasno da sirijska vlada pod baatističkom vladom i Asadom neće uskoro nigde otići, koalicija “pobunjeničkih pristalica“ je počela da se uključuje. Turska je dala sve od sebe da ovaj nered koji su oni napravili pretvori u priliku kakva bi i trebala da bude.
Rastući razdor koji Turska ima sa SAD u vezi sa namerom da kupi oružani sistem S-400 od Rusije, ne pokazuje znakove jenjavanja.
Ali zašto bi SAD imale problem sa svojim saveznikom i članom NATO-a, zbog nabavljanja ruskog oružja? Zar to ne bi bilo korisno da mogu da vide kako ono radi u probnim uslovima? Da ih uključe u ratne igre? Zar ne bi bilo pametno da pokušaju da ih revidiraju? Zašto se to ne bi dogodilo?
[adsenseyu1]
Zato što Turska nema nameru da pusti SAD da zavire u njihove nove ruske igračke. Sve u svemu, vreme je da shvatimo da Turska više nije zapravo član NATO-a, ne punopravan, objašnjava kolumnista ruskog Fortruss.
Kako izgleda da sam NATO gubi značaj i smisao kao organizacija koja predstavlja zemlje sa čitavim spiskom usklađenih bezbednosnih pitanja, jedno od najvećih obeležja u ovom procesu je tursko postepeno odbacivanje mape NATO-a.
Dakle, kada je ranije ovog meseca turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu osudio Vašington da je “stvaranje krize zapadni stil,“ (govorio je o potezu Sanata da blokiraju isporuke F-35 zbog namere Ankare da kupi ruske sistem vazdušne odbrane S-400), to nije bilo iznenađujuće. Veze između SAD i Turske se nisu sasvim oporavile od američkog očiglednog i neuspešnog pokušaja državnog udara protiv Erdogana. Ovo je zaoštrilo odnose, i nismo videli mnogo toga u smislu zbližavanja.
Još gore, pomoćnik državnog sekretara za evopske i evroazijske poslove Ves Mičel je u utorak izjavio da bi bilo teško obnoviti odnose između SAD i Turske ukoliko oni kupe ruske sisteme vazdušne odbrane S-400. Očekivanim tonom sa mnogo imperijalne oholosti, Mičel je rekao Komitetu za spoljno poslove američkog Senata:
“Jasno smo stavili do znaja, ukoliko Turska kupi S-400… biće posledica. Uvešćemo sanckije u okviru Zakona o suzbijanju američkih protivnika putem sankcija (CAATSA).“
Drugim rečima, američke anti-ruske sankcije će biti nametnute i Turskoj, u pokušaju da se “suprotstave američkim protivnicima.“
Mičel je takođe podsetio svog “saveznika“ da SAD zadržavaju mogućnost da obustave transfer borbenih aviona F-35 Turskoj, zbog problema nacionalne bezbednosti ukoliko Ankara odluči da kupi S-400.
Ali, F-35 je ustvari katastrofalan višenamenski borac, sa beskrajnom listom poznatih problema. Bilo koji od ovih poznatih problema bi, za većinu vojnih odluka oružanih snaga jedna zaista suverene države, bio dovoljan da zamrzne bilo koji potencijalni transfer ili prodaju. Posedovanje ovih precenjenih F-35 je samo po sebi hendikep.
Međutim, u smislu američkog odgovora u ovom konkretnom trenutku, po Mičelovim rečima, izgledi za tursku vojno-industrijsku saradnju sa SAD bi dodatno bili ugroženi ukoliko bi sistemi vazdušne odbrane S-400 bili kupljeni.
Međutim, ovaj sporazum je već dogovoren i još u aprilu prošle godine je ruski državni izvoznik oružja, poznat kao Rsoboronexport, rekao da je Rusija već počela da gradi sisteme S-400 za Tursku.
Taj sporazum između Rusije i Turske je očigledno prouzrokovao neslaganja između Ankare i Vašingtona, pri čemu je on zapretio da će nametnuti sankcije protiv Ankare, jer SAD veruju da je to oružje nekompatibilno sa odbranama NATO-a.
Samo da vidimo da smo dobro ovo razumeli: SAD cene svoj odnos sa Turskom i ne žele da izgube Tursku kao regionalnog partnera. Zato, u odgovoru na tursku diverzifikaciju vojne tehnologije, SAD prete da će je odgurnuti još dalje.
Znači, Turska ne bi trebalo da kupi vrlo korisno i najsavremenije oružje vazdušne odbrane, jer onda SAD neće Turskoj prodati veoma beskorisno i skupo oružje za vazdušni napad.
Skoro kao da SAD nastoje da odgurnu Tursku što je dalje moguće.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
