Moskva je uspela da održi kontakt sa svim stranama u sukobu, čak i pored svog stava protiv podele i ilegalnog stranog prisustva. Trilateralni razgovori Irana, Turske i Rusije dogodili su se u Astani na poziv Moskve.
Putin je uspeo da u Sočiju okupi sirijsku vladu i opozicione grupe kako bi razgovarali o budućnosti Sirije. U Ženevi je Moskva posredovala između Damaska i međunarodne zajednice, štiteći Siriju od beskrupulozne diplomatije SAD-a i drugih sirijskih neprijatelja izveštava Federiko Pjeraćini za strategicculture.
[adsenseyu1]
Turska se sada nalazi u aktivnom dijalogu sa Moskvom i Teheranom. Kako se Ankara suočava sa pogoršanjem odnosa sa Vašingtonom i drugim evropskim prestonicama, Moskva je videla sjajnu priliku da Tursku približi Damasku.
Ruska operacija je komplikovana i zahteva puno strpljenja; ali zahvaljujući pregovorima kojima je posredovala Rusija, zajedno sa hrabrošću sirijskih vojnika, gotovo sva teroristička žarišta po Siriji postepeno su savladana.
Pored provincije Idlib, glavni problem Damaska nalazio se u okupaciji SAD-a na severoistoku zemlje, pod izgovorom zaštite Kurda (SDF) od „Asadovog režima“, kao i da se „bore protiv Daeša“.
Erdogan se trenutno oseća zarobljen, pritisnut ekonomijom koja se urušava, a prete mu i saveznici (kupovinom ruskog sistema S-400 iziritirao je mnoge u Vašingtonu i NATO-u): on očajnički treba da predstavi neku vrstu pobede svojoj bazi.
To je možda glavni razlog koji stoji iza Erdoganove odluke da se preseli u Siriju pod izgovorom da je IPG teroristička organizacija povezana sa PKK – koja nastavlja da stvara tampon zonu na granici između Sirije i Turske i da proglasi “misiju izvršenom”, kako bi povećao rejting popularnosti.
[adsenseyu4]
Tramp takođe treba da predstavi neku vrstu pobede, a koji je bolji način da to učinite nego povlačenjem američkih trupa iz Sirije, prepuštanjem Kurda njihovoj sudbini, tvrdeći pobedu nad Daešom po drugi put poslednjih meseci?
Erdogan i Tramp su takođe razrešili sramotan unutrašnji sukob NATO-a između Turske i SAD, verovatno ponovo uspostavljajući lične odnose.
Sporazum između Kurda (SDF) i Damaska jedini je prirodni zaključak događaja koje Moskva snažno orkestrira. Postavljanje sirijskih i ruskih trupa na granicu sa Turskom predstavlja uvod u ponovno osvajanje celine sirijske teritorije – ishod koji je Kremlj priželjkivao na početku ovog diplomatskog remek-dela.
Vašington i Ankara nikada nisu imali mogućnosti da spreče Damask da ponovo ujedini zemlju. Moskva je pretpostavila da će Vašington i Ankara pre ili kasnije potražiti ispravnu strategiju izlaska, čak i kad su proglasili pobedu svojih baza usled poraza u Siriji. Upravo to su Putin i Lavrov smislili tokom poslednjih nekoliko nedelja, nudeći Trampu i Erdoganu rešenje za svoje sirijske probleme.
Tramp će izjaviti da ima malo interesa za zemlje udaljene 7000 milja od domovine, a Erdogan će potvrditi da granica između Turske i Sirije, koju drži Sirijska arapska vojska, garantuje bezbednost protiv Kurda.
[adsenseyu1]
Putin je bez sumnje savetovao Asada i Kurde da započnu dijalog za ostvarenje zajedničkih interesa Sirije. Bez sumnje bi uverio i Erdogana i Trampa da treba da prihvate ove planove.
Sporazum koji nagrađuje Damask i Moskvu spašava Kurde, a Erdoganu i Trampu ostavlja privid dostojanstva, u situaciji koju je teško objasniti domaćoj ili međunarodnoj publici.
Moskva je započela zajedničke patrole sa Sirijskom arapskom vojskom na granicama sa Turskom u cilju sprečavanja bilo kakvih vojnih sukoba između Ankare i Damaska. Ako Ankara zaustavi svoju vojnu operaciju u narednim danima, Damask će povratiti kontrolu nad naftnim poljima.
Tada će svet biti svedok jednog od najvećih diplomatskih remek-dela ikada zamišljenog za približavanje kraju sedmogodišnjeg sirijskog sukoba.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
