Separatističke vlasti u Prištini više ne kriju svoje namre da nateraju Beograd, po svaku cenu, da prizna nezavisnost Kosova, jednostrano proglašenu 2008. godine.
Posle neuspešnog glasanja za pristupanje Interpolu za Prištinu, “kosovska” vlast odlučila je da poveća za 100% cenu robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine. U isto vreme, “premijer” Kosova Ramuš Haradinaj otvoreno tvrdi da će ovakve “mere” biti na snazi sve dok ne dođe do “normalizacije odnosa” sa Beogradom piše u svojoj analizi poznati ruski analitičar Jelena Guskova.
[adsenseyu1]
Kako je preneto, ovaj dogovor podrazumeva da se ukinu prepreke za pristupanje Kosova NATO, Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji.
Drugim rečima, Beograd mora da direktno ili indirektno prizna Kosovo kao nezavisnu državu.
Pregovori između Beograda i Prištine su stali. Prirodno, razlog, iznad svega, jeste pozicija Prištine. Beograd, od 2000. godine konstantno gubi tle prilikom pregovora. To se završilo potpisivanjem Briselskog sporazuma koji nije bio u interesu Beograda- previše ustupaka napravljeno je za kosovske Albance.
Kada posmatramo iz današnjih događaja, interesuje nas činjenica da je ovaj dogovor napravio granicu između Srbije i Kosova i da je Albancima dozvoljeno da uvode carinu na namirnice prema legislativi koju su predstavili- odnosno, dobili su pravo da donose sopstvene zakone i odluke o naplaćivanju carina.
Beograd im je dao ogromna prava, koja se obično daju nezavisnim državama.
Albanci su ubeđeni da bi uskoro lako mogli doći do nezavisnosti. Ali 2008. godine, njihovi snovi su se raspršili jer nisu dobili nezavisnost. Ipak, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, delovalo je da su nadomak ostvarenja snova: bili su tako blizu ako je verovati dokumentima o nezavinosti.
Baš zato, separatisti ne žure da ispune dogovore koji se tiču kosovskih Srba. Ovo je uzrokovalo veliko neodobravanje i srpske populacije i srpske vlade. Pregovori su se nastavili, ali Srbi su prestali da daju konsenzus.
Nedavno, Beograd je neočekivano počeo da razmišlja o interesima Srba i njihovim pravima na teritoriji Kosova. Ono što imamo danas: Albance koji nisu sposobni da dobiju punu nezavisnost već 10 godina, dok se strpljenje srpske vlade polako gubi, zahtevajući ustupke iz Prištine.
Šta su separatisti preduzeli u ovim uslovima? Deluje kao da su već trebali da nauče tehnike diplomatije ako se već igraju nezavisnosti. Ali oni nastavljaju da koriste svoje uobičajene metode nasilja i provokacije: Ubistvo Olivera Ivanovića, hapšenje srpskih političara na teritoriji Kosova, zastrašivanje, pretnje, demonstrativna poseta Hašima Tačija Severnom Kosovu, gde živi najviše Srba.
Kao što vidimo, nisu u stanju da sprovedu demokratske pregovore i da koriste diplomatske metode. Verujem da je njihov poslednji potez- povećanje carine- takođe deo provokacije.
U jednu ruku, to je podsednik da “izlaze na kraj s situacijom u svojoj zemlji” koja je praktično nezavisna.
S druge strane, u pitanju je politička mera, pokušaj da se osvete Beogradu jer nije priznao ulazak Kosova u Interpol (Albanci veruju da su Srbi preaktivni u odbrani svog položaja).
Iako su još pre dve nedelje podigli cenu carine za 10% ovo nema veze sa Interpolom. Sada preuzete mere uticaće na mirnu populaciju Kosova: kažnjavanje Srba.
Meni deluje da je ova akcija Albanaca preuzeta ne bi li se skrenula pažnja s problema nezavisnosti Kosova. Ipak, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Frederika Mogerini, susrela se s neodobravanjem i veoma „nežno“ predložila je da Albanci povuku svoju odluku.
Reakcija Moskve je bila jasna i nedvosmislena: Ministarstvo za strane poslove veruje da je ovo početak carinskog rata “u liniji s politikom etničkog čišćenja”.
Moskva veruje da EU treba da utiče na kosovsku vlast. Ako procenimo da je povećanje carine za 100%, možemo da pričamo o blokadi trgovine sa Srbijom i BiH. Meni deluje da je ovo nesrečna mera koja će da se proširi, prvenstveno, na populaciju Kosova- i Srba i Albanaca.
Verovatno, ovakav rećim neće dugo trajati; kosovske vlasti će ipak morati da ukinu svoju odluku. A što se tiče odgovora, Srbija takođe ima ideje, ali ih još nije rekla.
Može da blokira puteve, struju, telefone ali ne i više. Aleksandar Vučić je već istakao da Srbija neće prihvatiti ove mere, budući da oni vode u trgovinski, ekonomski i potrošački rat i komplikuju situaciju na Balkanu.
On se nada da će svetski moćnici, s kojima je pregovarao, naći način da pritisnu Kosovo kako bi separatisti odustali. Bilo bi dobro da Rusija i Kina srede ovu situaciju, budući da se Evropa baš i ne bavi ovim pitanjem.
Webtribune.rs
