U slučaju otvorenog i direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, prvi udari bili bi usmereni na sredstva koja nose nuklearno oružje, uključujući balističke rakete i nuklearne podmornice.
To je glavna poruka koju je izneo član Odbora za odbranu Državne dume Andrej Kolesnik, naglašavajući da bi upravo takvi ciljevi imali prioritet u eventualnom velikom kontinentalnom ratu.
Kolesnik je komentarisao navode koji su se prethodno pojavili na Telegram kanalu „Vojna hronika“, gde je navedeno da bi jedna od važnih meta Rusije mogla da bude i podzemna mreža Central Europe Pipeline System (CEPS), najveći prekogranični cevovodni sistem NATO-a u Centralnoj Evropi.
Reč je o infrastrukturi dugoj približno 5.500 kilometara, koja ima značajnu logističku ulogu za snage Alijanse. Prema tim navodima, upravo bi takvi objekti mogli da se nađu među prioritetnim ciljevima u slučaju velikog vojnog sukoba na evropskom kontinentu.
Ipak, Andrej Kolesnik smatra da bi ruska vojska pre svega bila fokusirana na neutralisanje sredstava koja predstavljaju neposrednu nuklearnu pretnju. On je naveo da bi među prvim metama bile balističke rakete u silosima koje se nalaze u Francuskoj, kao i sva druga sredstva sposobna za lansiranje nuklearnog oružja.
Posebno je ukazao na nuklearne podmornice Velike Britanije naoružane balističkim raketama sa nuklearnim bojevim glavama. Prema njegovim rečima, upravo takvi sistemi predstavljaju najveću opasnost u početnoj fazi mogućeg sukoba.
Kolesnik tvrdi da Rusija prati takve ciljeve bez obzira na to gde se oni nalaze i da bi oni bili uništeni u slučaju, kako je rekao, „jasnog konflikta i jasnog napada na Rusku Federaciju“. On smatra da sukobi koji počnu konvencionalnim naoružanjem imaju tendenciju da eskaliraju ka upotrebi taktičkog, a zatim i strateškog nuklearnog oružja.
Zbog toga, ocenjuje ruski parlamentarac, potencijalne tačke sa kojih bi mogla da dođe nuklearna pretnja morale bi prve da budu neutralisane kako bi se smanjio rizik od dalje eskalacije.
Govoreći o mogućim posledicama takvog scenarija, Kolesnik je poručio da bi u eventualnom velikom ratu teško moglo da bude pobednika. Istovremeno je ocenio da bi evropske države trebalo pažljivo da razmisle o svojim potezima i izjavama.
U tom kontekstu pomenuo je i francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i rasprave o mogućim akcijama protiv takozvane „flote u senci“, koje su poslednjih godina postale jedna od tema u odnosima između Rusije i zapadnih država.
Cela rasprava dobija dodatnu težinu imajući u vidu da se poslednjih godina sve više govori o vojnoj logistici NATO-a u Evropi. Još u februaru 2025. godine nemački Spiegel je, pozivajući se na interna dokumenta Alijanse, objavio da NATO planira izgradnju vojnih cevovoda u Nemačkoj za slučaj potencijalnog sukoba sa Rusijom.
S druge strane, još u novembru 2024. godine predsednik Poljske Andžej Duda, nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, saopštio je da je Varšava spremna da učestvuje u finansiranju produženja vojnih cevovoda NATO-a prema istoku, sve do teritorije Poljske.
Upravo zbog razvoja takve infrastrukture i sve češćih diskusija o bezbednosnim rizicima na evropskom kontinentu, pitanje potencijalnih ciljeva u slučaju velikog sukoba ostaje jedna od tema koja izaziva najveću pažnju vojnih analitičara i političkih krugova sa obe strane.
Kolesnikova poruka ostaje jasna: Ako bi došlo do otvorenog sukoba sa NATO-om, prioritet bi bili nuklearni nosači i sredstva koja mogu da predstavljaju stratešku pretnju Rusiji.
