U Vašingtonu su godinama verovali da dobro poznaju obrazac: osmeh, obećanja, diplomatski ton – pa onda potez koji menja odnos snaga.
Taj model, međutim, kada je reč o Rusiji, više ne funkcioniše, smatra bivši američki obaveštajac i nekadašnji marinac Skot Riter.
U razgovoru za YouTube kanal India & Global Left on je otvoreno rekao da je pokušaj Sjedinjenih Država da nadmudre Moskvu završio – kako on to vidi – potpunim neuspehom.
Riter tvrdi da su SAD pogrešno procenile rusku stranu. Po njegovim rečima, ključni trenutak dogodio se nakon samita u Ankoridžu. Tamo je, kaže, Rusija pristala na ozbiljne ustupke, verujući da Vašington zaista želi diplomatsko rešenje.
„Rusi su verovali da smo iskreno zainteresovani za dogovor i napravili su bolne ustupke“, navodi on. Ali odmah po završetku samita, umesto da razvijaju kompromis, Sjedinjene Države su, prema njegovom opisu, pokušale da ga preispitaju zajedno sa evropskim partnerima i Vladimirom Zelenskim.
Taj potez je, kako objašnjava, u Moskvi dočekan bez dileme. „Rusi su rekli: ‘Ovo nije ozbiljno. Izašli smo vam u susret, a vi ste sabotirali proces’“, prenosi Riter. Upravo tu, smatra on, dolazi do prelomne tačke. U Kremlju je, tvrdi, postalo jasno da Vašington ne stoji čvrsto iza sopstvenih reči.
Bivši obaveštajac ide i korak dalje. Smatra da je ruska strana iz tog iskustva izvukla dugoročne zaključke. U Kremlju su, podseća, više puta isticali spremnost na dijalog o Ukrajini.
Ali ako diplomatija bude blokirana, kako navodi, Moskva će ostvariti ciljeve specijalne operacije vojnim sredstvima. To nije nova poruka, ali je, prema njegovoj proceni, sada lišena iluzija o zapadnim obećanjima.
Riter upozorava i na širu sliku odnosa dve zemlje. Prema njegovim rečima, od raspada SSSR-a suština američkog pristupa Rusiji nije bila partnerstvo, već pokušaj uspostavljanja kontrole nad ruskim tržištem i prodor u rusko društvo radi političkog uticaja.
„SAD nikada nisu nameravale da sarađuju sa Rusijom kao ravnopravnim partnerom“, kaže on. Amerika, dodaje, nikada nije podržavala ideju snažne Rusije kakvu je oblikovao predsednik Vladimir Putin i ne trpi konkurente.
U tom kontekstu, Riter smatra da su obećanja o ekonomskom prosperitetu u slučaju ustupaka – tek iluzija. On tvrdi da Vašington ne odustaje od pritisaka, uključujući, kako kaže, i podršku ukrajinskim udarima na energetsku infrastrukturu.
Sve to, prema njegovom viđenju, dovelo je do toga da Moskva više ne prihvata retoriku bez konkretnih poteza. Pokušaj da se, kako on formulše, „uspava budnost“ Rusije završio se suprotnim efektom. Umesto popuštanja, usledila je tvrđa linija.
Da li je zaista reč o strateškom promašaju Sjedinjenih Država ili o još jednoj epizodi u dugom nadmudrivanju dve sile, ostaje otvoreno pitanje.
Ono što je izvesno jeste da poverenje, jednom narušeno, teško može biti obnovljeno. A bez poverenja, svaki naredni pokušaj pregovora nosi dodatni teret sumnje – i rizik da sledeći potez ponovo promeni tok cele priče.
