Najnovija vojno-politička dešavanja u Istočnoj Evropi i duboke unutrašnje promene u Ruskoj Federaciji bile su tema razgovora u kojem je bivši američki obaveštajni oficir Skot Riter izneo detaljnu analizu stanja na terenu, istorijskog konteksta i odbrambenih kapaciteta Moskve.
Izlaganje, objavljeno u video-snimku na platformi Jutjub, osvetljava aspekte hibridnog ratovanja, reforme ruske vojske i strategije u borbi protiv korupcije.
Riter tvrdi da Velika Britanija aktivno sprovodi hibridne napade protiv Rusije, pri čemu su dron akcije na ruske baze, iako izvršene sa ukrajinskim otiskom, zapravo britanski planirane i vođene.
Prema njegovim rečima, napade podvodnim dronovima na rusku „flotu u senci” direktno izvode britanska Specijalna brodska služba i tajna obaveštajna služba MI6. On ocenjuje da je ruski predsednik Vladimir Putin reagovao s frustracijom na ove postupke, ali naglašava da Severnoatlantska alijansa (NATO) u konvencionalnom smislu ne može da učini ništa jer je Rusija spremna za potencijalni sukob.
Kao ključni dokaz ruske vojne moći, Riter navodi podatke o proizvodnji bespilotnih letelica, precizirajući da Rusija proizvodi oko 1.000 dronova dnevno, dok na frontu troši najviše 550 komada.
Preostalih 450 dronova dnevno se akumulira već mesecima, što znači da Ruska Federacija trenutno raspolaže sa minimalno 100.000 dronova koji u svakom trenutku mogu da polete prema Evropi.
U slučaju eskalacije, ruska strategija predviđa lansiranje 30.000 dronova dnevno tokom nedelju dana, odnosno ukupno 210.000 letelica, za šta evropska odbrana nema nikakav odgovor niti adekvatne sisteme protivvazdušne odbrane.
Osvrćući se na izjave zapadnih zvaničnika, Riter je kritikovao tvrdnje francuskog predsednika Emanuela Makrona da u Rusiji nema nezavisnih tela za istragu korupcije i da se o njoj ništa ne čuje.
Bivši obaveštajac je podsetio na javna hapšenja guvernera Kurske oblasti, zamenika ministra odbrane, visokih generala i zamenika guvernera. On je objasnio da je mobilizacija 300.000 ljudi pokrenula revolucionaran unutrašnji proces, jer je država otkrila da su pojedini šefovi vojnih komisija proneverili novac namenjen infrastrukturi, opremi i održavanju naoružanja. Ti zvaničnici su javno uhapšeni, oduzeta su im odlikovanja i sada izdržavaju zatvorske kazne.
Riter navodi da je Putin nasledio korumpiran sistem iz devedesetih godina prošlog veka, koji su Sjedinjene Američke Države i Zapad namerno podržavali kako bi Rusiju lišili bogatstva kroz oligarhijsku privatizaciju državnih preduzeća.
Putin je tada postigao dogovor sa oligarsima da zadrže prihode, ali pod uslovom da plaćaju poreze, zapošljavaju ljude i investiraju unutar zemlje. Kada je Mihail Hodorkovski politički izazvao predsednika, uhapšen je zbog dokazane korupcije, a nakon puštanja na slobodu prešao je u London, gde, prema Riterovim tvrdnjama, danas radi za MI6 i finansira političke operacije protiv Rusije.
Paradoksalno, zapadne sankcije protiv ruskih oligarha na početku trenutnog sukoba Riter opisuje kao „najveći poklon Putinu”, jer je zamrzavanje njihove imovine u inostranstvu prisilio preusmeravanje celokupnog kapitala unutar Rusije, što je pokrenulo ekonomski bum.
Analitičar je podelio i lična iskustva sa svojih nedavnih putovanja u Rusiju, gde je tokom avgusta proveo 14 dana, u oktobru šest, a nedavno još 19 dana. Riter naglašava da probleme ne posmatra kao novinar, već kao obaveštajac – primenom plana upravljanja prikupljanjem podataka, razgovorom sa stručnjacima, ekonomistima, diplomatama i građanima na ulici, kao i analizom zvaničnih dokumenata na ruskom jeziku uz pomoć alata za prevođenje.
Na osnovu tih podataka, on ističe da većina parametara pokazuje stabilnost Rusije, ali priznaje da rat donosi i dugoročno nepovoljne unutrašnje promene, zbog čega Moskva želi odlučan i brz završetak sukoba umesto ulaženja u permanentni rat.
U kontekstu istorijske analize vojne moći, Riter navodi da je ruska vojska bila potpuno slomljena tokom sukoba u Čečeniji, koji je vođen brutalno i bez savremene taktike, što je iniciralo postepeni prelazak sa regrutnog na ugovorni sastav.
Tokom kratkotrajnog rata u Gruziji 2008. godine, koji je počeo napadom snaga Mihaila Sakašvilija na ruski mirovni garnizon u Južnoj Osetiji, Rusija je pobedila zahvaljujući masovnosti. Ipak, ruska komanda je tada bila impresionirana taktičkom spremnošću gruzijske lake pešadije, koju su obučavali američki marinci, što je primoralo Moskvu da započne korenitu reformu vojnog sistema od temelja.
Do 2014. godine reforme nisu bile u potpunosti završene, zbog čega Rusija tada nije bila spremna za masovni konvencionalni rat u Ukrajini. Reakcija u Krimu i Sevastopolju, koji je imao specifičan federalni status pod ruskim zakonom, izvedena je angažovanjem specijalnih jedinica kao odgovor na kretanje ukrajinskih nacionalista.
S druge strane, u Donjecku i Lugansku situacija je rešavana preko paramilitarnih formacija Vagner, koje je organizovao oficir GRU Dmitrij Utkin. Riter podseća da je tokom sukoba kod Debaljceva ukrajinska vojska bila opkoljena, ali je Putin, na apel nemačke kancelarke Angele Merkel, pristao na poštedu tih snaga, što je dovelo do potpisivanja Minskih sporazuma.
Iako je ruska vojska i u 2022. godinu ušla sa problemima mirnodopskog sastava, pretrpevši početne gubitke i zasede od strane borbeno iskusnih ukrajinskih snaga, Riter ističe njenu ekstremno brzu sposobnost adaptacije.
Sistem vojnih akademija omogućava da se lekcije sa fronta trenutno pretvaraju u novu vojnu doktrinu. Kao primer navodi uspeh iz leta 2023. godine, kada je general Romančuk, komandant 58. armije, povučen na Akademiju Generalštaba kako bi potpuno preformulisao rusku odbrambenu doktrinu. Primenom tih novih rešenja na južnom pravcu, ruske snage su u potpunosti neutralisale ukrajinsku kontraofanzivu pripremanu pod nadzorom NATO-a.
Današnja ruska taktika na frontu u potpunosti je napustila strategiju masovnih ljudskih juriša i prešla na strogo kontrolisane jurišne timove od tri, šest ili devet ljudi, čije se kretanje u realnom vremenu koordinira putem bespilotnih letelica iznad njih.
Dok elektronsko ratovanje suzbija ukrajinske odgovore na udaljenosti od 20 kilometara, operacijama u potpunosti dominiraju dronovi. Riter prenosi reči jednog ruskog komandanta dronova koji je priznao da su Ukrajinci u tehničkom smislu izuzetno sposobni, ali da ne mogu da izdrže intenzitet sukoba.
Ruska vojska sada koristi taktičku nadmoć tako što balističke rakete Iskander, koje su ranije čuvane za velike logističke centre, danas momentalno lansira na locirane ukrajinske operaterske timove od svega pet ljudi, zbog čega su ukrajinske jedinice za upravljanje dronovima trenutno najugroženiji segment na bojištu.
