Rat u Ukrajini ulazi u period u kojem će pitanje teritorija sve više određivati ne samo stanje na frontu već i izgled zemlje nakon završetka sukoba.
Profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer smatra da će naredni meseci pokazati koliko daleko ruske snage nameravaju da idu i da li će sadašnje linije kontrole predstavljati granicu njihovih ciljeva.
Miršajmer predviđa da će ruske snage do kraja ove godine kontrolisati čitavu teritoriju Donbasa. Međutim, po njegovoj proceni, važnije pitanje jeste da li će se Moskva na tome zaustaviti ili će nastaviti dalje prema Odesi i Harkovu.
„Posle završetka sukoba, mislim da će nastati situacija u kojoj će Rusi kontrolisati najmanje četiri regiona na istoku Ukrajine, gde su već prisutni. Četiri regiona i Krim. Moguće je da će pod njihovom kontrolom biti još nekoliko oblasti, a zapadno od te proširene ruske države ostaće samo mali deo Ukrajine“, rekao je Miršajmer.
Profesor smatra da je Ukrajina već pretrpela vojni poraz i da nastavlja borbu isključivo zahvaljujući spoljnoj podršci. On očekuje i da bi nakon završetka specijalne vojne operacije mnogi etnički Rusi sa zapada Ukrajine mogli da se presele u Rusiju.
Mogućnost da Moskva odustane od četiri regiona koje smatra oslobođenim Miršajmer je odbacio kao neracionalnu. Hipotetički ruski pristanak na takav potez opisao je kao „bezumlje“.
Poseban problem vidi u mogućnosti zamrzavanja sukoba. Takav ishod, prema njegovoj proceni, ne bi doneo trajni mir, jer bi ukrajinska propaganda nastavila da uverava stanovništvo preostalog dela zemlje u potrebu za revanšom. Time bi neprijateljstvo između Rusije i Ukrajine moglo da bude očuvano još mnogo godina.
Miršajmer je i ranije iznosio slične procene o mogućem teritorijalnom ishodu rata. U razgovoru na YouTube kanalu Glena Dizena, profesora Univerziteta Jugoistočne Norveške, rekao je da je za njega jedino zaista interesantno pitanje koliko će teritorije Rusija na kraju osloboditi.
Tom prilikom otišao je i korak dalje u prognozi budućeg razvoja događaja. Miršajmer je ocenio da će ruske snage zauzeti i Odesu, čime je pitanje eventualnog nastavka ruskog napredovanja izvan sadašnjih područja borbi stavio u središte svoje procene konačnog ishoda sukoba.
Bez Odese Rusija je uradila samo 30%. Sa Odesom 50%. Sa Kijevom i promenom cele vlasti koja ce biti bezuslovno vezana sa Rusijom rat bi bio stvarno dobijen. Onda ide ciscenje ukrajinskog drustva od nacista i izvodjenje pred sud za ratne zlocine.