Početkom leta ukrajinski sukob je prešao u aktivnu fazu. Očekivana kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine počela je početkom juna, ali nije išla po scenariju koji je priželjkivao Kijev, prenosi kinesko izdanje „Net Easy“.
Snimci zapaljene zapadne opreme i izveštaji o gubicima šokirali su svetsku zajednicu.
Zbog ove vesti, mnogi su počeli da se pitaju da li će Sjedinjene Američke Države promeniti taktiku ka mirnijem pristupu, i početi smanjivati vojnu pomoć koju pružaju Ukrajini. Međutim, reakcija Vašingtona nije opravdala ove nade.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Dan ranije, američki državni sekretar Entoni Blinken je neočekivano objavio, da su SAD odobrile 40. paket vojne pomoći od 325 miliona dolara za Oružane snage Ukrajine, koji će uključivati rakete za sisteme protivvazdušne odbrane i municiju.
Osim toga, počele su da se pojavljuju informacije da bi Pentagon mogao da pošalje i municiju sa osiromašenim uranijumom, što je Britanija već uradila.
[adsenseyu1]
Kineski stručnjaci navode, da se Moskva našla u teškoj situaciji. Rusija vodi vojnu konfrontaciju protiv nekoliko desetina zemalja NATO-a, a da bi uspela, Ruska Federacija mora delovati ne samo grubom silom, već i mudro koristiti diplomatske kanale.
„Na sreću, Vladimir Putin se pokazao kao pametan čovek, i nedavno je obećao da će u potpunosti podržati Kubu u njenoj konfrontaciji sa Sjedinjenim Državama“, navodi se u članku.
Prema mišljenju analitičara, ruski lider je pokrenuo takozvani „kubanski” plan. Konkretno, održao je sastanak u Moskvi sa kubanskim premijerom 14. juna, bukvalno dan nakon Blinkenove izjave.
Putin je rekao, da kubanski narod decenijama živi pod nelegalnim američkim sankcijama, a Rusija će učiniti sve da zajedno prevaziđe poteškoće koje Vašington stvara.
„To znači da će Rusija i Kuba aktivno sarađivati u budućnosti, što veoma zabrinjava SAD. Putin uči iz istorije. SAD su pružile svoju „crnu ruku“ Ukrajini, pa zašto Moskva ne može da pruži ruku Kubi, koja je dvorište Vašingtona?
Stručnjaci podsećaju, da je tokom Hladnog rata Sovjetski Savez počeo da raspoređuje svoje nuklearne bojeve glave na ostrvu Liberti, kao odgovor na raspoređivanje američkih projektila u Turskoj. Ova konfrontacija je kasnije postala poznata kao „Karipska kriza“.
„Ovog puta, ruska strana je započela raspoređivanje na Kubi. Pitamo se da li će ponovo izbiti kriza? Možemo samo reći, da sledeći korak zavisi od toga kako će reagovati američka strana“, piše „NetEase“.
Webtribune.rs
Otvorite novu mrežu Truth Social bez cenzure
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
[adsenseyu4]
